Евакуација базе Карин догодила се у јануару 1993. године око Карина, у Хрватској. Јединица чешких и словачких војника евакуисала је француске војнике мисије УНПРОФОР-а, које су током рата у Хрватској окружиле хрватске и српске јединице.
Догађаји На прелазу из 1992. у 1993. годину, француска војна база Карин нашла се под минобацачком ватром са хрватске стране фронта. Друге француске трупе нису могле да спасу војнике у бази јер су од базе били одвојени уништеним мостом. У том тренутку тамо је било заробљено 55 француских војника. Чехословачки батаљон је у то време био једина функционална јединица УНПРОФОР-а у том подручју. 29 војника са 2 транспортера ОТ-64, предвођених потпуковником Петром Павелом, послато је да помогне војницима блокираним у бази Карин. Били су удаљени 30 километара од базе. Путовање је трајало два сата. Између осталог, Чехословаке је задржавало дрвеће које је пало на пут. Војници су морали да их уклањају под минобацачком ватром.
Чим су чехословачки транспортери стигли у угрожену базу, француски командант је тамо започео евакуацију транспортера. 30 војника се налазило у самој бази Карин. До тада су два Француза већ била мртва, а неколико рањено, од којих је један изгубио стопало. База је бомбардована и са хрватског и са српског фронта. Јединица је морала да се пробије кроз српске паравојне јединице којима је заповедао Аркан. Чеси и Словаци су такође морали да пређу минско поље кроз које су их водили Срби. Француски војници су били изоловани на неколико локација у близини Карина. Једну групу су окружиле српске јединице на Голешу. Када је јединица стигла до њих, Павел је морао да преговара са српским командантом како би дозволио чешко-словачкој јединици да евакуише Французе. Хрватске трупе су отвориле артиљеријску ватру када је чехо-словацима дозвољен улазак у Голеш, приморавајући Павла да позове француског официра за везу који је био посматрач хрватског штаба, рекавши му да хрватски артиљерци треба да стану. Хрватске трупе су тада престале да пуцају. Још једна група је била заробљена под артиљеријском ватром у близини Драче на плажи. Два француска војника су тамо погинула.
Евакуација француских војника је на крају била успешна. За цео догађај, француски министар одбране одликовао је четворицу чехословачких војника Француским крстом за војну храброст – потпуковника Петра Павела, мајора Карела Клиновског, мајора Станислава Заплатилека и психолога потпуковника Павла Јирковског. То се сматра највећим успехом чехословачког батаљона током мисије УНПРОФОР-а. Петр Павел је постао познат захваљујући операцији и на крају је постао председник Војног комитета НАТО-а. Касније је изабран за четвртог чешког председника на председничким изборима 2023. године.
Референце
Категорија:Војне операције Рата у Хрватској Категорија:Хрватска у 1993.