Иван Карић (Обреновац, 19. септембар 1975) је српски политичар. Он је лидер Зелених Србије и тренутно служи свој пети мандат у Народној скупштини Републике Србије. Од 2017. до 2022. године био је државни секретар у Министарству заштите животне средине Републике Србије. Карић је члан посланичке групе Социјалистичке партије Србије (СПС).
Младост и каријера Карић је рођен у београдској општини Обреновац, у тадашњој Социјалистичкој Републици Србији у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији. Дипломирао је инжењерски смер на одсеку за геологију Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду, био је председник Младих истраживача Србије од 2001. до 2005. године, а од 2004. до 2008. године био је заменик директора Фонда за заштиту животне средине Обреновца. Карић је радио за јавно водоводно предузеће Београдводе од 2008. до 2012. године, где је обављао функцију саветника генералног директора и шефа одбране од поплава за град Београд.Иван Карић, , Ministry of Environmental Protection, accessed 26 January 2025.
Политичар
Прве године (2008–12) Карић је предводио изборну листу под називом Зелени Обреновац на локалним изборима у Србији 2008. године, кандидујући се за изборе за Скупштину општине Обреновац. , p. 45. Листа је за длаку промашила прелазак изборног цензуса за заступање у скупштини. , p. 5.
Зелени Србије су основани 2007. године, али су углавном били неактивни до 2010. године, када су све странке у Србији морале да се поново региструју. Странка је постала место окупљања за друге зелене странке и невладине организације током процеса поновне регистрације и појавила се као много кохезивнија организација. Карић је постао лидер странке у овом периоду. У интервјуу за Време у јуну 2010. године, сместио је странку у модерну европску зелену традицију, рекавши: „баш као што су нам потребни алтернативни извори енергије, тако нам је потребна и нова енергија у политици.“Slobodan Bubnjević, "Lepe želje i ekološka stvarnost", Vreme, 16 June 2010, accessed 26 January 2025.
Народни посланик (2012–17) Зелени је потписао споразум о сарадњи са Демократском странком Бориса Тадића у априлу 2012. године, пристајући да подржи ДС на свим нивоима власти на предстојећим изборима у Србији, док ће сарађивати са ДС на разним иницијативама за заштиту животне средине. Карић је о споразуму рекао: „Желимо да будемо партнер Демократске странке, која ће водити Србију на њеном европском путу.“"Sporazum DS-a i stranke Zelenih Srbije", Radio Television of Vojvodina, 24 April 2012, accessed 26 January 2025.
Добио је педесет друго место на изборној листи Избор за бољи живот коју је предводила ДС на парламентарним изборима у Србији 2012. године и изабран је за првог представника странке у скупштини када је листа освојила шездесет седам места.Избори за народне посланике Народне скупштине, 6. мај 2012. године – ИЗБОРНЕ ЛИСТЕ (1 ИЗБОР ЗА БОЉИ ЖИВОТ- БОРИС ТАДИЋ), , Republic Election Commission, Republic of Serbia, accessed 7 April 2024. Коалиција Покренимо Србију, предвођена Српском напредном странком (СНС), победила је на изборима, а потом је формирала коалициону владу са Социјалистичком партијом Србије и другим странкама. Карић је био у опозицији са посланичком групом Демократске странке. У свом првом мандату био је члан одбора за заштиту животне средине, заменик члана одбора за здравство и породицу и члан посланичких група пријатељства са Аустријом, Немачком, Холандијом, Словенијом и Малтешким витешким редом.IVAN KARIĆ, , National Assembly of the Republic of Serbia, accessed 26 January 2025.
