мини|250п|Пливачки прстен (гума за пливање или шлауф) Пливачка помагала за одржање на води (познати и као: шлауф или гума за пливање, рукави за пливање или „мишићи” и појас за пливање или појас за спасавање), су плутајући елементи: надувани ваздухом, или ненадувавајући, од плутајућих материјала са затвореном ћелијском структуром, који у себи садрже ваздух и омогућавају кориснику да лакше одржава пловност на води. Пливачка помагала за одржање на површини воде су се развијала кроз време и данас обухватају низ облика: пливачки прстен (гума за пливање или шлауф), појас за пливање (прслук за пливање или појас за спасавање), рукави за пливање (пливачки рукави или „мишићи”). Сврха ових помагала јесте да помогне осетљивим категоријама као што су: мала деца, почетници у учењу пливања или особе којима је потребна додатна подршка, за одржавање на води. Пливачка помагала су корисна за почетне фазе прилагођавања и учења пливања, али никако не могу и не смеју заменити стални надзор и стручне методе. За безбедност корисника ових помагала је кључна комбинација: адекватне опреме, непрекинуте пажње и наставе (под вођством обучених инструктора).

Историја и развој

Први надувавајући појас за спасавање патентирао је 1928. године Петер Маркус (, 1875 — 1973). Он је водио продавницу спортске опреме у Минесоти, где је приметио да многи риболовци и љубитељи чамаца одбијају да носе традиционални прстена за спасавање од плуте (), јер су били непријатни и ограничавајући. Тиме су били изложени већем ризику од утапања. Зато је Петер Маркус желео да дизајнира појас који би био лаган, удобан и лако употребљив. Маркус је тако 1928. године патентирао први надувавајући појас (прслук) за спасавање, који је користио гумирану тканину са ваздушним џеповима, познат и као Меј Вест. Појас је добио надимак Меј Вест због свог изгледа када је био надуван, подсећајући на познату холивудску глумицу из 1930-их. Овај појас је био револуционарна иновација у области безбедности на води. Он је наставио да унапређује свој дизајн, укључујући употребу компримованог угљен-диоксида за брзо надувавање појаса. Када би се повукле две жице, компримовани угљен-диоксида брзо је надувао појас, чиме је кориснику обезбеђена пловност у води. Овај дизајн је омогућио већу слободу кретања у односу на претходне моделе који су користили плутајуће материјале. Његов рад је имао значајан утицај на развој савремених појасева за спасавање који се користе на води. Овај појас је постао стандардна опрема за ваздухопловне посаде током Другог светског рата. Поред надувавајућег појаса (прслука) за спасавање, Петер Маркус је такође развио и први надувавајући пливачки прстен (), након чега су 1930-их уведене и надувајући рукави за пливање (). Прстен и надувајући рукави за пливање користили су сличан материјал као и прслук, гумирану тканину са ваздушним џеповима. Типови и структура Данас се начешће користе следећи типови пливачких помагала за одржање на води: Пливачки прстен (гума за пливање, шлауф), представља једно од најраспрострањенијих помагала за пливање и рекреацију у води. То је кружни предмет у облику торуса (у који је удуван ваздух), и који се ставља око струка, што омогућава кориснику да лакше одржава пловност на води. Првобитно су пливачки прстенови настали као импровизација, па се као пливачки прстен користила унутрашња аутомобилска гума). Савремени пливачки прстенови се најчешће производе од синтетичких полимера, пре свега поливинил хлорида (ПВЦ) или термопластичних еластомера, и уобичајено се надувавају ваздухом путем уграђених вентила. Могу бити једнобојни, провиднии или украшени разним шарама: од једноставних геометријских шара до фигуралних (животиње, фантастични мотиви). Међутим, постоје и ненадувавајући модели, који не користе ваздух за пловност. Уместо тога, израђују се од плутајућих материјала са затвореном ћелијском структуром, који у себи садрже ваздух „заробљен“ унутар саме материје. Ови материјали се називају затвореноћелијске пене () који обезбеђују пловност самим својим саставом, без потребе за надувавањем. За разлику од рукава за пливање, пливачки прстен пружа пловност целом телу и чешће се користи као реквизит за игру, сунчање или рекреацију у плиткој или мирној води. Иако може помоћи при учењу пливања, није сертификовано спасилачко средство, те се не сме сматрати заменом за појас (прслук) за спасавање. Пливачки рукави (рукави за пливање или „мишићи“), представљају надувавајућа пливајућа помагала која се стављају на надлактице корисника, најчешће деце. Њихова основна функција је обезбеђивање додатне пловности у пределу горњег дела тела, тако да се глава и рамена лакше држе изнад воде. Израђују се од синтетичких материјала отпорних на воду и механичко оштећење (најчешће ПВЦ или термопластика), а пуне се ваздухом путем једноставних вентила. Рукави за пливање се уобичајено користе у раним фазама учења пливања код деце која још не могу самостално да одржавају пловност, али се увек препоручује присуство и надзор одраслих особа. За разлику од спасилачких појасева (или прслука за спасавање), рукави за пливање нису сертификована средства за спасавање на води (нпр. од стране Обалске страже САД, ), већ су искључиво помоћна и рекреативна средства. Постоје бројне варијанте: од класичних једноделних модела до савремених вишекоморних конструкција које омогућавају већу безбедност у случају испуштања ваздуха. Пливачки појас (познат и као појас за пливање), представља надувавајући или пенасти предмет који се носи око торза, са циљем да омогући додатну пловност у води. Најчешће се користи као помоћно средство у учењу пливања код деце, али се може примењивати и код одраслих за рекреативно пливање. Традиционални модели били су израђивани од плуте или пенастих материјала са затвореним ћелијама, који природно плутају на води. Савремени модели могу бити и надувавајући, направљени од ПВЦ-а или гумиране тканине, са уграђеним ваздушним џеповима и вентилима за надувавање. Пливање уз помоћ појаса омогућава детету или пливачу да одржава правилан положај тела и да стекне сигурност у води пре него што савлада самостално пливање. За разлику од рукава за пливање, који обезбеђују пловност само у пределу надлактица, појас равномерно подржава тело у пределу струка и омогућава бољу стабилност у води. У комбинацији са другим помагалима за пливање (као што је душек за воду), пливачки појас може убрзати учење пливачких техника. Пливачки појасеви нису сертификовани као средства за спасавање, па корисник увек мора бити под надзором одраслих особа. Препоручује се за коришћење искључиво у плитким или безбедним водама. Безбедност помагала Истраживања указују да пливачка помагала за одржање на води могу дати лажан осећај сигурности код деце и одраслих, што може довести до смањеног надзора или ризичнијег понашања у водиhttps://www.healthychildren.org/English/safety-prevention/at-play/Pages/Swim-Lessons.aspx Због тога су средства за лично спасавање, као што су спасилачки прслуци или спасилачки прстенови (), са сертификатом Обалске страже САД, значајно поузданији у критичним ситуацијама. Такође, истраживања показују да корисност употребе помагала при учењу пливања може бити контроверзна. Нека налази указују на успорен развој базичних пливачких вештина, док други бележе брз и скоковит напредак у учењу техника пливања. Регулаторне организације, као што је Аустралијска комисија за безбедност производа (), наглашавају да пливачка помагала нису сигурносна средства и да увек захтевају сталну надзор од стране одрасле или стручне особе. Литература

Спољашње везе Водич за помоћ при пливању и плутању Напомене

Референце

Категорија:Пливање