thumb|Кинетички импактори, попут оног који је коришћен у мисији DART – чији је удар у астероидни сателит Диморфос, фотографисан изнад – једна су од многих метода осмишљених за промену путање астероида како би се спречио његов потенцијални судар са Земљом. thumb|upright=1.4|Штета проузрокована Тунгуском експлозијом. Објекат је био широк и експлодирао је на висини од изнад површине; његова експлозија је сравнила 30 милиона стабала и разбила прозоре стотинама километара далеко.
Избегавање удара астероида обухвата методе којима би се објекти близу Земље (NEO) на потенцијалној путањи судара са Земљом могли скренути, спречавајући деструктивне ударне догађаје. Удар довољно великог астероида или другог NEO објекта изазвао би, у зависности од локације удара, масивне цунамије или вишеструке ватрене олује, као и ударну зиму узроковану ефектом блокирања сунчеве светлости великим количинама прашине од стена и других остатака избачених у стратосферу. Сматра се да је судар пре 66 милиона година између Земље и објекта широког око створио кратер Чикшулуб и покренуо Кредно-палеогенско изумирање, за које научна заједница сматра да је проузроковало изумирање свих не-птичјих диносауруса.
Иако су шансе за велики судар у блиској будућности мале, готово је сигурно да ће се један такав догодити уколико се не предузму одбрамбене мере. Астрономски догађаји — као што су удари комете Шумејкер-Леви 9 у Јупитер и метеор из Чељабинска 2013. године, заједно са растућим бројем откривених и каталогизованих објеката близу Земље на табели ризика Сентри — поново су привукли пажњу на овакве претње. Популарност филма Не гледај горе из 2021. године помогла је у подизању свести о могућности избегавања NEO објеката. Свест о претњи нагло је расла током последњих неколико деценија, али је потребно урадити много више пре него што се човечанство може осећати адекватно заштићеним од потенцијално катастрофалног удара астероида.
Године 2016. научник из НАСА-е упозорио је да Земља није спремна за такав догађај. У априлу 2018. Фондација B612 је известила: „100 посто је сигурно да ћемо бити погођени разорним астероидом, али нисмо 100 посто сигурни када.” Такође 2018. године, физичар Стивен Хокинг је у својој последњој књизи, Кратки одговори на велика питања, сматрао удар астероида највећом претњом планети.
Описано је неколико начина за избегавање удара астероида. Постоје два основна начина: модификовати путању објекта тако да се не судари са Земљом, или модификовати објекат разбијањем како резултујући фрагменти не би ударили у Земљу, или како би њихова мања величина смањила опасност коју представљају за Земљу. Ипак, у марту 2019. године, научници су известили да би астероиде могло бити много теже уништити него што се раније мислило. Астероид се може поново саставити под утицајем гравитације након што је разбијен. У мају 2021. године, астрономи НАСА-е известили су да би могло бити потребно 5 до 10 година припреме како би се избегао виртуелни импактор, на основу симулационе вежбе спроведене на Конференцији о планетарној одбрани 2021. године.
Године 2022. НАСА-ина летелица DART ударила је у Диморфос, смањивши орбитални период овог астероидног сателита за 32 минута. Ова мисија представља први успешан покушај скретања астероида. Кина планира да 2027. године лансира мисију скретања ка објекту близу Земље 2015 XF261, а удар се процењује за април 2029. године.
Напори за скретање thumb|upright=1.5|Познати објекти близу Земље– до јануара 2018.Видео (0:55; 23. јул 2018.)(Земљина орбита у белој боји) thumb|upright=1.5|Учесталост удара малих астероида, пречника отприлике 1 до 20 метара, у Земљину атмосферу.
