Ева Хенгер ((), Ђер, 2. новембар 1972) је италијанска глумица мађарског порекла, модел, телевизијска личност и бивша порнографска глумица.
Биографија Каријера Почеци Ћерка директора конзерваторијума и текстописца (који је такође компоновао песму за њу под називом, преведено на италијански, Da quando sei vada via ) и играчице класичног балета и smooth плесачице. Своју манекенску каријеру започела је са 14 година захваљујући мајци, која је послала неке од њених фотографија на такмичење лепоте - Фотомодел године (етимолошки: -{Fotomodella dell'anno}-), где се пласирала међу прве три такмичарке; након овог успјеха постала је заштитно лице у телевизијским рекламама за један ланац тржних центара.
Осамдесетих година 20. века бавила се и клизањем на леду и играла је рукомет на такмичарском нивоу у тиму који је освојио рукометно првенство Мађарске. Са 15 година освојила је треће место на такмичењу лепоте у Мађарској и, поред снимања реклама на телевизији, почела је да ради и као коментатор за часописе, новине и периодичне публикације; Међу првима за које је радила били су Курир (етимолошки: -{Kurier}-) и Реформ (етимолошки: -{Reforme}-) (за овај други је писала и своју колумну). Са 16 година учествовала је на такмичењу лепоте „Изглед године“.
Дипломирала је у Мађарској, посебно похађала Гимназију Отокар Прохаска, основна школа и вртић у Ђеру где је студирала плес, специјализирајући се за класичне плесове; Поред основних студија, Ева је осам година учила клавир, а две године је радила и као медицинска сестра. Такође је водила куглану две године. У тим годинама дебитовала је као глумица у неким немачким телевизијским драмама, а међу најпознатијим серијама у којима је учествовала била је Дерик.
1989−1994 Са само седамнаест година, изабрана је за Мис Тинејџер Мађарске 1989. године у Мађарској. Следеће године је освојила друго место на такмичењу „Краљица Угарске„ у Будимпешти; и изабрана је за Мис Алпе Адрије 1990. године у Филаху, у Аустрији. Године 1990. ангажовала ју је италијанско-мађарска агенција Blue Angels (Плави анђели), чији је суоснивач био Рикардо Скики, ангажман је обухватао разне рекламне и манекенске послове, али не и голотињу. Први посао са Рикардом Скикијем као фотографом датира из раних 1990-их: то је било снимање женских актова за часопис Playmen. Ради широм света, углавном у европским земљама, посебно у Источној Европи, односно Мађарској и Аустрији, али и у Немачкој, Француској и Италији.
Када се преселила у Италију, интензивирала је сарадњу са Рикардом Скикијем, за којег се касније удала, и почела је да наступа у клубовима агенције Diva Futura (Будућа дива), у којој је Рикардо Скики такође био суоснивач, али и у другим клубовима са плесом у крилу широм Италије. У неколико својих наступа Ева користи новчанице, тачније америчке доларе са својим ликом. Такође ради као ди-џеј; помаже свом мужу у режији и фотографији, чак и у хард-кор филмовима. Истовремено, дебитује је у порнографији под вођством свог мужа; Њен деби је био у филму Рока Сифредија 1993. године, али никада није било сексуалних сцена због договора који је Ева склопила са својом пријатељицом Рожом Таси. У међувремену, деведесетих година, као манекенка носила је на писти одјећу италијанских брендови Кјара Бони, Фенди и други. Поред манекенства, позира за насловне стране часописа широм света, као и мноштво фото сесија за бројне часописе, посебно у Јужној Америци. Управо у Латинској Америци, тачније у Перуу, биће бодитељка програма „Cin cin“ који се емитовао на перуанској телевизији. Од тих година па надаље почела је да позира за разне часописе широм света: Playboy, Maxim, Playmen, Max, Excelsior, Boss Magazine, часопис Diva Futura, Penthouse, Blitz, Le Ore и многе друге.
