мини|289x289п|Сулиот ратник који носи фустанелу, Луј Дупре . Фустанела је традиционална грчка одећа налик сукњи, слична килту, коју носе мушкарци у Грчкој.
Албанци су преузели фустанелу од Грка, поготово турске трупе које су Албанци чинили унутар Отоманског царства, посебно у доба отоманских албанских паша Алија од Јанине и Мухамеда Алија од Египта.; ; . Током касног XVIII и почетка XIX века носили су га албански плаћеници у Напуљској краљевини и на Јонским острвима.; Током 1810-их, фустанелу је званично усвојио британски пук на Јонским острвима. Током 1820-их, постао је главни визуелни симбол филохеленизма, а током грчког рата за независност носили су га револуционарни грчки борци.; ; ; . У то време његова озлоглашеност као симбол мушке храбрости и херојства знатно је порасла широм Отоманског царства и проширила се широм Европе.; . Након грчке независности, фустанела и пратећи везени прслуци и сакои су усвојени од стране грчке војске у настајању. Године 1835. проглашена је за званичну дворску ношњу и на крају је постала грчка национална одећа.; . Албанско-грчко одело је после тога стекло популарност међу народима који су желели да се храбро, херојски облаче.
У модерно доба, фустанела је део балканских народних ношњи. У Грчкој, кратку верзију фустанеле носе церемонијалне војне јединице као што су Евзони од 1868. У Албанији га је носила Краљевска гарда у међувојно доба. И Грчка и Албанија тврде да је фустанела национална ношња.
Порекло Фигурина од теракоте са одећом од фустанеле (тј. плисирана сукња коју је носио мушкарац) пронађена је у Драчу, у данашњој централној Албанији, која датира из IV века нове ере, што јасно пружа рани археолошки доказ о фустанели.
Према једној хипотези, фустанелу су првобитно носили Илири.. Тврдило се да је у XIII веку фустанела била уобичајена одећа далматинских мушкараца, сматрана једним од илирских предака Албанаца. Сир Артур Еванс је рекао да је албанска фустанела сељанки (која се носила преко и изнад словенске кецеље) која живе у близини савремених босанско - црногорских граница била очуван илирски елемент међу локалним словенским говорним становништвом.. мини|Рељеф из око V века пре нове ере који приказује Архедема Нимфолепта, градитеља светилишта у пећини Вари у Атици, који носи хитон, који се тумачи као везан у наборима у струку као фустанела. Неки научници су претпоставили да је албанско-илирски килт постао оригинални образац римске војне одеће. Барон Франц Нопцса је даље теоретисао да се келтски килт појавио након што су римске легије увеле албански килт Келтима у Британији.
Неки научници сугеришу римско порекло, повезујући фустанелу са статуама римских царева који су носили плисиране тунике до колена. Према једној варијанти овог гледишта, са ширењем Римљана на хладније климе у централној и северозападној Европи, додавало би се више набора да би се обезбедила већа топлина; према другој варијанти овог гледишта фолклористице Јоане Папантонију, фустанела је на крају настала од келтског килта, како су га сматрале римске легије, који је служио као оригинални прототип.
Што се тиче килтова, генерално се сматра да их не носе келтски ратници из римског доба и да су уведени у Шкотско горје ц. XVI век нове ере.
Други научници су претпоставили да је фустанела изведена из низа древних грчких одевних предмета као што су хитон (или туника) и (или кратка војна туника).: "From the ancient chiton and the common (short military tunic), fastened by a belt round the waist and falling into narrow regular folds, is derived the fustanella which by extension gives its name to the whole of the costume.": "The young shepherd wears a fustanella, descendant of the military tunic of ancient Greece, now rarely worn except by certain regiments." Ова хипотеза укључује везу са древном статуом (III век пре нове ере) која се налази у области око Акропоља у Атини.Lynch, Strauss, 2014, p. 126 Међутим, није сачувана ниједна античка грчка одећа која би потврдила да је порекло фустанеле у плисираној одећи или хитонима које су носили мушкарци у класичној Атини.
