Аутолошка реч (аутологија) или хомолошка реч (хомологија)"homological", The Oxford Dictionary of Philosophy (2005), ed. Simon Blackburn, 2nd edition. Oxford University Press изражава особину коју и сама поседује. На пример, реч „реч“ је реч, реч „српски“ је на српском, реч „писива“ може да се напише, а реч „тросложна“ има три слога.
Супротно томе, хетеролошка реч не односи се на саму себе. На пример, реч „палиндром“ није палиндром, „неписива“ је ипак писива, а „једносложна“ има више од једног слога.
За разлику од општијих појмова аутологије и самореференце, ова посебна разлика и супротност између аутолошких и хетеролошких речи није уобичајена у лингвистици за описивање језичких појава или класа речи, али је присутна у логици и филозофији, где су је увели Курт Грелинг и Леонард Нелсон ради описивања семантичког парадокса, касније познатог као Грелингов парадокс или Грелингово–Нелсонов парадокс.Грелинг и Нелсон су употребили следећу дефиницију када су први пут објавили свој парадокс 1908: „Нека φ(M) буде реч која означава појам који дефинише M. Та реч је или елемент M или није. У првом случају ћемо је назвати ’аутолошка’, у другом ’хетеролошка’.“ (Peckhaus 1995, стр. 269). Ранија верзија Грелинговог парадокса била је представљена од стране Нелсона у писму Герхарду Хесенбергу 28. маја 1907, где израз „хетеролошка“ још није био употребљен, а „аутолошке речи“ дефинисане су као „речи које потпадају под појмове које саме означавају“ (Peckhaus 1995, стр. 277).
Референце
Категорија:Лексикологија Категорија:Стилске фигуре Категорија:Појмови