Девет лирских или меличких песника били су група старогрчких песника које су научници хеленистичке Александрије ценили као уметнички изразито вредне.
У Палатинској антологији се наводи да су ови песници успоставили лирску песму.
Алкман из Спарте (7. век п. н. е.) Салфа са Лезбоса (. п. н. е.) Алкеј Митиленски (. п. н. е.) Анакреонт из Теоса (6. век п. н. е.) Стесихор из Метаура (7. век п. н. е.) Ибик из Регијума (6. век п. н. е.) Симонид из Кеја (6. век п. н. е.) Бахилид из Кеја (5. век п. н. е.) Пиндар од Тебе (5. век п. н. е.)
У већини грчких извора реч меликос (од мелос, „песма“) се користи за означавање ових песника, али варијанта лирикос (од лира, „лира“) постала је правилан облик и на латинском (као lyricus) и на модерним језицима. Антички научници су жанр дефинисали на основу музичке пратње, а не садржаја. Тако су искључене неке врсте поезије које би се у модерној критици уврстиле под ознаком „лирска поезија“ — наиме, елегија и јамб који су се изводили уз фруле.
Девет лирских песника традиционално се дели на оне који су првенствено компоновали хорске стихове и на оне који су компоновали монодијске стихове. Ову поделу оспоравају неки савремени научници.Cf. esp. M. Davies's "Monody, Choral Lyric, and the Tyranny of the Hand-Book" in Classical Quarterly, NS 38 (1988), pp. 52–64.
Антипатар Солунски предлаже алтернативни канон девет жена песника.
Референце
Категорија:Старогрчки песници Категорија:Девет лирских песника