"Димничар" (енгл. The Chimney Sweeper) је наслов песме Вилијама Блејка која је објављена у два дела у Песмама Невиности 1789. године и Песмама Искуства 1794. године. Песма „Димничар” смештена је у суморни контекст дечјег рада, који је био широко распрострањен у Енглеској крајем 18. и током 19. века. Са четири и пет година, дечаци су били продавани да чисте димњаке, због тога што су мали. Ова деца су била потлачена и водила су безначајан живот, што је у то време било друштвено прихваћено. Деца из ове области, честу су бивала изгладњивана и оскудно обучена. У већини случајева, ова деца су умирала или због тога што су падали кроз димњаке или због пштећења плућа услед удисања чађи. У претходној песми, млади димничар препричава сан свог вршњака у којем анђео спасава дечаке из ковчега и одводи их на осунчану ливаду. У потоњој песми, наизглед одрасли говорник наилази на малог димничара напуштеног у снегу док су му родитељи у цркви или су можда чак и погинули, где црква мисли на обитавање са Богом. мини|Песме Невиности и Искуства - Музеј уметности метрополитан Песму из збирке Песме Искуства је компоновао Бенџамин Бритен 1965. гофине као део циклуса песама Песме и изреке Вилијама Блејка.
Песма +ПесмаПреводWhen my mother died I was very young,
And my father sold me while yet my tongue
Could scarcely cry " 'weep! 'weep! 'weep! 'weep!"
So your chimneys I sweep & in soot I sleep.
There's little Tom Dacre, who cried when his head
That curled like a lamb's back, was shaved, so I said,
"Hush, Tom! never mind it, for when your head's bare,
You know that the soot cannot spoil your white hair."
And so he was quiet, & that very night,
As Tom was a-sleeping he had such a sight!
That thousands of sweepers, Dick, Joe, Ned, & Jack,
Were all of them locked up in coffins of black;
And by came an Angel who had a bright key,
And he opened the coffins & set them all free;
Then down a green plain, leaping, laughing they run,
And wash in a river and shine in the Sun.
Then naked & white, all their bags left behind,
They rise upon clouds, and sport in the wind.
And the Angel told Tom, if he'd be a good boy,
He'd have God for his father & never want joy.
And so Tom awoke; and we rose in the dark
And got with our bags & our brushes to work.
Though the morning was cold, Tom was happy & warm;
So if all do their duty, they need not fear harm.Када ми је мајка умрла био сам сасвим мали
А отац ме прода док језик мој још није знао
Ни јасно да изговори: "чистим! Чистим! Чистим! Чистим!"
Па ваше димњаке чистим, а у чађи спавам,
Ту је мали Том Дејкер, што је плакао кад му главу
Обријаше, а коврџе му беху беле као јагњећа вуна,
Ја му рекох: "Ћути Томе, не мари због тога,
кад ти је глава гола, чађ ти неће упрљати белу косу.“
И тад се умирио, а баш те ноћи
док је Том спавао, уснио је чудан сан!
Хиљаде димничара, Дик Џо, Нед и Џек,
Сви бејаху закључани у црним ковчезима,
Тада дође анђео са златним кључем,
Отвори ковчеге и све их ослободи,
Потрчаше преко зелене ливаде, скачући и смејући се
Окупаше се у реци и засијаше на сунцу.
Наги и бели, оставивши своје вреће за собом,
Уздижу се ка облацима и играју се ка ветру.
А анђео рече Тому, ако буде добар дечко
Бог ће му бити отац и радости му никада неће мањкати.
Том се пробуди, а ми остатодсмо још у мраку,
Узесмо своје вреће и четке и кренусмо на посао.
Иако је јутро било хладно, Том је био срећан и загрејан
Јер ако сви врше своју дужност, не треба да се боје зла.
Анализа "Димничар" је песма испевана из перспективе малог дечака димничара који живи у Лондону и који мора да заради за живот радећи опасан посао као што је чишћење чађи из димњака. Песма уопште не романтизује овакав живот него га представља као изузетно сиромашан и тежак. Заиста, песма указује на то да је реч о врсти експлоатације која деци заправо одузима детињство, крадући им слободу и радост.
У самом почетку, песма дочарава тешкоће у животима малих дечака у 18. веку у Лондону. Овај задатак не захтева имагинацију: чишћење димњака је био опасан и напоран посао за децу. Читалац веома брзо сазнаје да је дечакова мајка преминула а да је њега отац продао да ради. Том Дејкер је вероватно слично одрастао, а сада су му насилно обријали главу како би био ефективнији у чишћењу димњака. Оба дечака су потом натерана да уђу у један окрутан свет. Заиста, чишћење димњака постаје њихов живот. Они чисте по цео дан, спавају у чађи, у смислу да прљави одлазе на спавање као и у смислу да њихов свакодневни живот утиче на њихове снове.
У једном од тих снова Том Дејкер има визију која носи целокупну поруку ове песме. Међутим, сан почиње суморно. Он замишља хиљаде димничара међу којима су Дик, Џо, Нед и Џек и сви су закључани у црним ковчезима. Млади димничар потом бива свестан свог живота: биће кратак, бруталан и прљав.
Песма нуди и кратак опис како би детињство заправо требало да изгледа, пуно слободе, радости и природе:
Потрчаше преко зелене ливаде, скачући и смејући се
Окупаше се у реци и засијаше на сунцу.
Наги и бели, оставивши своје вреће за собом,
Уздижу се ка облацима и играју се ка ветру.
Овај део песме је изричито пасторалан и репрезентација је идиличне природе. Песма сугерише да је управо таква врста инстинктивног понашања оно чиме би дечаци заиста требало да се баве, а не целодневним радом само да би имали шта да поједу. Чини се да та визија спонтано извире из Томове маште, као да он дубоко у себи зна какво би детињство заправо требало да буде.
Потешкоће ових дечака комбиноване са невиношћу у овом делу сна, поставља сумњу у тачност закључка ове песме: да димничари само треба да раде своју дужност како би се Бог постарао за њих и подарио им срећу.
Референце