Епархија карансебешка () је епархија Банатске митрополије под јурисдикцијом Румунска православне цркве. Јурисдикција епархије се поклапа са територијом жупаније Караш-Северин.
Надлежни архијереј је епископ Лучијан, а седиште епархије је у Карансебешу у ком се налази стара Саборна црква Светог великомученика Георгија и нова Саборна црква Васкрсења Господњег и Светог пророка Илије.
Историја Први извори који сведоче о постојању епархије са седиштем у Карансебешу потичу с краја 17. и из 18. века. Међу епископима били су Срби и Румуни, а епархијско седиште је 1775. године премештено у Вршац.
Карансебешка епархија је обновљена 1865. године, а први епископ је био Јоан Попасу. Епархија је постојала све до фебруара 1949. године када је укинута, а њена територија је укључена у Темишварску архиепископију. Године 1994. је поново формирана.
Епископи мини|десно|200п|Лучијан Мик, садашњи епископ карансебешки Карансебешки епископи од оснивања 1865. године су: Јоан Попаси (1865—1889) Николаје Попеа (1889—1908) Мирон Кристеа (1910—1919) Јосиф Бадеску (1920—1933) Василе Лазареску (1933—1940) Венијамин Нистор (1940—1949) Емилијан Бирдаш (1994—1996) Лауренцију Стреза (1996—2005) Лучијан Мик (2006—)
Протопрезвитерати Епархија се састоји од четири протопрезвитерата: Протопрезвитерат Карансебеш Протопрезвитерат Решица Протопрезвитерат Баиле Херкулане Протопрезвитерат Нова Молдава
Манастири
Под јурисдикцијом Карансебешке епархије се налази 11 манастира: Алмаж-Путна Баиле Херкулане Бребу Васиова Горња Калугара Нера Петрошница Пијатра Скриса Појана Марулуј Тејуш Поред манастира у епархији постоје и бројни скитови, код Борлове (Мунтеле Мик), Валијуга (Семеник), Богалтина, Фенеша, Николинца (скит Николинц), Варадије, Решице, Бауцара (Букова), Карансебеша (епископски метох), Марге, Глимбоке, Коронинија и Станчилове, као и црквено-културно насеље код Борловенија Векија и социјално-монашко насеље код Бозовича (Цара Алмажулуј).
Референце
Спољашње везе
Категорија:Епархије Румунске православне цркве Категорија:Православље у Румунији Категорија:Жупанија Караш-Северин