Операција Лабрадор или Операција Опера је колоквијални назив за више обавештајно-пропагандних и субверзивних активности које је спроводила Контра обавештајна служба (КОС) Југословенске народне армије (ЈНА) на територији Републике Хрватске, у време распада СФР Југославије и сецесије Хрватске.
Оперативци КОС-а преко свог деташмана у Загребу развили су могућности да субверзивно делују против нових сепаратистичких републичких власти, председника Хрватске Фрање Туђмана и Хрватске демократске заједница (ХДЗ), а који су дошли на власт након првих вишестраначких избора у Републици Хрватској у мају 1990. Разлог за ово деловање је што су нове власти отпочеле политику отцепљења Хрватске од Југославије, уз истовремену ревитализацију хрватског национализма и шовинизма на тековинама усташког покрета из времена НДХ.
Стога је једна од изведених акција, у раној фази рата у Хрватској, под лажном заставом, коју је по наводима ова тајна група извела, две експлозије 19. августа 1991. Једнa испред Дома јеврејске заједнице у Загребу и другa у близини јеврејских гробова на гробљу Мирогој, а како би се Хрватска доласком нове власти приказала као пронацистичка и антисемитска. У овим акцијама није било жртава, али је причињена материјална штета. Додатни напади били су усмерени на железничку мрежу, с обзиром да је отпочео оружани сукоб између српског и хрватског народа у Републици Хрватској. Такође, како се наводи, праћењем државног и безбедносног врха Хрватске и инфилтрацијом у систем, агенти КОС-а били су на корак да по потреби изврше и ликвидације људи из врха хрватског безбедносног апарата. Осим тога пропагандним и дезинформативним деловањем из Одељења за пропагандни и електронски рат (ОПЕРА) које је формирано у Команди ратног ваздухоплоства и против ваздушне одбране (РВ и ПВО) у Земуну (у Београду), покушана је да се ствара атмосфера неповерења и страха унутар Хрватске. Бацањем летака и дезавуисањем јавности.
Хрватски новинар Дарко Худелист, на основу својих контаката у хрватској безбедносној служби, наводи да група „Лабрадор“ нити „операција Лабрадор“ никад није постојала под тим именом. Те да је сам назив Лабрадор конструкт сигурносне службе Хрватске настао током разоткривања припадника ове групе и каснијег вођења истраге. Изворни кодни назив акције је 13. група "Штакор". Тај је назив дала ЈНА, како наводи Худелист у свом истраживању.
Даље активности операције Лабрадор (Штакор) прекинуте су у септембру, након што су хрватске власти заузеле регионални штаб Југословенског ратног ваздухопловства у Загребу и заплениле документацију у вези са операцијом. Хрватским властима је требало скоро месец дана да анализирају заробљене документе, што је дало време главним агентима који су могли бити повезани са бомбашким нападима да побегну. Петнаест других сарадника ЈНА је ухапшено од стране хрватских органа у вези са нападом и шпијунажом, али су касније пуштени 1992. током размене заробљеника између Хрватске и ЈНА.
Петорица агената КОС-а, за које се сматра да су учествовали и одобрили операцију Лабрадор, ухапшени су у Савезној Републици Југославији 1992, након обелодањивања афере „Опера“. Када је „са врха“ одлучено да се стане на пут операцијама које је изводила ова група.Те су оптужени за компромитацију војске и државе и разне малверзације. Оптужени су ослобођени и пуштени током 1993.
Хрватске власти су током 1994. и 1995. ухватиле двојицу агената КОС-а, за које су сматрали да су учествовали у операцији и судили им, заједно са још седам агената којима је суђено у одсуству. Притвореници су ослобођени оптужби, док су они којима је суђено у одсуству осуђени.
Постојање операције Лабрадор додатно је потврђено сведочењем бившег мајора КОС-а, Мустафе Чандића, током суђења председнику СРЈ Слободану Милошевићу пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију 2002. године.
