Банка Ротшилд (, ) до 1967. године, била је породична банка банкарске породице Ротшилд из Француске. Основана је 1817. године, експроприсана од стране Вишијевске Француске 1940. године, враћена Ротшилдима након ослобођења Француске 1944. године и национализована 1982. године, након чега је пословала под именом своје подружнице Compagnie Européenne de Banque (досл. „Европска банкарска компанија“) и на крају је продата 1991. године Барклису. Играла је главну улогу у француском финансијском развоју у 19. веку и остала је значајна током већег дела 20. века.
Историја Јакоб Мајер Ротшилд, најмлађи син Мајера Амшела Ротшилда, настанио се у Паризу 1812. године где је његово име Јакоб преведено као Џејмс. Године 1817, формално је основао банку MM. Rothschild Frères, чији су партнери били он сам и његова браћа Амшел из Франкфурта, Карл из Напуља, Натан из Лондона и Саломон из Беча. Године 1822, петоро браће је добило наследну титулу фрајхера од цара Фрање I од Аустрије, након чега је Џејмс користио племски део „de“ испред свог имена, а банка је касније формално позната као de Rothschild Frères.
Банка Ротшилд је била веома активна у кредитирању влада. Након стицања независности Белгије, финансирала је Леополда I од Белгије. Након Јулске револуције 1830. године, када је Луј Филип I дошао на власт у Француској, Џејмс де Ротшилд је саставио пакет кредита како би стабилизовао финансије нове владе и други кредит 1834. године. У знак признања за његове заслуге нацији, краљ Луј Филип је уздигао Џејмса у ред великог официра Легије части. Након Француско-пруског рата, банка је 1871–1872. године основала синдикат који је прикупио пет милијарди франака које је земља била обавезна да плати Пруској према условима Версајског примирја.
Банка Ротшилд је потом проширила своје активности инвестиционог банкарства. У партнерству са Н. М. Ротшилд и синови (Rothschild & Co) из Лондона, поседовала је железницу Шмен де Фер ди Нор (Chemins de fer du Nord) у Француској која је ишла од њиховог главног чворишта, Гар ди Нор у Паризу, до Ламанша и Белгије. До каснијег дела 19. века, банка је била у великој мери укључена у истраживање нафте у области Бакуа, у данашњем Азербејџану, преко своје компаније, Друштва за нафтну индустрију и трговину Каспијског и Црног мора, основаног 1883. године, инвестиције која се показала као веома уносна. Године 1898, Ротшилди су основали Друштво за транспорт мазута које је развило флоту танкера за нафту који су радили у Каспијском језеру. Године 1911, компанија Ројал Дач Шел је купила нафтна поља Ротшилда у Азербејџану. Године 1873, де Ротшилд Фререс у Француској и Н. М. Ротшилд и синови из Лондона удружили су се са другим инвеститорима како би купили губиташке руднике бакра Рио Тинто у власништву шпанске владе. Нови власници су реструктурирали компанију и претворили је у профитабилан посао. До 1905. године, удео Ротшилдових у Рио Тинту износио је више од 30 процената. Године 1887, француске и енглеске банкарске куће Ротшилдових позајмљивале су новац рудницима дијаманата Де Берс (De Beers) у Јужној Африци и улагале у њих, постајући њихови највећи акционари. Међутим, тридесетих година 20. века, огромна железничка имовина банке је национализована.
Раст банке био је спектакуларан и готово континуиран. Према евиденцији банке, 1815. године капитал париске банкарске куће коју је основао Џејмс Мајер де Ротшилд износио је 55.000 фунти (што је еквивалентно 4,8 милиона фунти у 2023. години); до 1852. године та цифра је била 3.541.700 фунти (што је еквивалентно 523,4 милиона фунти у 2023. години), а 1878. године, само десет година након његове смрти, 16.914.000 фунти (што је еквивалентно 2,2 милијарде фунти у 2023. години).The House of Rothschild (vol. 2) : The World's Banker: 1849–1999, Niall Ferguson
Након Џејмса, Банком Ротшилд су управљали његови синови Алфонс (умро 1905), Густав (умро 1911), затим Едмонд (умро 1934) заједно са Алфонсовим сином Едваром. Џејмс де Ротшилд је условио „да три гране породице које потичу од њега увек буду заступљене“. Током наредних седам деценија то је био случај, али 1939. године, Едуар и његов рођак Роберт де Ротшилд (син Густава), се сукобљују са својим другим рођаком Морисом де Ротшилдом (сином Едмонда), и откупљују његов удео. Морис је касније постао изузетно успешан и, наследивши богатство од бездетног Адолфа Карла фон Ротшилда из напуљске гране породице, преселио се у Женеву, у Швајцарској, чиме је основао нову швајцарску грану породице.