Након уласка у парламент, Карић је позвао српску владу да оснује посебно министарство заштите животне средине, напомињући да се више од шездесет процената преговора земље са Европском унијом (ЕУ) односи на пољопривреду и екологију.Bojan Cvejić, "'Zeleni' poslanik", Danas, 25 February 2016, accessed 26 January 2025. Позвао је српску владу да продужи мораторијум земље на нуклеарну енергију крајем 2012. године, након што је председник Српске академије наука и уметности рекао да ће бити преиспитан за три године. Карић је цитиран рекавши: „Јапан можда има најнапреднију технологију [на свету], али чак ни та технологија не би могла да издржи земљотрес и цунами. Нуклеарне електране у Европи пролазе кроз ригорозне тестове и већина њих не би издржала озбиљан земљотрес.“"Analysts urge "geostrategic balance" if Serbia ends moratorium on nuclear energy," British Broadcasting Corporation Monitoring European, 6 October 2012 (Source: Politika website, Belgrade, in Serbian 4 Oct 12). Касније је рекао да би Србија требало да одложи преговоре о придруживању Светској трговинској организацији (СТО) уместо да подлегне притиску те организације да поништи забрану генетски модификоване хране."Serbian Greens say parliament unanimously opposed to GM food," British Broadcasting Corporation Monitoring European, 30 January 2013 (Source: Vecernje novosti website, Belgrade, in Serbian 27 Jan 13).
Демократска странка се поделила почетком 2014. године, а Тадић је предводио отцепљену групу која се првобитно звала Нова демократска странка (НДС). Пошто није било времена да се НДС региструје пре парламентарних избора 2014. године, Тадић је постигао споразум да се његова странка колективно придружи Зеленима Србије, а странка је преименована уНова демократска странка – Зелени. Карић је остао номинални председник странке, иако је општеприхваћено да је Тадић њен стварни лидер."Tadić se "pripojio" Zelenima Srbije, Karić predsednik stranke", 021.rs, 22 February 2014, accessed 26 January 2025. Реструктурирана странка НДС–Зелени је учествовала на изборима 2014. године на челу шире коалиције око Тадићевог вођства. Карић је освојио тринаесто место на листи коалиције и поново је изабран када је листа освојила осамнаест мандата.Избори за народне посланике Народне скупштине одржани 16. и 23. марта 2014. године – ИЗБОРНЕ ЛИСТЕ (11 БОРИС ТАДИЋ - Нова демократска странка - Зелени, ЛСВ - Ненад Чанак, Заједно за Србију, VMDK, Заједно за Војводину, Демократска левица Рома), , Republic Election Commission, Republic of Serbia, accessed 3 April 2024. Савез НДС–Зелени је увек био замишљен као краткорочни аранжман, а странке су се поново раздвојиле након избора (иако је у почетку било контроверзи око тога како ће се то догодити).B. Cvejić and S. Čongradin, "Težak razvod NDS i Zelenih", Danas, 8 April 2014, accessed 26 January 2025."Zeleni samostalno,NDS se registruje", B92, 15 June 2014, accessed 26 January 2025.
СНС је освојио већинску победу 2014. године и након тога је формирао нову коалициону владу са социјалистима и другим странкама. Зелени су остали у опозицији. Карић је био члан посланичке групе Тадићеве странке, која је крајем 2014. године преименована у Социјалдемократску партију (СДС). У том мандату био је заменик председника Одбора за заштиту животне средине, члан Одбора за економију, заменик члана Одбора за пољопривреду, председник посланичке групе пријатељства Србије са Норвешком и члан група пријатељства са Аустријом, Немачком и Холандијом.IVAN KARIĆ, , National Assembly of the Republic of Serbia, accessed 26 January 2025. Поздравио је победу Сиризе на грчким парламентарним изборима у јануару 2015. године, рекавши да је та победа важна за Балкан и за Европу.
