мини|Проста, неукрашена шешана са шпанским табаном из војног музеја у Стокхолму. мини|Иста пушка са леве стране. Шешана (, ) или шишана, изолучена пушка кремењача турског порекла. Веће и теже шешане коришћене су као бедемске пушке.
Дефиниција мини|Раскошно украшена турска шешана, дужине око 105 цм и масе око 4 кг. Вук Караџић у Српском рјечнику из 1852. године дефинише шешану као врсту пушке кремењаче, источњачки карабин.
Карактеристике Као и већина других пушака кремењача произведених у Османском царству, шешане су имале такозвани шпански табан, који Вук Караџић у Српском рјечнику из 1852. године назива турским или арнаутским. Опруге и читав механизам за опаљивање налазили су се споља, на спољашњој страни табанске дашчице, тако да су се делови лако прљали и ломили, али и лако чистили и замењивали у случају квара.
Шешане су се одликовале веома дебелом и тешком изолученом цеви, што је била реткост у време пушака на кремен. Као ране изолучене пушке, одликовале су се далеко већим дометом и прецизношћу од глаткоцевних мускета, какве су биле уобичајене у свим војскама све до средине 19. века. У Босни, чувене су биле шешане из Фојнице, произведене од локалног гвожђа. Искусни стрелци погађали су бардак на 1.200 корака.
Употреба мини|Оружје из херцеговачког устанка (1875-1878). Шешане су трећа и четврта пушка са леве стране. Ове пушке биле су у употреби од 1700. до после 1878. године широм Османског царства и на Балкану.
У време Првог српског устанка, шешане су имале већи домет од тадашње глаткоцевне артиљерије. Тако су приликом опсаде Лознице, коју су Срби бранили 1813, Турци већ у почетку опсаде побили из шешана све српске тобџије, тако да им није била никаква корист од топова.
У Србији, задржале су се у цивилној употреби (као ловачке пушке и за самоодбрану) до осамдесетих година 19. века. Најмање једна шешана коришћена је од стране устаника током Тимочке буне (у бици на Грамади).
Види још
Џефердар
Референце
Литература
Категорија:Пушке спредњаче