1995−1998 Године 1995. позирала је за календар часописа Penthouse; Исте године је међу протагонистима књиге „Outrageous Discretion“ Рикарда Скикија коју је објавила издавачка кућа Арбор. Наредне године била је међу ликовима документарног филма „Camerini ardenti“ у режији Пјетра Бале и Монике Репето, који је представљен на 14. филмском фестивалу у Торину (ТФФ) . Наредне године, 1996. дебитовала је у комедији Fantozzi - Il ritorno (Фантоци - Повратак) у режији Нерија Парентија. Свој први сингл Ooh Yeah са пратећим музичким спотом снимила је 1998. године. Исте године је дио глумачке поставие филма „ A Song for Eurotrash“, у режији Питера Стјуарта. Такође 1998. године била је главни лик стрипа „Le aventure ermetiche di Eva Henger“, који је на захтјев Рикарда Скикија, нацртао Ђузепе Ди Бернардо у сарадњи са Јакопом Брандијем по идеји Марка Бјанкинија, а који је објављиван у наставцима у часописима „Diva Futura“. Исте године је играла главну улогу у филму Un mostro di nome Lila (Чудовиште по имену Лила), у режији Енрика Бернарда. Од филмских сцена направљен је календар за 1999. годину. Исте године је глумила и у филму „Il fantasma“ у режији Џоа Д'Амата. Ово је еротска и романтична верзија романа „Фантом из опере“, аутора Гастона Леруа. Следеће године је играла главну улогу у филму „I sogni proibiti di Lila“ (Лилини забрањени снови), у режији Енрика Бернарда. Последњих година је учествовала на путујућем сајму еротских представа као што је турнеја Еротика.
1998−2005 Њена порнографска филмографија обухвата 27 филмова. Ева Хенгер је касније открила да је снимила само четири порнографска филма, а да су остали направљени поновним коришћењем сцена из та четири. Иако је напустила свијет порнографије, филмови које никад није снимила и даље се објављују, понекасд са глумцима са којима никад није била на сету. Године 2025. добила је на суду људе који су њена четири филма користили да направе нове, рециклирајући старе сцене. Уместо порно глумице, она своју каријеру глумице усмјерава на друге жанрове, којима се већ паралелно бавила. И даље наставља радити као модел, позирајући за разне часописе. Штавише, од 1998. до 2008. године Ева је позирала а 15 секси календара које је израдила Diva Futura, а фотограф многих њених слика, укључујући и за календаре, био је Рикардо Скики.
Између 2000. и 2010. године учествовала је у три издања емисије „Ciao Darwin“ на Каналу 5. Од 2000. до 2002. године била је у глумачкој постави емисије „Милано-Рома“ на каналу Раи 2. Од 2000. до 2005. године водила је радио програм „Due di notte“ на Раи радију 2; У тим годинама је почела да ради и као инфлуенсер.
Године 2001. играла је главну улогу, Регину, у филму „Il giuoco dei sensi“ (игра чула) у режији Енрика Бернарда. Глумила је и у филму „E adesso sesso“ (А сада секс) у режији Карла Ванцине и учествовала је, у Великој Британији, у емисији „Eurotrash“ на Каналу 4. Штавише, 2001. године, Ева се придружила Енрику Бертолину и Наташи Стефаненко у емисији Convenscion на Rai 2. Потом је уследила емисија Superconvenscion, а следеће године Convenscion a colori и Convenscion Express поново на Rai 2. У оквиру ових програма, где је такође играла улогу анкетара. Појавила се и у ситкому Зовво где је глумила Зовову жену. Зова је глумио Тулио Соленги. Током 2001. године је водила емисију „Eva contro Henger “ (Ева против Хенгер) на каналу My-Tv, који је поред тога што је био телевизијски канал сматран и веб телевизијом, Flash dalla rete, Corriere della Sera, 21 marzo 2001, pagina 27 и учествовала је, на каналу Rai 2, у емисији „Stracult “ (где је режирала разне кратке филмове режисера као што су Дино Ризи или Лучано Емер), у улози госпође Фотенберг поред Макса Торторе и Макса Ђустија; и даље у оквиру Стракулта, она је такође у глумачкој постави ситкома Max-G Hunter Production. Године 2001, такође је учествовала у емисији Furore на Rai 2; и поново на Rai 2, 2002. године, налазимо је у Stracult Redux-у. У спортској сезони 2001-2002 спонзорисала је „Палаволо Палермо“, женски одбојкашки клуб у Серији А1. Године 2002. била је у глумачкој постави филма Банде Њујорка, који је режирао Мартин Скорсезе.Заједно са њом глуми и њена ћерка Мерцедес, која носи мајчино презиме. Мерцедес ће са мајком наставити да ради и у другим приликама. Исте године је глумила, у улози госпође Фотенберг, у филму L'ispettore Derrick… e Harry! (Инспектор Дерик... и Хари!) у режији Давида Емера. Између 2002. и 2003. године учествовала је у емисији „Cocktail d'amore“ на радио станици Rai 2. Године 2003. учествовала је у емисијама „Libero“ и „Tv Zone“ Оба програма су емитована на каналу Раи 2, а за исти канал поново је учествовала у емисији „Стракулт“ где је такође био део глумачке екипе ситкома „Argoss - The Fantastic Superman“. Године 2003. глумила је у документарно-фикцијском филму „La dolce via“ (Слатки начин), средњеметражном филму у режији Марка Колија. Године 2004. била је домаћин емисије „Ева и бонтон греха“ на студију Универзал. Између 2004. и 2005. године учествовала је у телевизијској емисији Cronache marziane на телевизији Italia 1. Враћа се глумачком послу под режисерском палицом Карла Ванзине и 2004. године, придружује се екипи филма „Le barzellette “,а 2005. године глуми у филму „Il ritorno del Monnezza“. Такође 2005. године глуми у филму„Tutti all'attacco“ у режији Лоренца Вињола.
