Полицијска заклетва у Србији је свечана изјава коју полицијски службеници полажу при ступању на дужност у Министарству унутрашњих послова Републике Србије. Представља формално опредељење полицијских службеника да ће своје дужности обављати у складу са законом, уз поштовање људских права, слобода и уставног поретка Републике Србије. Правни оквир и регулатива Полицијска заклетва је правно регулисана Правилником о садржају изјаве о правима и дужностима и о начину полагања заклетве полицијских службеника („Службени гласник РС", бр. 54/2006). Правилник је донет на основу одредаба Закона о полицији („Службени гласник РС", бр. 101/2005, 63/2009, 92/2011 и 6/2016). Правилник у члану 1. прецизира да се њиме прописује садржај изјаве о правима и дужностима полицијског службеника, коју полицијски службеник мора да прихвати и потпише приликом пријема у службу, као и начин полагања заклетве коју полицијски службеници полажу на Дан полиције. Дан полиције се обележава 15. јуна, на празник Свете Тројице, када Министарство унутрашњих послова обележава свој патронски празник. Процедура полагања заклетве Процедура полагања заклетве прописана је чланом 3. Правилника. Заклетва се полаже пред представницима полиције које за ту прилику одређује министар унутрашњих послова. Сама церемонија се одвија тако што представник полиције наглас чита текст заклетве утврђен Законом о полицији, а полицијски службеници за њим понављају наглас текст заклетве. Након изговарања текста заклетве, сваки полицијски службеник који је положио заклетву потписује текст заклетве. Према члану 4. Правилника, изјава о правима и дужностима и текст заклетве, након потписивања, се улажу у кадровску евиденцију полицијског службеника, што представља трајни доказ о полагању заклетве и преузимању обавеза. Садржај изјаве о правима и дужностима Изјава о правима и дужностима садржи неколико кључних елемената којима се полицијски службеник обавезује на поштовање професионалних стандарда: Професионално деловање: Полицијски службеник се обавезује да ће у Министарству унутрашњих послова радити према потребама и правилима службе у организационој јединици на пословима који одговарају његовој стручној спреми и оспособљености. Законитост: Обавеза да ће послове обављати у складу са одредбама Устава Републике Србије, Закона о полицији и другим прописима којима се уређује рад службе. Заштита права и слобода: У обављању послова полицијски службеник се обавезује да ће штитити људска права и слободе грађана Републике Србије и других лица која се у њој налазе, као и да ће бранити уставно уређење и суверенитет Републике Србије. Чување службене тајне: Све податке које је сазнао у обављању службе, а у вези са делокругом и начином рада Министарства унутрашњих послова Републике Србије, полицијски службеник се обавезује да ће чувати као службену тајну. Одговорност: Изјава садржи свесност о томе да ће у случају поступања противно изјави полицијски службеник сносити законске последице. Историјски развој полицијских снага у Србији Корени савремених полицијских снага у Србији сежу до времена Српске револуције (1804–1815). На Народној скупштини 1807. године, полицијска власт у нахијама је поверена војводама и обор кнезовима, а у локалним заједницама локалним кнезовима. Извршни органи обор кнезова били су голаћи или бећари, а касније је улогу извршних тела новоустановљених судова преузели пандури. Организација полицијских власти у Београду и другим местима успостављена је 30. децембра 1807. године са редовном и сталном полицијском снагом стационираном у Београду. Ова снага се састојала од полицијског управника (управника градске полиције), полицијских мејданџија (управника четврти), ликтора (помоћника полицијског управника задужених за различите одсеке), писара и униформисаних пандура. Значајан корак у развоју представља установљење жандармерије 28. јуна 1860. године за време Књаза Михаила, која је првобитно бројала 120 пешака и 15 коњаника. Жандармерија је играла кључну улогу у конфликтима око Чукур чесме у Београду од 15. до 17. јуна 1862. године, када је нешто више од 100 жандара одолело турским снагама неколико стотина пута јачим и практично спасило Београд и Србију. Савремена полицијска обука и образовање Основна полицијска обука се спроводи у Центру за основну полицијску обуку у Сремској Каменици. Програм обуке за полицајца траје 22 недеље, за граничног полицајца 26 недеља, а за саобраћајног полицајца за послове саобраћајних незгода 29 недеља. У оквиру основне обуке посебна пажња се посвећује теми људских права и полицијског кодекса етике кроз предмет „Људска права и полицијски кодекс етике" који покрива тематске области као што су људска права и основне људске слободе, морал и етика, деонтологија и полицијски кодекс етике. Кодекс полицијске етике Кодекс полицијске етике („Службени гласник РС", бр. 17/2017) представља кључни документ који уређује етичке стандарде у раду полицијских службеника. Кодексом се уређују односи између полицијских службеника, као и њихов однос према грађанима, државним органима и другим институцијама. Према стручном мишљењу Савета Европе из 