Амерички стрип () је цртана периодика пореклом из Сједињених Држава. Свеска америчког стрипа (у типичном облику који је настао 1933. године) карактеристично садржи између 24 и 64 страница.
Порекло америчког стрипа досеже још у 19. век, а повезано је са развојем сензационалистичког новинарства – први стрипови били су новински скечеви у служби додатне забаве читалаца. Поред Европске, америчка форма стрипа највише је допринела да овај уметнички медијум стекне аутономан статус, званично као "Девета уметност"Ранко Мунитић (2006): Девета уметност, стрип. Едиција Сигнум – TK Mont Image / Факултет примењених уметности, Београд. и да поред филма, телевизије и видео игара постане саставни део америчке визуалне културе и глобалне поп-културе.
Историјски развој
Корене Америчког стрипа заправо треба тражити у Европи: у делима Родолфа Тофера (Rodolphe Töpffer) и Вилхелма Буша. На пример, један од првих стрипова Бим и Бум (The Katzenjammer Kids) немачког цртача Рудолфа Диркса настао је под директним утицајем Бушова Макса и Морица.
Након скромних почетака у 19. веку, културолози развој Америчког стрипа деле на 8 историјских периода:
Платинасто доба - 1897–1935 мини|upright|Жути дечак: The Yellow Kid in McFadden's Flats (1897) У прво доба, стрипови су излазили непериодично, у каишевима на задњим страницама дневних листова.
Теоретичарима стрипа тешко је да повуку границу између примитивног и савременог стрипа, али се сматра да је зачетак девете уметности цртана серија "Жути дечак" ("Hogan's Alley") Ричарда Аутколта (Richard F. Outcault), објављивана од 1894. године у Њујоршким часописима New York World и New York Journal. Са овим делом почиње и "балон" речи, карактеристичан за стрип.
– Стрип-балончић мини|лево|250п|Немо, у стрипу 11. фебруара 1906 Најпре је ‘Жути дечак’ нем, "говори" тако што су речи написане на његово одело, док свој први говор почиње да презентује у виду стрип-балончића 1896. године. Вид комуникације сличан овом постојао је већ од раније, али се ту први пут јавља у стрипу. За "Жутог дечака" такође је везано прво штампање самосталног стрип-издања, пошто се неологизам "стрип" (comic book) први пут у историји штампе јавља на корицама његовог репринт издања.
– Први прави стрипови Први конвенционали стрип – каквог га данас знамо – био је Мали Немо пионира жанра, Винзора Макеја.
мини|325п|Панел 'Лудог мачка' из 1918. Поред поменутих (The Yellow Kid, Katzenjammer Kids и Nemo) у том периоду настају многи карактери важни за стрип попут "Bad, Bad, Bad Mans!" (креирао 1904. цртач Jimmy Swinnerton), "Little Orphan Annie" стрип Харолда Греја који дебитира 1924, или Мачак Феликс који у скицама Пет Саливанa први пут излази као стрип почетком 1920. године.
Значајно дело је и Луди мачак (Krazy Kat) Џорџа Херимана први пут креиран 1911., а не заборавимо ни Дизнија, чији први јунак излази у форми стрипа 13. јануара 1930. (Mickey Mouse comic strip) у здруженом издању Кинг фичерс синдиката.
– Кинг фичерс
Предузетник Виљем Рандолф Херст 1915. оснива прво предузеће за маркетинг стрипова. Као дечак Виљем је био интровертан и будући без пријатеља, као вид забаве сакупљао је маркице, кутијице, поклопце, а између осталог и смешне стрипове који га инспиришу да касније постане најутицајнији импресарио историје стрипа. Под старатељством Кинг фичерс-а настају карактери Попај (1929), Бети Буп (1930), Блонди (1930), Мандрак (1924),Флаш Гордон (1934), Џим из џунгле (1934), Фантом (1936), Принц Валијант (1937), Редов Били (1950), Денис Напаст (1951), Аца и Маца (1954), Хогар Страшни (1973), и други.
– Јунајтед фичерс мини|upright|Comic Monthly #1 (Јануар 1922) Предузеће United Feature Syndicate бави се дистрибуцијом стрипова у дневне новине од 1919. године. Линија њихових дебитних карактера укључује врло значајне за стрип, као што су "Nancy" (1938), Li'l Abner (1934), Чарли Браун (1950), Гарфилд (1976), "Monty" (1985), Дилберт (1989) и други. мини|лево|upright|Стрип свеска Флеш Гордона Модерни издавачи стрипова у данашње време изнова штампају збирке новинских карикатура и репринте ових каишева у виду књига и посебних (све чешће електронских) издања.