2005−2008 Године 2005. била је једна од такмичарки у другом издању ријалити програма La fattoria, који је водила Барбара Д'Урсо, а емитован је на Каналу 5. Дошла је до полуфинала. Заједно са Габибом (маскота Канала 5) је 2005. водила је телевизијску емисију Paperissima Sprint на Каналу 5, постајући миљеница деце. Исте године, учествовао је и у Domenica in на Раи 1. Од 2005. године, појављивала се у музичким спотовима других певача.
У кућу Великог брата (Grande Fratello) ушла је 2006. на посебан недељни тест: подучавање деце мађарском језику. Исте године је глумила у четири филма: Nemici per la pelle Роселе Друди, AD Project Ероса Пуљелија, глуми главну јунакињу Лилу у La natura di Lila (Лилина природа) Енрика Бернарда и игра улогу Инге у Parentesi tonde (Округле зграде) Микелеа Лунела. Свој други сингл под називом My Heart Is Dancing објављује 2006. године. За овај сингл објављен је и музички спот. Током исте године имала је једну од главних улога у филму „Una settimana di risate“ (Недеља смеха), са Максом Тортором, а у режији Дејвида Емера. Са ћерком Мерцедес учествује у Festival Show 2006. као певачица и плесачица. и има водећу улогу у кратком филма „Il gioielli“, у режији Стефана Калвање; такође је водитељка „Festival Show di Capodanno 2006-2007“ (Новогодишњег фестивала 2006-2007).
Од 2006. до 2008. године учествовала је у емисији „Saturday Night Live“ на каналу Italia 1, која је такође емитовала „The Bang“, полицијски ситком у којој је глумила заједно са Енцом Салвијем. Заједно са Алесандром Чекијем Паонеом је домаћин у емисији Azzardo и учествује у емисији Lucignolo. Исте године глумила је, заједно са Енцом Салвијем, у ситкому „Le aventure di Diabetik“ (Авантуре дијабетичара), а снима свој трећи и четврти сингл: „ Quando te quiero“ и „Romantica“, на четвртом синглу сарађује са Малом.Исте године јој је додељена награда „Cinefestival Salerno Prize“ (Награда филмског фестивала Салерно и „Premio speciale della direzione del Festival“ (Специјална награда Управе фестивала), обе током 61. Међународног филмског фестивала у Салерну; такође учествује на Фестивалској изложби 2007. године. Године 2008. глумила је три филма и то: Џесику у Torno a vivere da solo (Враћам се да живим сам) Џерија Калае, Ленку у Bastardi (Копилад) Федерика Дел Цопа и Андреса Алцоа Мелдонада и Лорену у Guardando le stelle (Гледајућу у звезде) Стефана Калвање. Учествује и у кулинарском талент-шоу „Chef per un giorno“ Алесандра Боргезеа, била је говорница на Телефилмском фестивалу и била је у глумачкој постави емисије „Cocktail d'amore Zip“ која се емитовала на RaiSat Premium. Такође 2008. године, заједно са ћерком Мерцедес, добила је признање Пајпер клуба.
2008−2012