Всеволод Иларионович Пудовкин (ру. Всеволод Илларионович Пудовкин; Пенза, 28. фебруар 1893 - Дебулти, 30. јун 1953) био је совјетски филмски редитељ, сценариста и глумац. Развио је утицајне теорије филмске монтаже. Пудовкинова ремек дела се често у констасту са делима његовог савременика Сергеја Ајзенштајна, али док је Ајзенштајн користио монтажу да велича моћ маса, Пудовкин је више волео да се концентрише на храброст и отпорност појединаца. Звање Народног уметника СССР-а добио је 1948. године.

Биографија Всеволод Пудовкин је рођен у Пензи у руској породици, као треће од шесторо деце. Његов отац Иларион Јепифанович Пудовкин био је потомак сељака из губерније Пенза, села Шукша и радио је у неколико предузећа као менаџер и продавац од врата до врата. Всеволодова мајка Јелисавета Александровна Пудовкина (рођена Шилкина) била је домаћица.Vsevolod Pudovkin (1976). Collection of Works in Three Volumes. Volume 3. — Moscow: Iskusstvo, p. 288-289, 322, 489Alexander Karaganov (1983). Vsevolod Pudovkin. — Moscow: Iskusstvo, 272 pages, p. 3

Студирао је инжењерство на Московском универзитету. Пудовкин је био војник током Првог светског рата. Током трајања рата су га заробили Немци. За то време учио је стране језике и бавио се илустрацијама књига. После рата напушта професионалну делатност и укључује се у свет филма, прво као сценариста, глумац и уметнички директор, а потом и као помоћник режисера Лева Кулешова.

1924. оженио се Аном Земцовом. Пудовкин је тврдио да га је супруга охрабрила да настави каријеру као филмаџије.

Његово прво запажено дело била је краткометражна комедија Шаховска грозница (1925) коју је режирао Николај Шпиковски. Хосе Раул Капабланка је играо малу улогу у филму. Током 1926. режирао је једно од својих ремек-дела немих филмова: Мајка. Развио је неколико теорија монтаже које ће га учинити познатим. У оба филма је Пудовкинова супруга Анна Земцова била подршка женским улогама (убрзо је напустила биоскоп).

Након његовог првог играног филма уследили су Крај Санкт Петербурга (1927) и Олуја над Азијом (позната и као Наследник Џингис-кана, 1928), наслови који чине трилогију у служби бољшевичке револуционарне политике.

Са појавом звучног филма 1928. Пудовкин, Сергеј Ајзенштајн и Григориј Александров потписали су Манифест звука, у којем се расправља о могућностима звука и увек се схватало као да је у стању напетости и несинхронизације са сликом. Ова идеја ће бити спроведена у његовим следећим сликама: Једноставан случај (1932) и Дезертер (1933), радовима који не одговарају квалитету ранијих радова. Наследник Џингис-кана (или Олуја над Азијом; 1928). Пудовкин је јавно оптужен за формализам за свој експериментални звучни филм Једноставан случај, који је био приморан да објави без звучне траке. 1935 . одликован је Орденом Лењина.

Током Другог светског рата евакуисан је у Казахстан где је режирао неколико филмова о отаџбинском рату. Играо је и малу улогу у филму Иван Грозни. По завршетку рата вратио се у Москву и наставио рад у студију Мосфилм, за који је снимао биографске и ратне филмове.

1947. добио је још једну Стаљинову награду за филм Адмирал Нахимов, а 1950. године — други орден Лењина и трећу Стаљинову награду за Жуковског. Његово последње дело је Повратак Василија Бортникова (1953).

Поред режије, сценариста и глуме, Пудовкин је био и педагог и новинар. Написао је више књига о теорији филма. Предавао је на ВГИК-у, председник кинематографске секције ВОКС-а (од 1944) и члан Совјетског комитета за мир.

Всеволод Пудовкин је умро 30. јуна 1953. у Дубултију, Летонска ССР, након срчаног удара. Сахрањен је на Новодевичјем гробљу. Једна од улица у Москви је названа по Пудовкину (види Пудовкинова улица).

Филмографија ГодинаНаслов на рускомНаслов на енглескомУлогаПозиција1920.В дни борьбыIn the Days of StruggleГлумац1921.Серп и молотSickle and HammerАндрејСценариста; асистент редитељаГолод... голод... голод...Hunger... Hunger... Hunger...Сценариста; асистент редитеља1923.Слесарь и канцлерLocksmith and ChancellorСценариста1924.Необычайные приключения мистера Веста в стране большевиковThe Extraordinary Adventures of Mr. West in the Land of the BolsheviksШбанУметнички директор1925.Луч смертиThe Death RayОтац рево фашистички шефСценариста; асистент редитеља; уметнички директорШахматная горячкаChess FeverРедитељ (са Николајом Шипковским)1926.Механика головного мозгаMechanics of the BrainРедитељ; сценаристаМатьMotherПолицајацРедитељ1927.Конец Санкт-ПетербургаThe End of St. PetersburgНемачки официрРедитељ1928.Потомок Чингиз-ХанаStorm over AsiaРедитељ1929.Живой трупThe Living CorpseФјодор ПротасовВеселая канарейкаThe Happy CanaryИлузионистаНовый ВавилонThe New BabylonПолицијски интендант1932.Простой случайA Simple CaseРедитељ (са Михаилом Долером)1933.ДезертирThe DeserterРедитељ1938.ПобедаVictoryРедитељ (са Михаилом Долером)1939.Минин и ПожарскийMinin and PozharskyРедитељ (са Михаилом Долером)1941.СуворовSuvorovРедитељ (са Михаилом Долером)Пир в ЖирмункеFeast in ZhirmunkaРедитељ (са Михаилом Долером)1942.Убийцы выходят на дорогуThe Murderers are ComingРедитељ (са Јуријем Таричем); сценариста1943.Во имя РодиныIn the Name of the FatherlandНемачки генералРедитељ (са Димитријевм Васиљевим); сценариста; глумацЮный ФрицThe Young FritzОфицирКратки филм, глумац1944. 1958.Иван ГрозныйIvan the TerribleНикола простодушни просјакГлумац (последња лога)1947.Адмирал НахимовAdmiral NakhimovПринц МеншиковРедитељ1948.Три встречиThree EncountersРедитељ (сегмент)1950.ЖуковскийZhukovskyРедитељ1952.Возвращение Василия БортниковаThe Return of Vasili BortnikovРедитељ (са Димитријевим Васиљевим)

Дела Film Technique and Film Acting, Grove Press. 1958.

Референце

Категорија:Сахрањени на гробљу Новодевичје у Москви Категорија:Руски војници у Првом светском рату Категорија:Руски редитељи Категорија:Умрли 1953. Категорија:Рођени 1893.