Милиција (милиция) биле полицијске снаге у Совјетском Савезу до 1991. године, у неколико земаља Источног блока (1945–1992) и у несврстаној СФР Југославији (1945–1992). Термин Милиција се и даље користи у уобичајеној, а понекад и званичној употреби у неким од појединачних бивших совјетских република као што су Белорусија, Таџикистан, Узбекистан и Киргистан, као и у делимично признатим или непризнатим републикама Абхазија, Јужна Осетија, Придњестровље, ДНР и ЛНР. мини| Совјетске и руске значке, од врха лево до доле десно: значка Совјетског Дружиник, Пошта милиције Совјетског метроа (ППС), Совјетска државна аутомобилска инспекција (ГАИ), Државна аутомобилска инспекција (ГАИ) Руске Федерације, руска московска општинска милиција Централни округ и руска полиција .
Име и статус мини|Кокарда официрске капе совјетске милиције (верзија службе/парада). Назив милиција у примени на полицијске снаге потиче из декрета руске привремене владе од 17. априла 1917. и из ране совјетске историје : и Привремена влада и бољшевици су намеравали да повежу свој нови ауторитет за спровођење закона са самоорганизацијом народ и да се разликује од царске полиције . Милиција је поново потврђена у Русији 28. октобра (10. новембра, према новом стилу датирања ), 1917. под званичним називом „Радничко-сељачка милиција“, што је још више у супротности са оним што су бољшевици називали полицијом која штити „ буржоаску класу“. На крају га је заменило Министарство унутрашњих послова (руски: МВД, МВД ; украјински: МВС, МВС ; белоруски: МУС, МУС ), што је сада званични пуни назив за снаге милиције у одговарајућим земљама. Његови регионални огранци се званично називају одељења унутрашњих послова — градско одељење унутрашњих послова, рајонско одељење унутрашњих послова, обласно одељење унутрашњих послова итд. (руски термин за рајонско одељење је ОВД (ОВД; Отдел/Отделение внутренних дел, Отдел/Отделениие внутренникх дел ), за одељење региона је УВД (УВД; Управление унутрашњи дел, Управлениие внутренникх дел ) или, понекад, ГУВД (ГУВД; Главное управление внутренникх дел ), исто за националне републике је МВД, ( МВД; Министарство унутрашњих дел, Министерство внутренних дел ). мини|Аутомобил румунске милиције у типичној боји коју је имао почевши од раних 1970-их. Овај конкретан пример је Дациа 1310 из 1982. године. Ово је један од примера источноевропских адаптација овог имена. Функционално, министарства унутрашњих послова су углавном полицијске агенције. Њихове функције и организација значајно се разликују од одељења са сличним називом у западним земљама, која су обично цивилна извршна тела на чијем челу су политичари и која су одговорна за многе друге задатке, као и за надзор спровођења закона. Совјетске и МВД-ове који су их наследили обично је предводио генерал милиције и претежно се састоје од службеног особља, а цивилни службеници попуњавају само помоћна места. Иако су такви министри чланови кабинета својих земаља, они обично не одговарају премијеру или парламенту, већ само председнику. Локална одељења милиције су подређена својим регионалним одељењима, и имају мало одговорности према локалним властима.
Јединице унутрашњих послова унутар саме милиције обично се називају одељењима „унутрашње безбедности“.
Званични називи појединих органа и служби милиције у постсовјетским земљама су обично веома компликовани, па се стога користи краткотрајна милиција. Закони полицију обично називају милицијом.