2014. године, српски Кодекс полицијске етике омогућава постизање највиших националних и међународних стандарда у овој области, чиме се полицијским службеницима омогућава обављање дужности у складу са законом и међународним стандардима. Међународни стандарди и сарадња Српска полиција у обављању функција поштује националне и међународне стандарде полицијског понашања, захтеве прописане законом и другим прописима и званичним документима Републике Србије, као и ратификоване међународне уговоре и конвенције. Полицијске функције се обављају према принципима професионализма, сарадње, законитости, пропорционалности у коришћењу полицијских овлашћења, као и принципу супсидијарности и наношења најмањих штетних последица. У извршавању полицијских функција примењују се само она средства и мере принуде која су предвиђена законом и која помажу постизању најпрофесионалнијих резултата без непотребне штете или кашњења. Образовне установе Образовање полицијских кадрова се одвија кроз неколико институција. Средња школа унутрашњих послова „Јаков Ненадовић" у Сремској Каменици, основана 1848. године као „Кадетска школа", представља основну образовну установу за школовање војних полицијских кадрова. Зграда школе је саграђена у стилу романтизма и сачувана је у изворном облику. За високо образовање полицијских кадрова задужен је Криминалистичко-полицијски универзитет у Београду, који пружа студијске програме на свим нивоима високог образовања. Реформе полицијске службе Након октобарских промена 2000. године, српска полицијска служба је започела широк процес реформи који је обухватио шест кључних области: организовани криминал, одговорност, полицију заједнице, развој образовања, форензику и гранично полицијско деловање. ОЕБС је између 2003. и 2007. године обучио преко 500 полицијских службеника као тренере, развијаче курикулума или евалуаторе обуке, опремивши их савременим методама подучавања, вештинама дизајнирања курикулума и техникама евалуације усклађеним са међународним стандардима. Специјализоване јединице Жандармерија Републике Србије је национална жандармеријска снага Србије задужена за високоризичне и специјализоване задатке спровођења закона. Под надлежношћу је Управе полиције српске полиције. Савремена жандармерија је основана у јуну 2001. године након расформирања Специјалних јединица полиције, са првенственим задатком борбе против тероризма, сузбијања нарушеног јавног реда и мира и његове успоставе када је нарушен у већем обиму. Упоредни преглед полицијских заклетви Хонг Конг У Хонг Конгу полицијски службеник изјављује да ће верно служити Влади Специјалног административног региона Хонг Конг у складу са законом као полицијски службеник, да ће се покоравати, подржавати и одржавати законе, да ће извршавати овлашћења и дужности своје функције поштено, верно и марљиво без страха или наклоности према било ком лицу. Ирска Према одељку 16(1) Закона о Гарди Шијохани из 2005. године, сваки припадник Гарде мора дати свечану изјаву приликом постављења да ће верно обављати дужности припадника Гарде Шијохане са праведношћу, интегритетом, поштовањем људских права, марљивошћу и непристрасношћу. Нови Зеланд Одељак 22 Закона о полицији из 2008. године прописује заклетву у следећем облику: „Ја Име, заклињем се да ћу верно и марљиво служити Његово Величанство Чарлс III од Новог Зеланда, његове наследнике и следбенике, без наклоности или привржености, злобе или зле воље." Уједињено Краљевство У британском законодавству, заклетва коју полажу констабли у Енглеска и Велс или Северна Ирска описује се као „потврђивање", док у Шкотској констабл мора дати „изјаву". За територијалне полицијске констабле у Енглеској и Велсу, прописани облик речи је: „Ја Име свечано и искрено изјављујем и потврђујем да ћу добро и верно служити Краља у служби констабла, са праведношћу, интегритетом, марљивошћу и непристрасношћу." Значај полицијске заклетве Полицијска заклетва представља симболички и правни темељ полицијског рада у демократском друштву. Она успоставља јасну везу између полицијског службеника, државе и грађана, дефинишући обавезе и одговорности које полицијски службеник преузима ступањем на дужност. Заклетва служи као стални подсетник на етичке и професионалне стандарде који се очекују од полицијских службеника, као и на важност поверења које им друштво указује. Кроз свечани чин полагања заклетве, нови полицијски службеници јавно се обавезују на поштовање закона, људских права и професионалних стандарда. Види још Закон о полицији Кодекс полицијске етике Министарство унутрашњих послова Републике Србије Полицијска етика Људска права Напомене
Референце
Литература
Министарство унутрашњих послова Републике Србије (2006). Правилник о садржају изјаве о правима и дужностима и о начину полагања заклетве полицијских службеника. Службени гласник РС, бр. 54/2006. Влада Републике Србије (2017). Кодекс полицијске етике. Службени гласник РС, бр. 17/2017.
Спољашње везе Званични сајт Министарства унутрашњих послова Републике Србије Центар за основну полицијску обуку Сремска Каменица Правно-информациони систем Републике Србије
Категорија:Полиција и војска Србије