Фудбалска репрезентација Турске (), коју су ФИФА и УЕФА званично признале под називом Туркије (), представља Турску у мушким међународним такмичењима у фудбалу. Радом репрезентације руководи Фудбалски савез Турске (-{TFF}-), водеће тело за фудбал у Турској, које је основано 1923. године. Савез је члан Фифе од године оснивања, док се Уефи придружио 1962. године.
Национални тим је своју прву званичну међународну утакмицу одиграо 1923. године, а земљу на великим такмичењима представља још од дебитантског наступа на Летњим олимпијским играма 1924. године. Турска је укупно шест пута учествовала на Олимпијским играма (1924, 1928, 1936, 1948, 1952 и 1960), а два пута је стизала до четвртфинала — 1948. и 1952. године.
Највеће успехе репрезентација је остварила током 2000-их година, пре свега освајањем трећег места на Светском првенству 2002. и Купу конфедерација 2003. године, као и пласманом у полуфинале на Европском првенству 2008. Турска се четири пута квалификовала на Светско првенство (1950, 1954, 2002 и 2026), а најбољи резултат остварила је 2002. године освајањем бронзане медаље. На Европско првенство се пласирала шест пута. Након дебитантског наступа на Европском првенству 1996, репрезентација је стигла до четвртфинала на Европском првенству 2000 и полуфинала на Европском првенству 2008.
Земља је доживела нови фудбалски препород почевши од 2016. године, што је резултирало успешним квалификационим циклусима за Европско првенство 2016, Европско првенство 2020 и Европско првенство 2024, где је на последњем турниру стигла до четвртфинала. Под вођством актуелног селектора Винченца Монтеле, Турска је успела да прекине паузу дугу 24 године и квалификује се за Светско првенство 2026. године. Такође, национални тим је 2025. године остварио историјски успех пласманом у Лигу А, највиши ранг УЕФА Лиге нација, за такмичарску сезону 2026/27.
У октобру 2023. године, Турска је именована за заједничког домаћина Европског првенства 2032., чиме је обезбедила директан пласман на завршни турнир.
Историја Ране године десно|250px|мини|Један од првих састава репрезентације 1922. године. Свој први меч у историји фудбалска репрезентација Турске одиграла је против Румуније, 26. октобра 1923. године на стадиону Таксим у Истанбулу, а сусрет је завршен ремијем 2:2. Зеки Риза Спорел се сматра првом великом звездом турског фудбала, будући да је управо он био аутор оба поготка против Румуна. Свој први званични такмичарски меч Турска је одиграла на Летњим олимпијским играма 1924. године, где је претрпела пораз од Чехословачке резултатом 5:2. Прва два гола за национални тим на неком званичном такмичењу постигао је Бекир Рефет.
1950-е 250px|мини|Репрезентација Турске 1950. године. Иако је Турска изборила пласман на Светско првенство 1950. године тако што је убедљиво савладала Сирију са 7:0, била је принуђена да се повуче са завршног турнира због великих финансијских потешкоћа.
Национални тим је потом успео да се квалификује за Светско првенство 1954. након узбудљивог двомеча и мајсторице са Шпанијом. Турска је у првом мечу изгубила од Шпанаца са 4:1, али је неколико дана касније славила са 1:0 на домаћем терену, што је изнудило трећу утакмицу (према тадашњим правилима укупан резултат из два меча се није узимао у обзир, што би иначе одвело Шпанију даље). У репризном дуелу екипе су одиграле нерешено 2:2, па је путник за Швајцарску одређен бацањем новчића, који је био наклоњен Турцима. На самом Мундијалу, Турска је смештена у групу са Мађарском и Западном Немачком. Због тадашњег специфичног формата такмичења, Турци уопште нису играли против моћних Мађара (Шпанија је пре завршетка квалификација била постављена за носиоца групе, па је Турска преузела њено место након што ју је елиминисала). Након уводног пораза од Немаца резултатом 4:1, Турска је демолирала Јужну Кореју са чак 7:0. У одлучујућој утакмици баража за пролаз у четвртфинале, Турска је поново поражена од Западне Немачке, овог пута резултатом 7:2.