Према сведочењу стручњака у Конгресу Сједињених Држава 2013. године, НАСА-и би било потребно најмање пет година припреме пре него што би мисија за пресретање астероида могла бити лансирана. У јуну 2018. године, амерички Национални савет за науку и технологију упозорио је да су Сједињене Државе неспремне за удар астероида и развио је и објавио „Национални акциони план за припрему за објекте близу Земље” како би се боље припремиле. Већина напора за скретање великог објекта захтева упозорење од годину до неколико деценија, што омогућава време за припрему и извођење пројекта за избегавање судара, пошто још увек није развијен познати хардвер за планетарну одбрану. Процењено је да је потребна промена брзине од само (где је t број година до потенцијалног удара) да би се успешно скренуло тело на директној путањи судара. Стога, за велики број година пре удара, потребне су много мање промене брзине. На пример, процењено је да постоји велика шанса да астероид 99942 Апофис прође поред Земље 2029. године са вероватноћом од 10−4 да се врати на путању удара 2035. или 2036. године. Тада је утврђено да би се скретање са ове потенцијалне повратне путање, неколико година пре проласка, могло постићи променом брзине реда величине 10−6m/s.. NASA, Johnson Space Center, submitted to arxiv.org September 20, 2005. ().
НАСА-ин Double Asteroid Redirection Test (DART), прва светска мисија пуног обима за тестирање технологије за одбрану Земље од потенцијалних опасности од астероида или комета, лансирана је на ракети Falcon 9 компаније SpaceX са лансирног комплекса 4 исток у бази свемирских снага Ванденберг у Калифорнији.
Удар астероида пречника на Земљу историјски је изазивао изумирање због катастрофалне штете на биосфери. Такође постоји претња од комета које улазе у унутрашњи Сунчев систем. Брзина удара дугопериодичне комете вероватно би била неколико пута већа од брзине астероида близу Земље, чинећи њен удар много деструктивнијим; поред тога, време упозорења вероватно не би било дуже од неколико месеци.. Удари објеката малих као у пречнику, који су много чешћи, историјски су изузетно деструктивни на регионалном нивоу (погледати Кратер Баринџер).
Откривање састава материјала објекта такође је корисно пре доношења одлуке о томе која је стратегија одговарајућа. Мисије попут сонде Deep Impact из 2005. и летелице Розета пружиле су вредне информације о томе шта се може очекивати. У октобру 2022. предложена је метода за мапирање унутрашњости потенцијално проблематичног астероида како би се одредило најбоље подручје за удар.
Историја владиних мандата у САД Напори у предвиђању удара астероида концентрисали су се на методу прегледа. Радионица о пресретању објеката близу Земље, коју је 1992. године спонзорисала НАСА и која је одржана у Националној лабораторији Лос Аламос, оцењивала је питања везана за пресретање небеских тела која би могла погодити Земљу. У извештају НАСА-и из 1992. године,Morrison, D., 25 January 1992, . НАСА, Washington, D.C. препоручен је координисани програм Spaceguard за откривање, верификацију и праћење астероида који пресецају Земљину путању. Очекивало се да ће овај програм открити 90% ових објеката већих од једног километра у року од 25 година. Три године касније, други извештај НАСА-е , NASA Office of Space Science, Solar System Exploration Office препоручио је програме претраге који би открили 60–70% краткопериодичних објеката близу Земље већих од једног километра у року од десет година и постигли 90% комплетности у наредних пет година.
Године 1998. НАСА је формално прихватила циљ да до 2008. године пронађе и каталогизује 90% свих објеката близу Земље (NEO) пречника 1 км или већег, који би могли представљати ризик од судара са Земљом. Мера од 1 км пречника изабрана је након темељног проучавања које је показало да би удар објекта мањег од 1 км могао изазвати значајну локалну или регионалну штету, али је мало вероватно да ће изазвати светску катастрофу. Удар објекта много већег од 1 км у пречнику могао би довести до светске штете, па чак и до изумирања људске врсте. Ова обавеза НАСА-е резултирала је финансирањем бројних напора за претрагу NEO објеката, који су постигли значајан напредак ка циљу од 90% до 2008. године. Међутим, откриће неколико NEO објеката пречника отприлике 2 до 3 километра 2009. године (нпр. , , , и ) показало је да још увек има великих објеката које треба открити.