У Византијском царству носила се плисирана сукња позната као подеа (грчки: ποδεα)..: "While 35 plates have the warrior wearing the podea or pleated skirt (sometimes called a fustanella) attributed to Manuel I, the "new Akrites," in a Ptochoprodromic poem, and 26 have him slaying a dragon, neither iconographic element is sufficient to identify the hero specifically as Digenes because both the skirt and the deed characterize other akritai named in the Akritic Songs." Носилац подее био је повезан са типичним херојем или акритичким ратником и може се наћи у налазима из XII века који се приписују цару Мануелу I Комнену (р. 1143–1180).
Употреба
Албанија На албанским територијама фустанела је коришћена вековима пре отоманске владавине. Фустанела је приказана на фрагменту керамике мајолике из XIII века из Драча. Документ из XIV века (1335) који наводи низ предмета укључујући порхет (платно од памука), који су заплењени од једног морнара у луци реке Дрим у региону Скадарског језера у Албанији. У касном византијском и раном отоманском периоду јужни Албанци су мигрирали у Грчку и јужну Италију, доносећи са собом свој обичај, језик и одећу, укључујући и одећу фустанела. У XIX веку употреба фустанеле протезала се кроз све албанске насељене крајеве и постала је етничка ношња карактеристична за албанске мушкарце.
Албанска традиционална ношња са фустанелом идентификовала је специјалне трупе које су Албанци чинили унутар Отоманског царства, чија је војна храброст постала позната, посебно у доба отоманских албанских паша Алија од Јанине и Мухамеда Алија од Египта. У Наполеоново доба (1799–1815) албанске најамничке трупе (муслимански Арнаут), чија је традиционална ношња укључивала фустанелу, убрајане су у плаћене трупе турске владе, заједно са трупама јаничара. Након распуштања јањичарског корпуса 1826. године, албанске трупе су биле ангажоване у разним војскама као погранични батаљони када је Махмуд II основао нову Мансурову војску у оквиру османске војске. Током 1820-их, власти османских покрајинских влада су генерално преферирале арнаутске плаћеничке трупе у односу на било коју од трупа стајаће војске.
Током касног XVIII и почетка XIX века албански ратници су носили своју традиционалну ношњу са фустанелом у Краљевини Напуљ и на Јонским острвима. Између 1807. и 1814. године носили су га припадници албанског пука француске војске, који су се састојали углавном од албанских ратника. Током 1810-их, албанска ратничка хаљина званично је усвојена као стандардизована војна униформа 1. пука грчке лаке пешадије британске војске, коју су углавном чинили Албанци и Грци.
Фустанелу су страни научници и путници сматрали типичном албанском ношњом, која је карактерисала Албанце са становишта одевања током многих векова, посебно у XVIII и XIX веку. Године 1805. Вилијам Мартин Лик је известио да су је носили оружници албанских бегова у Мореји и да „албанска хаљина сваким даном постаје све уобичајенија, како у Мореји тако иу остатку Грчке“. Године 1807. Лик је известио да су званичници албанског владара Али- паше од Јанине, укључујући и његове синове, били обучени у складу са албанском традицијом. Између 1809–1810, у оквиру области савремене јужне Албаније и северозападне Грчке, британски путник Џон Кам Хобхаус приметио је да се приликом путовања из грчког говорног подручја (регија јужно од Делвинакија ) у подручје албанског говорног подручја (у правцу Ђирокастре и његових околних језика) десила промена дела језика из различитих околина. Они који говоре албански су носили кошуљу и килт Камиса, док су они који говоре грчки носили вунене панталоне. лево|мини|Лорд Бајрон у албанској хаљини (1813) Томаса Филипса. Бајрон је ово купио када је стигао у Албанију 1809. Почетком XIX века, други британски путници у региону приметили су албанску ношњу, посебно 1809. године Лорд Бајрон га је прославио и описао као „највеличанственији на свету, који се састоји од дугачког белог килт-а, златом обрађеног огртача, гримизно-баршунасте златне јакне и капута, сребрног и бодежног пиштоља“. Реномирана албанска одећа није била званична униформа украшена ознакама, већ традиционална ношња са малим разликама у зависности од регионалне локације или личних преференција носиоца. Након што га је Бајрон, који је био најутицајнији Филелин тог времена, прославио и описао, албанска традиционална ратничка ношња постала је главни визуелни симбол фихеленизма 1820-их, појављује се у широкој римској графији. клефт и арматоле ратници грчке револуције. Албанска традиционална ношња са фустанелом била је веома омиљена међу балканским народима, а угледали су је и многи други народи. Његово ширење међу суседним народима као што су Грци, па чак и Турци, документују историчари тог времена.
