Олександр Олександрович Мурашко (; Кијев, 7. септембар 1875 — Кијев, 14. јун 1919) био је истакнути украјински уметник, познат по својим необичним експресивним сликама.
Биографија Рођен је 7. септембра 1875. у Кијеву. Његов очух, Олександр Иванович Мурашко, имао је радионицу иконописа и радио је на ентеријеру Саборне цркве Светог Владимира у Кијеву."Митець свiтового рiвня Олександр Мурашко (1875–1919)" Українська культура 1 (1999) 25–26, archived at the Wayback Machine, March 5, 2007 лево|мини|Оснивачи Украјинске академије уметности, 5. септембра 1917: седе – Абрахам А. Маневич, Олександр Мурашко, Федир Кричевски, Михајло Грушевски, Иван Стешенко и Микола Бурачек, стоје – Георгиј Нарбут, Василиј Кричевски и Михајло Бојчук. Године 1894, уз препоруке неколико истакнутих уметника, уписао је Империјалну академију уметности у Санкт Петербургу. Године 1896. постао је ученик Иље Рјепина, један је од приказаних на групном портрету Рјепинови ученици, Елене Лукш-Маковски. Године 1901. је путовао у иностранство посећујући Немачку, где је студирао код Антона Ажбе у Минхену, Италију и Француску, где је био под великим утицајем.
Убрзо је назван „најважнијим украјинским уметником са краја века”. Његова слика „Вртешка” освојила је златну медаљу на Минхенској изложби 1909. године, излагао је у Венецији, Риму, Амстердаму, Берлину, Келну и Диселдорфу.
Од 1909. до 1912. је предавао у Кијевској уметничкој школи. Године 1913. је отворио свој атеље у небодеру Гинзбург,Igor Aronov, Jewish Art 21/22: Eastern Europe 1 (1995/1996) p. 130. где је обучавао многе младе јеврејске уметнике, међу којима је Марк Епстајн.Jews in Eastern Europe 1993, p. 13.Myroslav Shkandrij, "National modernism in post-revolutionary society: the Ukrainian renaissance and Jewish revival, 1917–1930", in Shatterzone of Empires: Coexistence and Violence in the German, Habsburg, Russian, and Ottoman Borderlands, ed. Omer Bartov and Eric D. Weitz, Bloomington: Indiana University, 2013, ISBN pp. 445–46. Имао је велики утицај на Казимира Маљевича.
Био је патриотски Украјинац, један од присталица покрета „Млада муза” који су 1906. године покренули модернисти који су се ослањали на развој из других делова Европе како би украјинску уметност учинили прогресивнијом.Andrew Wilson, The Ukrainians: Unexpected Nation, New Haven: Yale University, 2000, repr. 2002, , p. 135. Основао је Удружење кијевских уметника 1916,Bert Cardullo, Theories of the Avant-Garde Theatre: A Casebook from Kleist to Camus, Lanham, Maryland: Scarecrow, 2013, , p. xxxviii. а следеће године је био суоснивач Украјинске академије уметности.
Године 1909. се оженио Маргаритом Кругер, ћерком нотара. Следеће године, након очеве смрти, купио је малу кућу у кијевском предграђу Лукјанивка. Верује се да га је улична банда одвела из куће и упуцала са леђа 14. јуна 1919. Његова сахрана је била веома посећена, сахрањен је на Лукјанивском гробљу.
Радови Првобитно је био реалиста у стилу Передвижника, касније је сликао у „префињеном”, импресионистичком стилу под утицајем његовог времена у Минхену и Паризу.Shevchenko Scientific Society, Ukraine: A Concise Encyclopaedia, ed. Volodymyr Kubijovyc, Volume 2, Toronto: Ukrainian National Association, University of Toronto Press, 1971, , p. 564.Ivan Katchanovski, Zenon E. Kohut, Bohdan Y. Nebesio and Myroslav Yurkevich, Historical Dictionary of Ukraine, Historical Dictionaries of Europe 45, Lanham, Maryland: Scarecrow, 2013, , pp. 376, 430.Philip L Wagner and Zarko Bilbija, University of Chicago Division of the Social Sciences, Aspects of Contemporary Ukraine, Subcontractor's monograph, HRAF-20, New Haven, Connecticut: Human Relations Area Files, , , p. 314. Његов модернизам је утицао на касније украјинске уметнике у периоду социјалистичког реализма.Wilson, p. 144. Његова дела су ређе наративна и „необично” експресивна за украјинско сликарство тог времена.
Одабрана листа слика десно|мини|Girl in a Red Hat (1902―1903)
Portrait of Nikolai Petrov, 1897—1898. Portrait of Helen Murashko, 1898—1899. Portrait of Olga Nesterov, 1900. The Funeral of the Chieftain, 1900. Parisian. At the Cafe, 1902—1903. Girl in a Red Hat, 1902—1903. A Girl with a Dog. Portrait of T. Yazevoyi, 1903—1904. Portrait of Professor Adrian Prahova, 1904. Winter, 1905. At the Embroidery Frame. Portrait of Helena Prahova, 1905. Carousel, 1906. In the Stern. Portrait of George Murashko, 1906. Sunspots. Portrait of George Murashko, 1908. Portrait of Marguerite Murashko, 1909. The Annunciation, 1909. Portrait of Ludmilla Kuksin, 1910. Portrait of Vera Dytyatinoyi, 1910. Portrait of Vera Yepanchin, 1910. By the Pond. Portrait of Marguerite Murashko, 1913. Peasant Family, 1914. Washerwoman, 1914. Portrait of an Old Woman, 1916. Woman with Flowers, 1918. Self Portrait, 1918.
Референце
Литература
«Эти десять лет большого, глубокого счастья...» : Спогади Маргарити Мурашко / Авт. ст. та ком. Дар’я Добріян; укл. Віталій Ткачук. — К. : ArtHuss, 2016. — 168 с. : іл. Dmytro Antonovych. Oleksander Murashko: 1875–1919. Maĭstri ukraïnsʹkoho mystet︠s︡tva. Prague: Vyd-vo Ukraïnsʹkoï molodi, 1925. A. Shpakov. Oleksandr Oleksandrovych Murashko: narys pro zhytti︠a︡ i tvorchistʹ. Kyiv: Derz︠h︡. vyd-vo obrazotvorchoho mystet︠s︡tva i muz. lit-ry URSR, 1959. Олександр Мурашко. Твори з колекції національного художнього музею України. Catalogue. Kyiv: National Art Museum of Ukraine, 2000. pdf download
Категорија:Рођени 1875. Категорија:Умрли 1919. Категорија:Украјински уметници Категорија:Украјински сликари Категорија:Апсолвенти Империјалне академије уметности