мини|Аустријска пешадијска сабља М1861, широко коришћена у српској војсци (1861-1918) као оружје коњаника и официра. Старешине српске народне војске добијале су овакве сабље од државе као знак свог чина. Четовођа (), старешина мање војне јединице у Србији и Црној Гори у 19. веку. У Кнежевини Србији, старешина Народне војске (1861-1883).
Дефиниција Реч четовођа Вук Караџић је први пут чуо у Црној Гори и додао је у другом издању Српског рјечника (1852), преводећи је немачким изразом вођа групе () и латинском речју војвода ().
У српској народној војсци Када је у Кнежевини Србији 1861. формирана Народна војска, њене чете формиране су по општинама, а имале су по 64-100 људи, зависно од броја војних обвезника у селу. Чета је имала 2 вода од по 2-5 десетина, а старешина чете звао се четовођа. Свака општина давала је по једну чету I класе (војници од 20-35 година) и једну чету II класе (војници од 35-50 година). Општинске чете формирале су батаљоне на нивоу среза, а срески батаљони су формирали окужне пукове (од 1870. бригаде). Због недостатка школованих официра, старешине народне војске постављане су из простог народа: до чина капетана (четовође) постављао их је окружни начелник по препоруци среског начелника, а командире батаљона и ескадрона постављао је министар војни по препоруци окружног начелника. Као знак свог чина народне старешине од водника навише добијале су државне сабље (поред пушака које су добијали сви народни војници), а батаљонски командири уз то и револвере (типа Франкот или Гасер). За српско-турске ратове (1876-1878) укупно је мобилисано 36 бригада са 160 батаљона народне војске (I и II класе), сваки са по 4 чете, 18 ескадрона коњице и око 40 батерија, при чему је у Србији у то време било свега 317 професионалних (школованих) официра. Пошто је знатан део официра био заузет у штабовима дивизија и позадинским службама, једва да је било довољно школованих официра да командују бригадама, батаљонима и батеријама, као и малобројним јединицама стајаће војске (у Првом српско-турском рату 4, а у Другом 8 батаљона). У таквој ситуацији команда над свим јединицама народне војске од чете наниже била је искључиво у рукама народних старешина: четовођа, водника, двајесника и десетара, док су батаљонски командири и ађутанти помагали официрима, командантима батаљона, а по потреби их заступали и замењивали. +Старешине народне војскеЗвањеПостављењеДужностЕквивалентан чинБатаљонски/народни командирМинистар војни на предлог окружног начелникаПомоћник команданта батаљона (који је официр)МајорНародни ађутантОкружни начелник на предлог среског начелникаПомоћник народног командираАђутантЧетовођаОкружни начелник на предлог председника општинеКомандир четеКапетанВодникОкружни начелник на предлог председника општинеКомандир водаПоручникДвајесникОкружни начелник на предлог председника општинеКомандир полуводаНаредникДесетарОкружни начелник на предлог председника општинеКомандир одељењаКаплар
Референце
Литература
Категорија:Војна терминологија