Ипак, репрезентација је 1956. године у Истанбулу одиграла пријатељски меч против Мађарске и успела да савлада чувених „Златних 11”, који су важили за једну од најмоћнијих фудбалских сила тог доба, резултатом 3:1. Лефтер Кучукандониадис, који се сматра једним од најбољих турских нападача свих времена, постигао је два гола током овог репрезентативног циклуса.
На корак до успеха 250px|мини|Турска против Холандије 1958. године. Упркос формирању националног шампионата и првим значајнијим иступима турских клубова у европским такмичењима, шездесете године 20. века биле су сушан период за државни тим. Већина играча из мундијалског састава из 1954. године већ се повукла, а нова генерација фудбалера није успела да избори пласман на неко велико такмичење.
Током седамдесетих година Турска је бележила скромне наступе у квалификацијама за Светска првенства и Европска првенства, мада је у два наврата остала за само бод кратка како би се пласирала на Еуро 1972 и Еуро 1976.
У осамдесетим годинама Турци су претрпели и неке од својих најтежих пораза у историји, будући да су у два наврата изгубили од Енглеске идентичним резултатом 8:0. Турска је исти такав пораз од 8:0 доживела и против Пољске 1968. године. Ипак, квалификациони циклус за Светско првенство 1990. означио је прекретницу у турском фудбалу, пошто им је пласман измакао тек у последњем колу. Најистакнутији играчи из овог периода били су Ридван Дилмен, Огуз Четин, Риза Чалимбај, Фејаз Учар, као и освајач Златне копачке Танжу Чолак.
1990-е мини|180px|десно|Фудбалска репрезентација Турске на поштанској маркици Азербејџана поводом Еура 1996. Године 1990. искусни немачки стручњак Зеп Пионтек именован је за новог селектора националног тима. Под његовим вођством у репрезентацији је дебитовала група нових, младих фудбалера. Многи од тих играча (међу којима су били Булент Коркмаз, Алпај Озалан, Серген Јалчин, Рушту Речбер и Хакан Шукур) постаће окосница државног тима током наредних година. Пионтекова мисија завршена је 1993. године, када га је наследио Фатих Терим, који је потом успео да одведе екипу на Европско првенство 1996. Тиме се Турска квалификовала за своје прво велико такмичење још од 1954. године. Иначе, довођење Пионтека на клупу било је препорука чувеног тренера Јупа Дервала, који је претходно три сезоне са великим успехом предводио Галатасарај.
Турска је визу за Европско првенство 1996. обезбедила сјајним партијама у квалификацијама, где је између осталог савладала и Швајцарску и Шведску идентичним резултатом 2:1. Међутим, упркос солидном утиску из самих квалификација, Турска је на завршном турниру у Енглеској претрпела сва три пораза у групи, и то без иједног постигнутог гола. Ипак, кући нису отишли потпуно празних руку, пошто је дефанзивац Алпај Озалан добио званичну награду за фер-плеј због свог спортског потеза.
2000-е Иако Турска није успела да се квалификује за Светско првенство 1998. године, национални тим је изборио пласман на Европско првенство 2000. након што је у двомечу баража надмашио Републику Ирску. Турска је свој први меч на првенству изгубила од Италије резултатом 2:1, потом је у другом колу одиграла нерешено 0:0 против Шведске, да би у одлучујућој утакмици савладала домаћина Белгију са 2:0. То је био први пут у историји Европских првенстава да је једна земља домаћин елиминисана већ у првој рунди такмичења. Овај тријумф одвео је Турску у четвртфинале турнира, где их је са 2:0 поразила Португалија, а меч је обележио и промашен једанаестерац Арифа Ердема.
