Циганска печурка или циганчић (-{Cortinarius caperatus}-) је печурка која расте у мешовитим шумама. Честа је врста у Србији на брдским пределима.
Опис Шешир је 6-12цм, кожасто-смеђе до жуто-смеђе боје са сивим преливима.Мартић, М. 2003. Наше гљиве. Легенда: Чачак. У младости је звонастог облика, потом купасто испупчен и на крају раширен са грбицом. У младости је прекривен брашнастим сребрнасто-белим велумом, зракасто набораним и без сјаја. Старенјем руб добија радијалне пукотине.
Листићи су белкастосиви, глинастосмеђи после тога боје цимета, збијени, равно прирасли и зупцем прирасли уз дршку. Оштрице су нажљебљене.
Дршка је светла, беличаста, прљаво-беличаста, свиленкаста, ваљкастог облика, јака, пуна и има прстен. Прстен је кожаст, често раздеран. Изнад прстена је браздаста, испод њега ситно уздужно влакнаста..
Месо је беличасто или жућкасто, меко, пријатног мириса и благог укуса.. Ова печурка је цењена јестива врста, али се врло често уцрвља.
Станиште и доба раста Честа је у мешовитим шумама од јула до краја октобра. Расте нарочито у четинарским, ређе листопадним шумама, у брдским пределима.
Мере опреза С обзиром на то да ова гљива садржи високи проценат кадмијума, а после незгоде у Чернобиљу и друге радиоактивне супстанце, не треба је јести у већим количинама. Због зракасто распоређених пукотина на рубу шешира, могућа је замена са гљивама рода Inocybe (cepače).
Литература
Флик, M. (2017). Која је ово гљива? Препознавање, сакупљање, употреба. Београд: Едиција доо.
Референце
Категорија:Basidiomycota Категорија:Јестиве печурке