Историјска позадина Контекст настанка је у политичким збивања негде након 1984, када постаје јасно да ће се СФРЈ дезинтегрисати те се јављају снаге које имају јасну политичку концепцију за њено одржање. Битан чинилац у тим политичким превирањима је ЈНА са својим политичко-војним концептом одржања Југославије. Адмирал Бранко Мамула, Савезни секретар за народну одбрану (ССНО) већ је до половине 1980-их имао заокружене планове за војно-политички долазак ЈНА на власт у СФРЈ. Наиме, он је са својим ужим кабинетом проценио да републичка руководства у Југославији воде политику дезинтеграције СФРЈ, те да је дошло време да ЈНА преузме политичку одговорност за државу реализицијом водеће политичке улоге војске у Југославији и да је тако сачува. Да би то постигли, као свој војно-политички циљ Мамула и његови најближи сарадници морали су направити планове за преузимање власти од стране ЈНА у СФРЈ, како у свим републикама тако и на савезном нивоу. Притом су проценили да Председништво СФРЈ не може више функционисати због своје подељености, а посебно да не може заповедати оружаним снагама.
На темељу таквих процена, у којима посебно место заузима утицај страног фактора и обавештајних служби које такође желе дезинтеграцију СФРЈ, Мамула је закључио да је потребно "пресећи" - и то акцијом државног удара у Југославији. мини|Генерал армије Вељко Кадијевић, ССНО од 1988-.до 8.јануара 1992, када је и пензионисан. Потиче из мешовите српско-хрватске породице, Учесник је НОБ-а. Након 2001. живео је у Русији, где је добио и држављанство 2008. Преминуо је 2014.у Москви. Како наводи Дарко Худелист, хрватски новинар који се детаљно бавио овом темом, ЈНА је имала спремна нова руководства која би преузела власт у републикама и на савезном нивоу, У армијском је врху био у оптицају попис врло угледних људи из јавног живота СР Хрватске - лекара, адвоката, судија, новинара, привредника итд. - од којих се требала саставити нова влада Хрватске. Адмирал Мамула писао је касније о том попису у својој књизи мемоара из 2000. Случај Југославија: Ми смо апсолутно извршили једну провјеру по републикама ко би то могао бити с нама да нас подржи. И имали смо из читаве земље. И имали смо спремно руководство." Наведени планови о државном удару највећим су делом били прецизирани до одласка адмирала Мамуле у пензију 1988, када их је преузео генерал Вељко Кадијевић, нови ССНО, са задатком дораде тих планова, али до државног удара никада није дошло. Почетком 1990. дошло је распада Савеза Комуниста Југославије (СКЈ) а до краја исте године одржани су, у свим републикама Југославије, први вишестраначки избори. На међународном плану совјетска политика Перестројке и пад Берлинског зида 1989. означили су пад комунизма у Европи.
Незаустављиви процес демократског плурализма се није могао зауставити, и ишао је на руку растућем сепаратизму западних југословенских република Словеније и Хрватске. У мају 1990. на првим вишестраначким изборима у Хрватској победила је ХДЗ, а председник Републике постао Фрањо Туђман. Њихова јасна политика је била политика стварања независне хрватске државе. Такође су подршку добијали од про-усташке емиграције, која се враћала у земљу и добијала висока места у републичким органима попут Гојка Шушка, Винка Николића, Анте Беља, и Иво Ројнице, усташког командатна из Другог светског рата који је требао да буде представник Републике Хрватске у Аргентини. ХДЗ-ова власт демонстрирала је јасно политику хрватске очишћене од Срба, Југословена и комуниста. Живо сећање на усташке погроне из Другог светског рата довело је 1991. до оружане побуне српског становништва у деловима Републике Хрватске у којима су чинили већину. Покушавши у почетној фази да заустави ове етничке сукобе, ЈНА је од стране нових хрватских власти али и већине хрватског народа доживљавана као највећи непријатељ: бранилац Срба и чувар Југославије. Те отпочињу хрватска непријатељства усмерена према ЈНА, од демонстрација на којима је задављен војник у Сплиту, до блокада и напада на касарне југословенске војске од стране хрватских безбедносних снага (МУП РХ и ЗНГ).
Тајна операција „Лабрадор“ односно Тринаеста група „Штакор“ не може се проматрати изван овога оквира.