Године 1940, нацистички окупатори су приморали Ротшилде да продају банку заједно са својом другом француском имовином. Имовина је враћена породици Ротшилд након ослобођења Француске.
Године 1949, Ги де Ротшилд је преузео вођство банке након смрти Едуара де Ротшилда. Године 1953, будући председник Француске, Жорж Помпиду, придружио се де Ротшилд Фрересу и од 1956. до 1962. био је њен генерални директор. Године 1962, банка је основала Иметал (касније преименовану у Имерис), кровну компанију за њихове опсежне рударске подухвате. На челу са Гијем де Ротшилдом, Иметал је гледао ка спољашњости, инвестирајући у Велику Британију и Сједињене Државе, потез који га је довео на насловну страну часописа Тајм 20. децембра 1963. године.
Након банкарске реформе у Француској 1966. године, 1. јануара 1968. године партнерство „Rothschild Frères“ је реорганизовано као „Banque Rothschild“, друштво са ограниченом одговорношћу.
До 1980. године, париско предузеће је запошљавало око 2.000 људи и имало годишњи промет од 26 милијарди франака (5 милијарди долара по курсу из 1980. године).RPT-French banker Guy de Rothschild dies aged 98 Reuters, Thu 14 Jun 2007 12:26 pm EDT
Национализација и последице Године 1982, претходно изабрана социјалистичка влада Франсоа Митерана национализовала је Банку Ротшилд, исплативши 150 милиона француских франака породици Ротшилд, и ребрендирала је у Compagnie Européenne de Banque, име бивше хипотекарне подружнице. Та банка је приватизована 1991. године и купио ју је Barclays.
Године 1987, Давид де Ротшилд и његов полубрат Едвард де Ротшилд преименовали су „Paris Orléans”, породичну холдинг компанију која је избегла национализацију, у „Rothschild & Cie Banque”. Придружио им се њихов рођак Ерик де Ротшилд.Baron Guy de Rothschild, Leader of French Arm of Bank Dynasty, Dies at 98 The New York Times, Thu 14 Jun 2007 Године 2003, након пензионисања Евелин де Ротшилд са места шефа „N M Rothschild & Sons” из Лондона, енглеска и француска фирма су се спојиле у „Rothschild & Co” под вођством Давида де Ротшилда.
Седиште Године 1818, Џејмс Ротшилд је купио бивши хотел партикулије финансијера из 18. века Жана Жозефа де Лаборда, у улици д'Артоа у Паризу (бр. 19-21). Тај посед је био у власништву Жозефа Фушеа, а од њега су га купили гроф Мориц фон Фрис и партнер из Прага; Фуше је тамо кратко живео током Сто дана 1815. године. Јужно од њега налазио се хотел краљице Хортензије [фр], а северно вила Ане Жан Мари Рене Савари, које ће касније бити спојене са комплексом Ротшилдових. Даље на север (бр. 27) налазила се вила банкара Жака Лафита, по коме је улица 1830. (током његовог живота) преименована у улицу Лафит.
Године 1836, Џејмс де Ротшилд је реновирао свој посед од стране дизајнера Дипоншела и Беланжера. Године 1838. купио је чувени хотел Сен Флорентин [фр] у улици Сен Флорентин и преселио се тамо, али је банка остала у улици Лафит, тако да је име улице касније постало метонимија за Банку Ротшилд.
Године 1969, док се банка ширила у нове пословне области, Ротшилди су срушили историјску зграду и заменили је модернистичком пословном зградом коју је пројектовао истакнути француски архитекта Пјер Дифо заједно са Американцем Максом Абрамовицем, а отворена је почетком 1970. Та зграда је недавно коришћена као седиште компаније Малакоф Хуманис [фр], групе за здравствене услуге и пензије.
Председници Француске Републике који су радили за Ротшилд банку Жорж Помпиду (1911-1974), председник Француске Републике (1969-1974), директор Ротшилд банке (1956-1958). Емануел Макрон (1977-), председник Француске Републике (2017-2027), банкар у Ротшилд банци (2008-2012)
Референце
Литература
. 2 Bände, Droz, Genf 1965–1967.
Спољашње везе Geschichte der Bank Rothschild Frères auf der Seite des Rothschild Archive, London Übersicht über die Akten der Bank Rothschild Frères auf der Seite des Rothschild Archive, London Fonds Rothschild in den Archives nationales Aktenverzeichnis der Banque Rothschild Frères in den Archives nationales
Категорија:Банке у Француској Категорија:Ротшилди Категорија:Француски Јевреји Категорија:Ховевеј Цион Категорија:Ционизам Категорија:Историја Париза