Тихомир Барбуловић (Неготин, 26. мај 1964) српски је инжењер, новинар, књижевник, фотограф и вишедеценијски хроничар српске заједнице у Скандинавији, који живи и ради у Данској.„Тихомир Барбуловић и Светлана Матић”, Радио Београд 2, 5. новембар 2020. Посећено: 12. августа 2025.„Гост радија: Тихомир Барбуловић публициста, новинар и историограф српске заједнице у Скандинавији”, Радио „Светигора”, 18. март 2022. Посећено: 12. августа 2025.„Из ’Јутра’: Тихомир Барбуловић – Србин у Данској”, Радио „Слово љубве”, 5. септембар 2024. Посећено: 12. августа 2025.

Биографија Рођен је 1964. године у граду који са дистанце али поносно гледа на велику европску реку – Дунав. Диплому инжењера стекао је у престоници, на Факултету организационих наука Универзитета у Београду. Из Србије је отишао 1993. године, али је никада није напустио. Стално јој се враћа на различите начине. Раније је био агилан у раду српских удружења у новој земљи боравка и дао значајан допринос у оснивању важних организација.

Био је члан Скупштине Матице исељеника и Срба у региону у периоду 2004–2008. године. Иницијатор је и кооснивач српске допунске школе у Данској и кооснивач и члан Грађевинског одбора Српске црквене општине за Данску. Такође, учествује у раду црквене управе парохије Светог Великомученика Георгија за Краљевину Данску. Члан је и Удружења новинара Србије, Удружења књижевника Србије и Организационог одбора Кроса РТС-а у Данској.„Србија, тамо негде далеко од Србије”, Корени, 8. јануар 2019. Посећено: 12. августа 2025.

Добитник је Награде „Драгиша Кашиковић” за публицистику за 2026. годину.„Од драме до преводилаштва: Објављени добитници награде ’Драгиша Кашиковић’”, РТС, 6. јул 2026. Посећено: 25. септембра 2026.

Увршћен је у „Енциклопедију националне дијаспоре”, коју уређује Иван Калаузовић Иванус.Енциклопедија националне дијаспоре, Impressions. Посећено: 12. августа 2025.

Живи и ради у Хилереду (), недалеко од Копенхагена.

Ожењен је супругом Весном и отац је двоје деце.

Новинарска каријера Тихомир Барбуловић се новинарством бави од 2001. године. Његове текстове углавном објављују франкфуртске Вести, премда је и сарадник радија „Слово љубве”, гласила Архиепископије београдско-карловачке, а био је и дописник Сателитског програма Радио-телевизије Србије.

Писану реч допуњује и илуструје фотографијама, које се осим у медијима могу наћи и у разним публикацијама. У Копенхагену је имао је две самосталне изложбе.

Књижевна каријера Велики допринос хроници српског расејања у Скандинавији Тихомир Барбуловић је дао објављивањем монографије „Српске стазе у Скандинавији – прилози за историју српског исељеништва” 2018, али и књиге „Пипер – сведок једне епохе” 2024, која говори о политичком емигранту Марку Милуновићу Пиперу. Исте године, Барбуловић је објавио и своју прву књигу песама под називом „Поред туђег плота”.„Српске стазе у Скандинавији Тихомира Барбуловића”, Данас, 16. јул 2019. Посећено: 12. августа 2025.„Тихомир Барбуловић из Копенхагена излаже своја дела у Малмеу”, Rasejanje.info, 11. октобар 2024. Посећено: 12. августа 2025.„Српске стазе пред Данцима”, Вести, 5. новембар 2022. Посећено: 12. августа 2025.„Промовисана књига о Марку Милуновићу Пиперу”, Независне новине, 10. јануар 2025. Посећено: 12. августа 2025.

Дела Српске стазе у Скандинавији – прилози за историју српског исељеништва (Доментијана, 2018) Поред туђег плота – збирка песама (издање аутора, 2024) Пипер – сведок једне епохе (Талија издаваштво, 2024)

Види још Списак српских књижевника Срби у Скандинавији Српска дијаспора

Референце

Литература

Спољашње везе Тихомир Барбуловић на трећем Сајму књига српске дијаспоре, Гетеборг, 2025 на сајту YouTube Тихомир Барбуловић у емисији „Књижевно средирање”, 2025 на сајту YouTube

Категорија:Рођени 1964. Категорија:Неготинци Категорија:Срби у Данској Категорија:Српски новинари Категорија:Српски књижевници Категорија:Српски фотографи Категорија:Српски хроничари Категорија:Студенти Факултета организационих наука Универзитета у Београду Категорија:Чланови Удружења новинара Србије Категорија:Чланови Удружења књижевника Србије Категорија:Личности из Енциклопедије националне дијаспоре