Максим IV Цариградски (), раније познат као Манас (), био је православни хришћански монах и епископ и васељенски патријарх Цариграда од 1491. до 1497. године.
Живот Био је игуман манастира Ватопед на Светој Гори пре него што га је Симеон I Цариградски именовао за митрополита Сера, којим је управљао под црквеним именом Манасије.
У првим месецима 1491. године, изабран је за цариградског патријарха уз подршку светогорских монаха. По избору, променио је име у Максим, што је невиђен случај у историји Васељенске патријаршије јер се обично монашко име задржава током целе црквене каријере. Као патријарх, бранио је права православних хришћана који су живели на територијама под Млетачком републиком.
Током његове владавине појавиле су се неке трачеве о њему, које извори не прецизирају, што је довело до његовог свргавања почетком 1497.
Након оставке, остао је активно укључен у црквена питања, чак је ковао заверу против свог наследника Нифонта II Цариградског, све док није био приморан да се повуче у манастир Ватопед, где је и умро непознатог датума.
Напомене и референце
Спољашње везе
Historia politica et patriarchica Constantinopoleos, Cap XII: Patriarch Maximus, (trans. Martin Crusius, 1584)
Категорија:CS1 извори на језику — латински (la) Категорија:Васељенски патријарси