Амерички представник Џорџ Е. Браун Млађи (D-CA) цитиран је како изражава подршку пројектима планетарне одбране у Air & Space Power Chronicles, рекавши: „Ако једног дана у будућности откријемо, знатно унапред, да ће астероид довољно велик да изазове масовно изумирање ударити у Земљу, а затим променимо путању тог астероида тако да нас не погоди, то ће бити једно од најважнијих достигнућа у целој људској историји.” Због дугогодишње посвећености конгресмена Брауна планетарној одбрани, предлог закона Представничког дома САД, H.R. 1022, назван је у његову част: Закон Џорџа Е. Брауна Млађег о прегледу објеката близу Земље. Овај предлог закона „да се обезбеди програм за преглед објеката близу Земље ради откривања, праћења, каталогизације и карактеризације одређених астероида и комета близу Земље” представио је у марту 2005. године представник Дејна Рорабакер (R-CA).National Academy of Sciences. 2010. Defending Planet Earth: Near-Earth Object Surveys and Hazard Mitigation Strategies: Final Report. Washington, DC: The National Academies Press. Available at: . На крају је уврштен у S.1281, NASA Authorization Act of 2005, који је Конгрес усвојио 22. децембра 2005. године, а затим га је председник потписао, и у којем се, између осталог, наводи:
Резултат ове директиве био је извештај представљен Конгресу почетком марта 2007. године. Ово је била студија Анализа алтернатива (AoA) коју је водио НАСА-ин програм за анализу и евалуацију (PA&E) уз подршку спољних консултаната, укључујући Aerospace Corporation, NASA Langley Research Center (LaRC) и SAIC.
Текући пројекти thumb|Број NEO објеката које су открили различити пројекти. thumb|NEOWISE– прве четири године података почевши од децембра 2013. (анимирано; 20. април 2018.) Центар за мале планете у Кембриџу, Масачусетс, каталогизује орбите астероида и комета од 1947. године. Недавно су му се придружили програми који се специјализују за лоцирање објеката близу Земље (NEO), од којих су многи (почетком 2007. године) финансирани од стране НАСА-ине канцеларије за програм објеката близу Земље као део њиховог програма Спејсгард. Један од најпознатијих је LINEAR који је почео са радом 1996. године. До 2004. LINEAR је откривао десетине хиљада објеката сваке године и био је одговоран за 65% свих нових открића астероида. LINEAR користи два телескопа од једног метра и један телескоп од пола метра са седиштем у Новом Мексику.
Програм Каталина скај сурвеј (CSS) спроводи се у Стјуардовој опсерваторији на станици Каталина, која се налази у близини Тусона, Аризона, у Сједињеним Државама. Користи два телескопа, телескоп од f/2 на врху планине Маунт Лемон, и f/1.7 Шмитову камеру у близини Маунт Бигелоуа (оба у области Тусона, Аризона). Године 2005. CSS је постао најпродуктивнији програм за претрагу NEO објеката, надмашивши Lincoln Near-Earth Asteroid Research (LINEAR) у укупном броју откривених NEO и потенцијално опасних астероида сваке године од тада. CSS је открио 310 NEO објеката 2005. године, 396 у 2006, 466 у 2007, а 2008. године пронађено је 564 NEO објеката. from JPL. Shows the number of asteroids of various types (potentially hazardous, size > 1 km, etc.) that different programs have discovered, by year.
Спејсвоч, који користи телескоп од смештен у опсерваторији Кит Пик у Аризони, ажуриран аутоматском опремом за усмеравање, снимање и анализу како би претраживао небо за уљезима, основали су 1980. године Том Герелс и Роберт С. Макмилан из Лунарне и планетарне лабораторије Универзитета у Аризони у Тусону, а сада га води Макмилан. Пројекат Спејсвоч је набавио телескоп од , такође на Кит Пику, за лов на NEO објекте, и опремио је стари телескоп од 90 центиметара побољшаним системом за електронско снимање са много већом резолуцијом, побољшавајући његову способност претраживања.