мини| Портрет Скалића мини| Насловна страница Encyclopaedia seu orbis disciplinarum tam sacrarum quam prophanarum epistemon из 1559. године, за коју се може тврдити да је једна од првих енциклопедија која је јасно користила реч енциклопедија у свом наслову. Павао Скалић (Загреб, 1534 – 1573), познат и као Станислав Павао Скалић или Paulus Scalichius de Lika, био је енциклопедиста, ренесансни хуманиста и полхистор.
Већи део свог живота живео у Светом Римском Царству (модерна Немачка). Његово презиме се преноси на разне начине: нпр. на енглеском, Skalich, Scalich, Scaliger; на латинском, Scalichius or Scaligius; и шпански Scalitzius.
Биографија Скалић је студирао теологију и филозофију у Бечу, а касније се селио по Европи, живећи између осталог у Болоњи, Риму, Чешкој, Пољској, Француској и Немачкој.Lovro Županović. "Skalić, Pavao." New Grove Dictionary of Music and Musicians
Његова књига Encyclopaediæ, seu orbis disciplinarum, tam sacrarum quam prophanarum, epistemon („Енциклопедија, или познавање света дисциплина“; Базел, 1559) једна је од првих књига објављених под називом енциклопедија. Роберт Колисон је касније написао да је дело лоше написано, да је данас важно само због употребе речи енциклопедија, али да је Јоахим Стерк ван Рингелберг употребио реч циклопедија да опише свој рад 1541.Collison, Robert. Encyclopaedias. 2nd ed. (Hafner, 1966) p. 80
Скалић је написао и трактат о музици: Dialogus de Lyra (Келн, 1570).
Он и проповедник Јохан Функ имали су велики утицај на Алберта (1490—1568), првог војводу Пруске, и обогатили су се. Мимоилажење око верских питања са пољским краљем довеле су до погубљења Функа и успона Скалића.Schaff-Herzog article
Извори се разликују у погледу описа Скалићеве националности. Неки наводе да је био Хрват, (1994)Queen's Apprentice: Archduchess Elizabeth, Empress María, the Habsburgs, and the Holy Roman Empire, 1554-1569, Joseph F. Patrouch, BRILL, 2010, pp. 39The Rich Man and Lazarus on the Reformation Stage: A Contribution to the Social History of German Drama, Stephen L. Wailes, Susquehanna University Press, 1997, pp. 224The Biographical Dictionary of the Society for the Diffusion of Useful Knowledge--, Volume 1, Part 2, Society for the Diffusion of Useful Knowledge (Great Britain), Longman, Brown, Green, and Longmans, 1842, pp. 663Geschichte des preussischen Staats: Vom Jahre 1191 bis 1640. 1, Gustav Adolf Harald Stenzel, Perthes, 1830, pp. 338, "Ein junger mann aus Kroatien, welcher sich Paul Skalich nannte" док други дају податак да је био Немац.
Референце
Категорија:Рођени 1534. Категорија:Умрли 1573. Категорија:Енциклопедисти Категорија:Научници Категорија:Загрепчани Категорија:Полихистори