– Стрип-свеске мини|upright|Насловница часописа „The Funnies“ (октобар 1936) издавача Dell Comics Иако се први посвећени стрип-магазин у Америци појавио тек 1933. године – колор стрип ‘Funnies on Parade’ штампан у стандардном "Comic Book" формату – зачетком правог стрипа сматра се месечник Comic Monthly који се први пут појавио 1922 године. Штампан у формату, објављивао је црно-беле репринте раније објављених новинских стрипова, а трајао је свега једну сезону.Comic Monthly у Grand Comics Database Њихов успешнији наследник издаван у формату свеске био је "Famous Funnies: A Carnival of Comics" објављиван месечно од 1934. до 1955. године.
– ‘Funnies’
Прво самостално издање серијског стрипа "The Funnies" дебитује 1929. са свескама које се сматрају претачом магазинског формата. мини|222п|Микијев рани стрип у домаћем издању (1939) Упркос светској економској кризи, тадашњи стрипови – углавном графички романи – батале се по универзалној цени од свега 10 центи, да би били доступни што широј – пре свега дечјој – публици.
Златно доба - 1935–1947 Јануара 1935. на издавачкој сцени појављује се компанија Нејшенел (каснији Ди-си) са -{New Fun Comics}- – првим периодичним часописом који на 64 страна нуди потпуно нов материјал у комплетним епизодама за свега 10 центи по наслову. Ускоро ће иста фирма, у серији под именом -{Action Comics}- да дебитује Супермена који је инстант хит – уз огромну зараду –, уводећи нови жанр суперхероја, који доприноси огромном расту индустрије. Деца постају луда за стриповима и појављују се нови издавачи у нади да ће их забавити. Компанија Дизни и издавачи стрипова Дел, Арчи (-{Archie Comics}-) и др. пласирају на милионе, пре свега хумористичних стрипова са антропоморфним животињама и карикираним ликовима, које млади читаоци зову „Смешне књиге“ ().
– Издавачка кућа ‘Дел’ Издавачка кућа Dell Publishing (данас под именом Penguin Random House) основана 1921. једна је од најзначајнијих за амерички стрип. Издаваштво је било најактивније између 1929-1973. Издавач је само током 1953. сваког месеца пласирао 26 милиона стрипова на тржиште."Good Friends for Him... and Mother Too.. in Dell Comics!" Saturday Evening Post (January 10, 1953).
– Ди-Си Комикс
Предузетник Малколм Вилер-Николсон (Malcolm Wheeler-Nicholson) 1936. године у Њујорку оснива претачу ‘DC Comics’-а под именом -{Detective Comics, Inc.}- – фирму која објављује званично прву серију правог америчког стрипа, и нешто касније прве суперхеројске стрипове Супермен (1938) и Бетмен (1939).
– Марвел Комикс
Њујоршки издавач рото-романа Мартин Гудман (Martin Goodman) оснива претачу познатог ‘Marvel Comics’-а.
– Фосет Комикс ‘Fawcett Comics’ био је један од неколико успешних издавача стрипова током Златног доба 1940-их. Њихов најпопуларнији лик био је Капетан Марвел, алтер-его репортера Билија Бетсона, који се трансформисао у хероја кад год би изговорио магичну реч „Шазам!“.