Током 1848–1849, британски сликар Едвард Лир путујући подручјем савремене Албаније приметио је да је фустанела за Албанце карактеристична национална ношња. Други уметници који су посетили јужну Албанију средином XIX века приказивали су пејзаже са Албанцима у традиционалној ношњи са фустанелом, као што су Хенри Кук и Џорџ де ла Поер Бересфорд.
Током XIX века употреба фустанеле се носила преко уског панталоне међу мушким албанским Гхеговима од стране сеоских група Малесоре или горштака из племена Клименти, Бериша, Шаља и Хоти. Они су резервисали употребу фустанеле за елите током важних и формалних прилика као што су решавање спорова, избор локалних племенских представника и изјаве верности. Током 1920-их, фустанела је почела да излази из моде међу Тосковима замењена одећом у западном стилу коју су направили локални кројачи..
Албанска фустанела има око шездесет набора, или обично умерен број.. Израђен је од тешког домаћег ланеног платна. Историјски гледано, сукња је била довољно дуга да покрије целу бутину (укључујући колено), остављајући само потколеницу откривену. Обично су га носили имућни Албанци који би такође излагали украшени јатаган са стране и пар пиштоља са дугим исклесаним сребрним дршкама у појасу. Општи обичај у Албанији је био да се беле сукње умаче у отопљену овчију сало са двоструком сврхом да буду водоотпорне и мање видљиве на даљину.. Обично су то радили војници (на албанском трима ). Након вађења из котлића, сукње су окачене да се осуше, а затим притиснуте хладним пеглама како би се створиле наборе. Тада су имали досадно сиви изглед, али никако нису били прљави.
Јакна, ношена уз фустанелу у албанској ношњи, има слободну рупу за руку која омогућава пролаз руке, док су рукави, причвршћени само на горњем делу рамена, забачени уназад. Рукави се обично не носе иако носилац има могућност да их обуче. Постоје три врсте обуће које допуњују фустанелу: 1) кундра, то су црне ципеле са металном копчом, 2) шола, које су сандале са кожним тангама које се вежу око неколико центиметара изнад скочног зглоба, 3) опинга, што је мекана кожна ципела, које су, када су окренуте на горе, са црним врховима, намењене за децу, вуне.
Године 1914. новоформиране грчке оружане снаге Аутономне републике Северни Епир (1913–1914) у почетку нису имале сопствене војне униформе, али су касније војници усвојили униформе Евзоне. Данас међу грчким становништвом у јужној Албанији, сигуни, капут без рукава од густе беле вуне, носи се преко фустанеле у областима Дропула и Тепелене.
Бугарска Албанска традиционална ратничка ношња са фустанелом проширила се међу Бугарима, око две деценије након што су је обукли револуционари из грчког рата за независност 1820-их, када се њена озлоглашеност као симбол мушке храбрости и херојства проширила широм региона. Албанско-грчко одело постало је популарно нарочито међу младићима који су желели да се сликају у херојској пози, иако нису били укључени у борбу за независност.
Египат мини|Молитва у кући арнаутског поглавице, Жан-Леон Жером, 1857.