Аристо Хиоски (; активан око 260. п. н. е.), који се такође пише Аристон, био је грчки стоички филозоф и колега Зенона из Китијума.
Он је осмислио систем стоичке филозофије који је на много начина био ближи ранијој киничкој филозофији. Одбацио је логичку и физичку страну филозофије коју је подржавао Зенон и истицао је етику. Иако се сложио са Зеноном да је врлина врховно добро, он је одбацио идеју да се морално равнодушне ствари као што су здравље и богатство могу рангирати према томе да ли им се природно даје предност. Иако је био важан филозоф свог времена, Зенонови ученици и наследници су на крају довели до тога да су његови ставови постали маргинални.
Биографија Аристо, Милтијадов син, рођен је на острву Хиос негде око 300. године пре нове ере.His date of birth is uncertain. He attended lectures by Zeno (born 333 BC, lectured between c. 302–264), and also became his most significant Stoic rival. He also attended lectures by Polemo (died 270/269 BC). 290 BC is the latest we can say he was born, but the late 4th century is quite probable. Дошао је у Атину где је похађао предавања Зенона из Китијума, а једно време и предавања Полемона. (челника Академије од 314. до 269. године).
Иако је био члан Зеноновог круга, убрзо је одступио од Зеноновог учења, у великој мери одбацивши два неетичка дела стоичке филозофије – физика и логика – који су били веома блиски Зенону.
Био је човек високе елоквенције. Аристо је био толико добар говорник да су га звали Сирена. Звали су га и Phalanthus, због ћелавости. Основао је сопствену школу у Гимназији Киносаргес. (место повезано са киничком филозофијом) и привукао је много ученика.Plutarch, Lives: That a Philosopher Ought to Converse with Great Men. Његови следбеници су себе називали аристонима.
Аристо је учествовао у много дебата са Аркесилајем, вођом Академије, бранећи стоичку епистемологију од Аркесилајевих скептичних ставова.
У старости је наводно одступио од стоичког идеала и препустио се задовољству.Athenaeus, Deipnosophists, Book VII.
Не зна се када је умро,He was a vigorous opponent of Arcesilaus (head of the Academy from 265 to 241) and he also taught Eratosthenes (born 276), so he was presumably alive in the 250's and perhaps beyond. али се претпоставља да је умро од сунчанице због ћелавости..
Зенон је поделио филозофију на три дела: логику (што је односило на широк опсег тема укључујући реторику, граматику и теорије перцепције и мисли); физика (укључујући не само науку, већ и божанску природу универзума); и етика, чији је крајњи циљ био постизање среће кроз исправан начин живота у складу са Природом. Немогуће је описати у потпуности Аристоов филозофски систем јер ниједан од његових списа није сачуван у целини, али из фрагмената које су сачували каснији писци, јасно је да је Аристо био под великим утицајем раније киничке филозофије:
Аристо је сматрао логику неважном. „ Дијалектичка размишљања,“ рекао је, „била су попут паучине, вештачки конструисане, али иначе бескорисне“. Мало је вероватно да је одбацио сву логику."Crude sentences of the form 'x rejects logic' are unsatisfying, ... it is one thing to decline to study the subject of logic, and quite another to decline to produce arguments. No ancient philosopher is accused of abjuring reason."
Аристо је одбацио и физику, рекавши да нам је недостижна. Ово се огледа у његовим ставовима о Богу.
За Аристо је етика била једина права грана филозофије, али је и ову категорију ограничио, уклонивши њену практичну страну. Његов став био је да само мудрац доноси беспрекорне одлуке и не треба му савет, за све остале помућеног ума савет је неефикасан. Сврха живота је била тражење Врховног добра, и око тог питања је Аристо поставио изазов Зенону.
Наслеђе Аристо се сматрао маргиналном фигуром у историји стоицизма, али је у своје време био важан филозоф чија су предавања привлачила велике масе.. Ератостен, који је као младић живео у Атини, тврдио је да су Аристо и Аркесилај два најважнија филозофа његовог доба.Strabo, Geography, 1.2.2. Хризип (челник стоичке школе од око 232. до око 206. п. н. е.) је систематизовао је стоицизам по постулатима које је поставио Зено, и притом је био приморан да више пута напада Аристо.
Референце
Литература
Long, A., Sedley, D., .
Спољашње везе Сенека Млађи , Сенекин превод (или парафраза) Аристових ставова (§5–17), након чега следи Сенекин одговор.
Категорија:Непозната година смрти Категорија:Стоици Категорија:Старогрчки филозофи