Током аустријско-турског рата 1716–18, након аустријског војног успеха у Банату, српски сељаци су се побунили против османске власти у Вичитринском санџаку, а такође и у Новом Пазару и Пећи 1717. Устанак су османске трупе насилно угушиле.

Позадина Након што су Аустријанци освојили Београд 1717. године, неки од Срба у источном Косову су се такође побунилиKosovo: A Short History p.260-261 Није било пријављених посебних одмазди након рата 1718. године, али су порези наставили да расту, а осам година касније, један османски извештај је забележио да је повећање пореза било толико велико да је многа богатија раја из источног Косова емигрирали.

Током Аустро-турског рата 1716–18, аустријске снаге, уз помоћ српских добровољаца, продрле су у Западну Мораву и тамо успоставиле нову границу. Рат је резултирао обновљеним прогоном српског становништва на Косову, Метохији и суседним регионима. Османлије су се ослањале на Албанце за обезбеђивање својих пограничних региона са Аустријом, а Албанци су заузврат били ослобођени најтежих дажбина., Албанци су се годинама противили прихватању поданичких обавеза, али су сада обећали да ће бранити земљу од непријатеља и да ће се међусобно борити против разбојника; заузврат су били ослобођени плаћања рударског данка за ту годину.

У другој половини септембра 1717. године, током повлачења из Београда, османски султан је код Ниша изабрао везира Абдул-пашу да одржава ред и мир на Косову, а посебно у Скопљу, Приштини и Вучитрну.

Устанак У Вучитрну и оближњим областима Новог Пазара и Пећи, српска раја је подигла велику побуну., Ово се догодило након аустријског војног успеха, и требало је да отвори пут аустријској војсци. Тахир-паша је именован од стране владе да се обрачуна са побуњеним Србима. Ферхат-ага, капетан Новог Пазара, придружио се Тахир-паши како би успешно угушио устанак у Вучитрну, Новом Пазару и Пећи. Османске трупе које су послате да смире народ и спроведу истрагу, извршиле су ново насиље.

Последице Након побуне, Албанци су вршили притисак на Србе и локалне османске вође. Тахир-паша је требало да задржи побуњеничку рају на земљи, али и да наметне данак „новим јабанџијским (страним) рајама“ (имигрантским Албанцима) који су отимали туђу имовину која им није припадала. Покушавајући да реши албански проблем, у септембру 1718. Тахир-паша је тражио ферман (званични декрет) за искорењивање разбојника како би смирио земљу „од њихове пљачке и убистава“. Само месец дана након декрета, Курд Мехмед-паша из Јаковице је добио Пећки санџак, а Тахир-паша се више не помиње да је жив.

Тешка економска ситуација, пљачке и претње убиством натерале су косовске Србе да или прихвате ислам или да потраже заштиту под јаким господарем (прихватање статуса кметства). Многи су се определили за трећу алтернативу, да се склоне у друга подручја где је живот био прихватљивији.

Види још

Краљевина Србија (1718–1739)

Цитати

Референце

Категорија:Историја Србије под Хабзбуршком монархијом Категорија:Историја Вучитрна Категорија:Злочини над Србима Категорија:Српско-турски ратови Категорија:Срби на Косову и Метохији Категорија:Српски устанци Категорија:Странице са непрегледаним преводима Категорија:Србија у 18. веку