Задок Кан () био је алзашко-француски рабин и главни рабин Француске. Године 1868. наследио је Лазара Исидора као велики рабин Париза, а 1889. постао је велики рабин Француске за израелску централну изборну јединицу, положај који је обављао до своје смрти.
Живот Задок Кан је био водећи члан француског Ховевеј Циона и почасни председник Алијансе израелске уније. Био је у контакту са хуманитарним радовима барона Хирша и барона Едмонда Џејмса де Ротшилда и био је један од најважнијих активиста против антисемитизма. Године 1893. и 1894. доприносио је као писац краткотрајном часопису „La Vraie Parole“ аустријске новинарке Исидоре Сингер. Након што је 1890. године водио церемонију венчања Алфреда Драјфуса и Луси Хадамар у Великој синагоги у Паризу, Кан је рано препознао антисемитске импликације Драјфусове афере.
Није пружио никакву посебну помоћ Теодору Херцлу, оснивачу политичког ционизма. Кан је бранио невољност многих Јевреја према ционистичкој идеји. Истовремено, залагао се за помиритељски став према ционизму у претежно критичком Централном комитету Алијансе израелске уније.
Јусуф Дија ал-Дин ал-Халиди (1829–1907), који је два пута био градоначелник Јерусалима (1870–1875 и 1878–1879) и био је политичар у првом османском парламентарном периоду у Истанбулу од 1877. до 1878. године, упутио је Кану писмо на француском језику од седам страница 1. марта 1899. године, у којем је покушао да укаже на непремостиве тешкоће које би биле повезане са ционистичким пројектом насеља у већ насељеној Палестини. Халиди је закључио апел да се потражи друга земља егзила речима: „У име Бога, оставите Палестину на миру.“ Халиди је замолио Кана да проследи писмо Херцлу, кога је Халиди назвао „правим јеврејским патриотом“, што је Кан и учинио. Херцлов одговор је био избегавајући.
Кан је такође био преводилац Библије. Године 1895. преузео је прелиминарни рад рабина Лазара Вога на Пет Мојсијевих књига (Тора) и енергично га наставио. Овај превод, Библија рабина, објављен је у два тома 1899. и 1906. године. Издато је образовно издање за младе. Године 1905. уведен је закон о одвајању цркве од државе, чиме је Кан постао последњи званично признати главни рабин Француске.
Задоков син, Леон Задок-Кан, био је главни лекар у болници Ротшилд и он је бијен у концентрационом логору Аушвиц 1943. године.
Референце
Литература
Chantavoine, , 1898 E.E. Curinier, Dictionnaire National des Contemporains
. Kraus Reprint, Nendeln (Nachdruck der Ausgabe, Czernowitz 1925), Band 3, S. 369 f.
Спољашње везе Short biography Offizielle Website der Association Zadoc Kahn
Категорија:Рођени 1839. Категорија:Умрли 1905. Категорија:Алзашки Јевреји Категорија:Ховевеј Цион Категорија:Ционизам