Исидор I Цариградски (; умро у фебруару или марту 1350) био је васељенски патријарх Цариграда од 1347. до 1350. године. Исидор је био ученик Григорија Паламе.
Рани живот Исидор је био етнички Грк рођен у Солуну током друге половине 1290-их, где је постао учитељ и духовни вођа.
Каријера Као ученик папе Гргура I, био је увучен у спор између следбеника Григорија Паламе и Варлама Семинарског око исихазма током средишњих деценија четрнаестог века.
Синод из 1344. Године 1344, Исидор, који је у то време био изабрани епископ Монемвасије, и Григорије Палама су изопштени од стране синода антиисихастичких епископа који је сазвао патријарх Јован XIV Цариградски, који је и сам био противник Светог Григорија.
Палама и Исидор I су се повукли..
Синоди из 1347. У фебруару 1347. године, током синода који је сазвао цар Јован VI Кантакузин, патријарх Јован XIV Цариградски је свргнут, а Исидор је враћен и изабран да наследи Јована XIV као патријарх цариградски. Поставши патријарх, Исидор I је ослободио Григорија Паламу из затвора и посветио га за митрополита Солуна.
Патријаршија Током две и по године свог патријаршије, Исидор I је настојао да цела Византијска црква прихвати паламитске догме. Бирао је епископе само из паламитске странке. Увео је строге казне за оне који су одбили да се покоре.[бољи извор потребан]
Види још
Паламизам
Референце
Литература
Евангелос Ц. Прингипакис, „Патријарх Исидор I Бухеира (± 1290–1350) у списима Димитрија Кидона“, Byzantinos Domos 29 (2021), стр. 417–439.
Категорија:Васељенски патријарси Категорија:Умрли 1350.