У фебруару 2016. године, Карић је напустио посланичку групу Социјалдемократске партије да би се придружио посланичкој групи Социјалистичке партије Србије. Објављујући своју одлуку, рекао је да је Зеленима „заједничка вредностна одредница“ са СПС-ом „идеја социјалдемократије и одрживог развоја“."Ivan Karić u poslaničkom klubu SPS", Blic (Source: Beta), 28 February 2016, accessed 27 August 2017. Зелени се такмичио на парламентарним изборима у Србији 2016. године као део листе СПС-а; Карић се појавио на деветом месту и поново је изабран када је листа освојила двадесет девет места.Избори за народне посланике 2016. године – Изборне листе (3 ИВИЦА ДАЧИЋ – „Социјалистичка партија Србије (СПС), Јединствена Србија (ЈС) – Драган Марковић Палма“), , Republic Election Commission, Republic of Serbia, accessed 27 October 2021. Напредњаци су освојили још једну већинску владу и поново формирали коалицију са социјалистима, а Карић је био присталица владе. У свом трећем мандату, био је члан одбора за заштиту животне средине, заменик члана одбора за просторно планирање и одбора за европске интеграције, заменик члана делегације Србије у Парламентарној скупштини Организације за безбедност и сарадњу у Европи (ПС ОЕБС), поново вођа њене групе пријатељства са Норвешком и члан група пријатељства са Аустралијом, Аустријом, Канадом, Кином, Данском, Немачком, Грчком, Ираном, Холандијом и Јужном Африком.IVAN KARIC, , National Assembly of the Republic of Serbia, accessed 26 January 2025.
Кружиле су гласине да ће се Карић кандидовати на председничким изборима у Србији 2017. године,Ivan Karić kandidat za 'zelenog' predsednika republike, Danas, 7 September 2016, accessed 26 January 2025. иако се то на крају није догодило.
Државни секретар (2017–22) Србија је основала ново министарство заштите животне средине у јуну 2017. године. 6. октобра исте године, Карић је именован за државног секретара у министарствуMinistarstvo zaštite životne sredine dobilo dva nova državna sekretara "Ministarstvo zaštite životne sredine dobilo dva nova državna sekretara", Energetski Portal, 11 October 2017, accessed 16 October 2017. Био је обавезан да поднесе оставку на место у парламенту због прихватања ове позиције, а његова оставка је ступила на снагу 9. октобра.3 June 2016 legislature, National Assembly of the Republic of Serbia, accessed 26 January 2025.
Карићева главна одговорност као државног секретара била је надгледање преговора о усклађености Србије са Поглављем 27 (животна средина и климатске промене) у процесу приступања Европској унији. Своје приоритете је изложио у детаљном чланку објављеном у часопису CorD у марту 2018. године; између осталог, написао је да ће Србија морати да „обрати посебну пажњу на своје превентивне активности у области заштите животне средине и принцип 'загађивач плаћа'“ у будућности.Ivan Karić, "Large But Cost – Effective Investment", CorD, 29 March 2018, accessed 26 January 2025. У наставку чланка у јуну 2019. године, рекао је да је Поглавље 27 технички најкомпликованије и најскупље поглавље у преговорима Србије са ЕУ, са преко двеста прописа које је потребно спровести.Ivan Karić, "Chapter 27 – The Most Technically Complicated", CorD, 1 June 2019, accessed 26 January 2025. Србија је коначно поднела своју преговарачку позицију у јануару 2020. године.Nataša Nešić, "Ivan Karić, State Secretary at the Ministry of Environmental Protection: Environmental protection will become a priority in the coming years", Diplomacy & Commerce, 14 April 2021, accessed 26 January 2025.
У новембру 2018. године, Карић је изјавио да је његово одељење саставило нови закон којим се забрањује изградња малих хидроелектрана у заштићеним подручјима.Maja Zuvela, "Serbia plans to halt dam boom in protected areas", Reuters, 27 November 2018, accessed 26 January 2025.
Српска напредна странка је освојила још једну већинску победу на парламентарним изборима у Србији 2020. године (на којима Карић није био кандидат) и након тога је формирала још једну коалициону владу са социјалистима. Карић је након избора потврђен за још један мандат државног секретара. Наставио је да надгледа преговоре Србије у вези са Поглављем 27, а у априлу 2021. године је приметио да ће приступање ЕУ омогућити Србији да побољша и усклади своје еколошке стандарде. Такође је назначио своју подршку Зеленој агенди за Западни Балкан у овом периоду.
Повратак у парламент (2022–тренутно)