Константин Лекић (око 1780. — Земун, 18. јануар 1838 ) био је српски сликар који је сликао портрете, историјске композиције и илустрације за књиге.
Биографија Константин Лекић је учио сликарство код свог таста Димитрија Братоглића и вероватно још код Стефана Гавриловића у Сремским Карловцима. Са Братоглићем је Лекић највише радио у Земуну. За време Првог српског устанка боравио је у Србији, после слома (1813) враћа се у Земун. Насликао је иконостас у Шимановцима (1822), Огару (1827) и иконостас Контумачке цркве светог Арханђела у Земуну (1830. заједно са Братоглићем).
Лекић 1833. прелази у Београд где му кнез Милош Обреновић откупљује три слике које су ушле у збирку Топчидерског конака. 1834. Лекић је ангажован да ослика иконостас дворске цркве у Топчидеру. Престоне иконе из Топчидерске цркве се данас налазе у цркви у Баричу.
У стилском погледу, Лекићево сликарство је класицистичко уз обележја касног барока.
Види још Списак српских сликара
Референце
Категорија:Рођени 1780. Категорија:Умрли 1838. Категорија:Земунци Категорија:Српски сликари Категорија:Српски иконописци