Кратак термин за полицајца (без обзира на пол) је милиционер (рус. милиционер, украјински: мiлiцiонер ). Жаргонски руски изрази за милиционера укључују мент (множина: менти, менти ) и мусор (множина: мусора, мусора ). Иако је последња реч увредљива (буквално значи „смеће“ или „ђубре“), потиче од акронима за Московско одељење за кривичне истраге ( , скраћено за ) у царској Русији . Мент је близак еквивалент енглеском жаргонском изразу „полицајац“ и потиче од пољског говора ЛвовKosmolinska, Natalka and Yuri Oxrimenko. "Homo leopolensis esse." No. 36, 2004. или можда од пољске речи менда.Compare: мини| Следеће земље су промениле назив полицијских снага из Милиција (или еквивалент) у назив у западном стилу који је аналоган "полиција": Бугарска, Пољска, Румунија, Естонија, Литванија, Молдавија, Летонија, Монголија, Северна Македонија, Азербејџан, Грузија, Србија, Црна Гора, Босна и Херцеговина, Хрватска, Словенија, Казахстан, Јерменија, Туркменистан, Русија и Украјина.
Узбекистан је 2019. године званично уклонио помињање речи „милиција“ из својих закона, а да их није заменио речима „полиција“.
Полиција се и даље зове милиција у Белорусији, Таџикистану, Киргистану, као и у непризнатим републикама Абхазији, Јужној Осетији и Придњестровљу . У Киргистану се наставља активна дискусија о преименовању полицијских снага из милиције у полицију.
Општи преглед мини| Лада 2106 која припада Јерменској државној аутомобилској инспекцији паркирана на улици у Јеревану, јун 2007. мини|Руски ГАИ инспектор са радаром на страни МКАД-а Организациона структура, методе и традиције милиције значајно се разликују од оних западне полиције. Милиција се као организација састоји од многих функционалних одељења, као што је ГИБДД, саобраћајна полиција. Детективи организованог криминала формирају веома независне одреде унутар регионалне милиције. Неке јединице могу имати карактеристична имена (као ОМОН у Русији) која су специфичнија од милиције или милиционера.
Кадровски чинови Милиције углавном прате чинове армије – од редова (рус: риадовои ), који је најнижи чин, до генерал-пуковника – са само овим изузецима: нема чинова Јефрејтор, генерал армије или маршал . Детективи (руски: оперативник скраћено од оперативнии работник ) имају најмање чин поручника и могу бити унапређени у мајора или потпуковника. Милиција области (или другог еквивалентног субнационалног ентитета) обично је на челу са генералом. Назив чина има суфикс од милиција (нпр. мајор милиције за мајора). Особље Милиције носи ватрено оружје, али им није дозвољено да носе оружје када су ван дужности.Patrol police service regulations by the Order of the MVD of Russia No. 80 dated 29 January 2008, art. 158
За разлику од полицијских агенција неких других земаља, милиционерима се не додељују стални партнери, већ раде сами или у већим групама. Ни униформисани службеници ни детективи не смеју сами да управљају полицијским возилима, тако да је за сваки аутомобил одређен возач специјалиста (било сервисер или државни службеник) који је такође задужен за његово одржавање. Према Правилнику о служби патролне полиције, одређени полицајац-возач мора имати возачку дозволу и није дозвољено да напусти возило. Међутим, ово се односи само на потпуно обележена полицијска возила са светлима за случај опасности; детективима је дозвољено да возе цивилне аутомобиле са регистрованим у МВД-у, са белим таблицама (означена полицијска возила имају плаве таблице) са одређеним серијама (на пример, о... во, о... рр, о... мм, о... ом ). Последња два се обично додељују возилима регистрованим у јединицама МВД регионалног нивоа. Закон не предвиђа никакве преференције на путу нити дозвољава паљење у случају нужде и/или сирене на таквим возилима,Unmarked vehicles may only be equipped with emergency lights and sirens in accordance with the specific procedure set forth by the Decree of the President of Russia. стога технички полицајци немају право да крше саобраћајне прописе чак ни док су на задатку. Једини изузетак је ГИБДД (Саобраћајна милиција): њени припадници возе своје (или чак и приватне) аутомобиле и посебно су обучени за ризичну вожњу.