Нуклеарно доба - 1947–1958 Атомском бомбом баченом на Јапан почиње – како је познато у конвенционалној историји – нуклеарна ера, а исти термин везује се и за стрип у пероду који карактерише "Хладни рат" у свету. У јеку послератне кризе, у другој половини 1947. године издавачи умањују број страница како би се изборили са инфлацијом и порастом цена. Оно што је у "Златном добу" било 52 странице за десет центи, за исти новац су 32 странице. Ова жеља да се цене задрже ниским на крају је довела до кризе целог жанра, те су многи издавачи изгубили интересовање за продају стрипова, пошто су могли да зараде више продавајући скупље часописе. мини|upright|Типична ‘Good-girl’ корица (1949) У Америчком послератном стрипу примећује се пораст мрачнијег, зрелијег садржаја, са суперхеројима потиснутим у лавини нових наслова намењених старијим читаоцима. Ове тзв. одрасле теме нису само романтика, криминалистика, вестерн, ратни и борилачки стрипови, него и рискалнији наслови о „добрим девојкама“ (), као и шокантан, врло графичан хорор. Овај садржај намењен одраслима доводи до реакције конзервативних интересних група, што доприноси спонтаном развоју јединствене друштвене цензуре, неке врсте моралне класификације, познате под именом -{Comics Code Authority}- (Стандардни систем за рангирање и квалификацију стриповног садржаја). Другим речима, да би избегла конфликте и судове, индустрија развија систем самоцензуре, по којем се издавач ограђује од осуде и злоупотребе тако што унапред на корицама назначи да дотични материјал није за дечји узраст (сличан систем кодирања постоји и данас у индустрији забаве). Због ових измена у еволуцији стрипа, компанија Марвел која је постала популарна пратећи Диси-јевски тренд заснован на суперхеројима, у ово време доживљава крах. мини|upright|Једна од типичних "крејзи" свесака за клинце из 1962. године Узгред, током читавог овог периода жанрови смешног антропоморфног и тинејџерског хумора одржавају своју доминанцију код млађих читалаца, док брзи развој телевизије доводи до повећања броја лиценцираних наслова заснованих на ТВ серијалима и франшизама.
Сребрно доба - 1958–1970 Генерално лаган и забаван период стрипа са доста иновација. С краја 1958. суперхероји се полако враћају на сцену. Како Ди-си почиње да проналази публику и за друге суперхероје осим Бетмена, Супермена и Чудесне жене, и Марвел се полако опоравља од мањка прихода из продаје својих наслова. Овај период бележи крај каријере Марвеловог уметника Џоа Менлија (-{Joe Maneely}-) – трагична погибија 1958. падом у њујоршки метро – али и појаву имена Џек Кирби и Стив Дитко, чувених стрип-аутора који се враћају у Марвел из издавача -{Atlas Comics}-. Уз помоћ такве креативне силе, Марвел покушава да понови ранији успех Диси-ја са суперхеројима, готово их надмашивши до краја 60-их. Марвелови ликови почињу да се продају у милионима примерака, а њихова популарност доноси ауторима и издавачу масу уговора за лиценцирање повезаних производа и (јефтиних али успешних) цртаних филмова.
За то време успех игране серије Бетмен је огроман, иако краткотрајан – хит који показује континуирану одрживост суперхероја и у медијима ван стрипа.
За све то време и смешни жанр стрипа са антропоморфним животињама и адолесцентним хумором и даље неометано забавља млађе читаоце.
– ‘Atlas Comics’ Вреди поменути и овај краткотрајни експеримент, који је тежио да створи трећу, алтернативну издавачку кућу која би либерализовала тржиште стрипа, до тада доминирано само од стране две велике компаније. Након што је "Чип" Гудман, син Мартина Гудмана власника компаније Марвел смењен са позиције главног уредника у корист Стена Лија, отац и син покрећу Атлас Комикс у покушају да потисну Марвел са трибина и да покажу да су заправо они прави покретачи Марвеловог успеха. Ово завршава комерцијалним неуспехом, али бар годину дана постојала је трећа компанија која је издавала мејнстрим авантуристичке стрипове у Америци. Већина њихових стрипова су били инфериорна копија, или су претворени у кич током Гудманових покушаја да их на силу учини сличним Марвеловим креацијама, али ту и тамо би се међу њима нашао и неки квалитетнији материјал са потенцијалом да постане хит – у случају да је оригиналност била важнија од такмичења са Марвелом.
Бронзано доба - 1970–1985 Током 1970-их година Ди-си премамљује Кирбија из Марвела, а Стен Ли се одлучује за уступање места млађем таласу обожавалаца који су у међувремену постали професионални стрип-аутори. Захваљујући овом стратешком потезу Бронзани период карактерише привремени пад Ди-сијеве популарности а Марвел по први пут престиже свог конкурента по продаји стрипова. Међутим, борба конкуренције између два џина индустрије не спречава их да оба постигну велики успех у продаји стрипова лиценцираних са филмских медија – Ратови звезда, Џиај Џо, Микронаути и друге франшизе постају невероватно успешне за све издаваче, било у стрипу, било у пратећим играчкама. мини|upright|Капетан Марвел (1942)