У квалификацијама за Светско првенство 2002. Турска је заузела друго место у својој групи, препустивши прву позицију Шведској након пораза у директном окршају за врх табеле. Турци су тако били приморани да пролаз траже кроз бараж против Аустрије. Аустријанце су савладали са убедљивих 6:0 у укупном скору и тако обезбедили карту за завршни турнир. Турски тим је наступ на Светском првенству 2002. започео поразом од 2:1 против каснијег шампиона, селекције Бразила. Након ремија 1:1 са Костариком, Турска је победила Кину резултатом 3:0 и тако се пласирала у наредну фазу такмичења. У осмини финала снаге су одмерили са суорганизатором турнира, селекцијом Јапана, и славили са 1:0. Сјајан низ је настављен и у четвртфиналу, где је пао Сенегал са 1:0 захваљујући постигнутом златном голу, чиме је изборен пласман у полуфинале. Тамо их је нови минималан пораз од Бразила (1:0) одвео у борбу за утешно одличје. Турци су на крају освојили бронзану медаљу након тријумфа над другим суорганизатором, Јужном Корејом, резултатом 3:2. На том мечу Хакан Шукур је затресао мрежу Јужнокорејаца после свега 10,8 секунди игре, иако су противници први кренули са центра, што је остало забележено као најбржи гол у историји Светских првенстава.
На десетине хиљада навијача са националним заставама дочекало је фудбалере по повратку у Истанбул, где је уприличена огромна улична прослава на тргу Таксим. Рушту Речбер, Алпај Озалан и Хасан Шаш изабрани су у званични идеални тим Првенства, док је Речбер проглашен и за најбољег чувара мреже у избору за УЕФА тим године 2002, а Шенол Гунеш за најбољег тренера. мини|лево|280px|Фудбалска репрезентација Турске на поштанској маркици Азербејџана поводом Светског првенства 2002.
Наредне 2003. године Турска је заузела трећу позицију и на Купу конфедерација. У групној фази Турци су савладали Сједињене Америчке Државе са 2:1, након чега су изгубили од Камеруна резултатом 1:0. У последњем колу одиграли су нерешено 2:2 против Бразила и тако га елиминисали са турнира. У полуфиналном окршају Турска је поражена од каснијег освајача Француске са 3:2, али је у мечу за бронзу била боља од Колумбије резултатом 2:1. Тунџај Санли је постигао три гола уз једну асистенцију, што му је донело Сребрну копачку и Сребрну лопту за другог најбољег играча комплетног такмичења.
Турци потом нису успели да изборе визу за Европско првенство 2004. пошто је од њих у баражу била боља Летонија. Такође су пропустили и Светско првенство 2006. године јер су у новом баражу елиминисани од Швајцарске због мањег броја постигнутих голова у гостима, након што су поново завршили као други у својој квалификационој групи.
Турска се квалификовала за своје прво велико такмичење после шест година тако што је заузела друго место иза Грчке у квалификационој групи Ц за одлазак на Европско првенство 2008. Нашли су се у групи А заједно са домаћином Швајцарском, Португалијом и Чешком. На отварању су поражени од Португалије са 2:0, али су драматичне победе над Швајцарском (2:1) и Чешком (3:2) — обе обезбеђене головима у самим завршницама мечева — донеле пласман у нокаут фазу. Овим тријумфом Турска је по други пут у својој историји елиминисала земљу домаћина већ у групној фази такмичења.
Четвртфинални окршај против Хрватске завршен је без голова након регуларних 90 минута. Хрвати су успели да поведу са 1:0 у самом последњем минуту продужетка, али је већ у следећем нападу нападач Семих Шентурк донео изједначење и одвео меч у пенал-серију. Овај погодак је изазвао доста буре међу хрватским навијачима и код селектора Славена Билића, који је тврдио да је време предвиђено за продужетак већ истекло пре него што је гол постигнут. Ипак, протести су одбијени, а Турска је у пенал-рулету славила са 3:1 и прошла даље.
Турска је у полуфинални дуел против Немачке ушла са само 14 расположивих фудбалера у пољу због великог броја повреда и суспензија. И поред тога, Турци су први повели, а касније успели и да изједначе на 2:2. Ипак, сан о великом финалу срушио је Филип Лам поготком у последњем минуту за коначних 3:2 у корист Немаца, па је Турска такмичење завршила на деоби трећег места.
2010-е