Јединствена карактеристика приступа милиције полиције је систем територијалног патроната над грађанима. Градови, као и сеоска насеља, подељени су на участке ( , "кварт" ) са посебним участковим милиционером ("четврт полицајац"), додељен сваком. Главна дужност участковог је да одржава блиске односе са становницима своје четврти и прикупља информације међу њима. Конкретно, участковии треба лично да познаје сваког бившег осуђеника, овисника о дрогама, младог хулигана итд. у датом учешћу, и да их редовно посећује ради превентивног утицаја. Участковии је такође одговоран за борбу против мањих прекршаја као што су насиље у породици, бука, паркинг у стамбеним зонама итд. Участковии је такође главна, а заправо права, снага милиције у удаљеним областима и малим насељима где нису формиране сталне полицијске управе. Милиционери Участковог поседују посебне мале канцеларије у оквиру својих одаја и одржавају пријем грађана одређеним радним данима.
Овај систем мало подсећа на амерички систем шерифа, али показује неке значајне разлике. Участковии није ни главни полицајац у датој заједници, нити универзална (не комбинује детективске, затворске или специјалне тактичке задатке).
Систем участковја датира још из царских времена када су уријадници вршили полицију најнижег нивоа у руралним областима. У Совјетском Савезу, участиви су такође били одговорни за задатке као што су одржавање ограничења прописке и надгледање бивших политичких затвореника, који су били подложни свакодневној регистрацији у локалној канцеларији МВД-а.
Иако жене чине значајан део особља милиције, обично им није дозвољено да попуне позиције које носе ризик (као што су патролни, стражари, специјалци ), али им је дозвољено да носе ватрено оружје за самоодбрану. Уместо тога, они су широко заступљени међу истражитељима, инспекторима за малолетнике, службеницима, итд. Међутим, ограничени су покушаји да се жене именују за саобраћајне службенике или оперативце.
Регрутована полиција лево|мини|100x100п| Нараменица унутрашњих трупа, Московски округ мини|100x100п| ОДОН фластер за рамена Још једна јединствена карактеристика милиције је употреба регрутованих војника из унутрашњих трупа и специјалних моторизованих јединица милиције ( СМЧМ, СМЦхМ) за редовну градску полицију и за обезбеђење разних масовних догађаја, што је захтевало више ангажовања снага него иначе. Унутрашње трупе и СМЦхМ су војне снаге сличне жандармерији које се могу доделити да извршавају једноставне задатке јавне безбедности, као што су патролирање уз пратњу професионалних милиционера, или затварање великих маса на спортским догађајима, концертима и протестима. Ови војници не поседују ватрено оружје на својим полицијским дужностима, али су опремљени гуменим полицијским палицама ПР-73, ПР-90 тона и пратећом опремом; када су позвани да обављају задатке контроле нереда, обично су опремљени балистичким штитовима и сузавцем . Војници СМЦхМ обично носе сиве униформе милиције, које се разликују од официра по томе што носе стандардне сапоги уместо појединачних чизама или ципела, унутрашње трупе носе зелену војну униформу . У ванредним ситуацијама, рацијама, мрежама и другим полицијским операцијама опремљени су панцирима и заштитном опремом, ватреним оружјем и оклопним возилима док обављају своје полицијске дужности.
Док нису на дужности у провођењу закона, војници бораве у касарнама и одржавају стандардну војну обуку. Специјалне моторизоване јединице милиције стациониране у градовима били су сви батаљони са три изузетка. Кијев и Лењинград су имали пукове, а Москва је имала дивизију, познату као ОДОН, која се често користи за полицију у Москви; његови војници се могу уочити по закрпу на рамену на којој се налази бели пантер ; остале јединице унутрашњих трупа у Подмосковљу користе нараменицу са белим соколом.
Ознаке ранга До краја 1936. Народна милиција и унутрашње трупе НКВД-а нису имале личне чинове, слично Црвеној армији, Црвеној морнарици и ОГПУ, и користиле су положајне чинове. Када су лични чинови поново уведени у војску 1935. године, Милиција је створила необичан систем чинова који је био мешавина стандардних војних чинова као што су наредник, поручник, капетан и мајор, и старих чинова као што су 'вођа одреда', 'инспектор', и 'директор', неки са неколико оцена попут 'сениор' или 'јуниор'. Ознаке чинова овратника биле су потпуно оригиналне и нису засноване на војним ознакама.