Други деташман КОГ РВ и ПВО у Загребу Други деташман контра-обавештајна група (КОГ) РВ и ПВО у Загребу, у Максимирској улици бр.63, била је издвојена обавештајна јединица ЈНА у оквиру 5. армијске области, која је радила на „врбовању“ грађана Републике Хрватске про-југословенске орјентације, који су били спремни да се ставе у службу армије и Југославије када је било јасно да отпочиње дезинтеграција државе. У Загребу је оперативна контрола додељена потпуковнику Ивану Саболовићу, и мајору Чеди Кнежевићу. Ово се сматра централом која је окупљала учеснике операције Лабрадор. Као једног од истакнутих сарадника хрватски истражни органи наводе и Раденка Радојчића и Славка Малобабића запосленике у стручним службама бившег ЦК СК Хрватске.
Формацијски 2. КОГ у Загребује био подређен Одељењу безбедности у Комадни РВ и ПВО у Земуну, чији је начелник био пуковник Слободан Ракочевић.
Опера Под „операцијом Опера“ сматра се пропагандна кампања осмишљена како би се водио медијски рат и наставком операције Лабрадор.
Пошто је ЈНА после дебакла у Словенији јун/јул 1991. изгубила медијски рат, одлучено је да се у јесен формира посебна Одељење за пропаганди и електронски рат под кодним именом „ОПЕРА“, која је експресно у команди РВ и ПВО у Земуну преузела све функције од информативне службе РВ и ПВО, која је оцењена као трома и неспособна да одговори на изазове медијског рата. Како су неки пензионисани обавештајци тврдили, стварни организатор било је Одељење безбедности РВ и ПВО на челу са пуковником Слободаном Ракочевићем, уз дозволу и одобрење Управе безбедности ЈНА. Било је ово шаролико одељење састављено од официра и цивила, а истакнути чланови су били управо неки од обавештајаца који су напустили Загреб, након проваљивања организације од стране хрватстке службе. „Опера“ је била опремљена савременим техничким средствима за информативно пропагандна дејства, снимање и аналитику. Како неки извори наводе, деловање одељења ОПЕРА било је обавијено тајности, а доводи се у везу са другим сличним акцијама попут „Лабрадора“.
Експлозије и откривање десно|мини| Палмотићева улица у Загребу Дана 19. августа 1991, активиране су експлозивне направе испред Јеврејског општинског центра у Палмотићевој улици у Загребу и на јеврејском гробљу на гробљу Мирогој. Експлозије су изазвале материјалну штету, али није било жртава. Није било јавних преузимања одговорности за напад. Хрватске власти су одмах реаговале са осудом оваквог чина и понудиле награду од 25.000 немачких марака за информацију која би водила ка починитељу. Уједно су се чуле претпоставке из хрватских медија да је у питању „четничка“ акција тероризма. Медији у Србији су мешовито извештавали, преносећи и изјаве хрватских медија.Што говори о неприпремљености медијске подршке. Заборављени је куриозитет је да је овај бомбашки напад изведен истог дана када је војска извршила пуч у Совјетском Савезу и лишила слободе председника Горбачова.
Предходно је нова хрватска Служба за заштиту уставног поретка (СЗУП), која је настала трансформисањем Службе државне сигурности (СДС) Хрватске, открила да се међу заврбованима од стране КОС-а налазе припадници хрватског МУП-а, СДС-а, СЗУП-а, Сабора-а, ХДЗ-а, личног обезбеђења министара и одређени новинари, те је ставила под надзор и 2.КОГ у Загребу и потпуковника Саболовића. Током предходних месеци трајала је међусобна контраобавештајна активност и праћење између хрватских и војних служби. Након повлачења 10.корпуса ЈНА из Загреба, хрватске снаге су лако преузеле остале објекте. Повлачењем 2.КОГ-а и комадне РВ и ПВО пронађене су и трасе кретања високих службеника ХДЗ-ове власти којима је КОС располагао. Том приликом припадници хрватске СЗУП дошли су у посед дискета, деловодника и других вредних материјала, из којих се, након дешифрирања, могао ишчитати попис већине припадника 13. групе "Штакор".