Попићи () су породица птица која је ендемска за Стари свет. Ова мала група блиско сродних птица певачица спада у род Prunella . Све осим врста обични попић (Prunella modularis) и јапански попић (Prunella rubida) су становници планинских региона Европе и Азије; ове две се такође јављају у низијским пределима, као и сибирски попић (Prunella montanella) на крајњем северу Сибира. Ове птице нису јако миграторне, али ће зими напустити најхладније делове свог подручја и правити кратке висинске миграције.

Таксономија Род Prunella је увео француски орнитолог Луј Вијејо 1816. године, а за типска врсту наведен је обични попић (Prunella modularis). Иако се род обично користи за све попиће, планински попић (Prunella collaris) и хималајски попић (Prunella himalayana) се понекад одвајају у род Laiscopus.

Енглески орнитолог Колин Џејмс Оливер Харисон је користио групни назив "dunnock" за све врсте, не само за Prunella modularis; ова употреба се заснива на најстаријем познатом називу за било коју врсту, староенглески "dun", "смеђе", + "ock", мали: „мала смеђа птица“. Реч Accentor потиче од старог научног назива за планинског попића (Accentor collaris). Потиче из касног латинског, што значи „певати са другим“ "ad + cantor". Име рода Prunella потиче од немачког Braunelle, „dunnock“, деминутива од braun, „браон“.

Опис Попићи су мале, прилично безизражајне врсте птица, површно сличне врапцима (Passeridae), али нису блиско повезане са њима. Дужине су од 14 до 18 цм дужине и тежине између 25 и 35 г. Међутим, попићи имају танке, оштре кљунове, што одражава њихову исхрану инсектима који живе на земљи лети, уз допуну малим семенкама и бобицама зими. Такође могу прогутати песак и шљунак како би помогли свом желуцу да разбије ово семе.

Већина врста живи заједно у јатима. Обични попић (Prunella modularis) је изузетак јер више воли да буде сам, осим када се храни. Обични попић (Prunella modularis) је такође добио надимак „shuffle-wing“ јер најјаче показује карактеристичне покрете крила које користи током удварања и других демонстрација.

Врсте Тренутно је прихваћено дванаест врста:

Планински попић Prunella collaris Хималајски попић Prunella himalayana Црвеногруди попић Prunella rubeculoides Риђогруди попић Prunella strophiata Сибирски попић Prunella montanella Азијски попић Prunella ocularis Мрки попић Prunella fulvescens Црногрли попић Prunella atrogularis Монголски попић Prunella koslowi Обични попић Prunella modularis Јапански попић Prunella rubida Бордо попић Prunella immaculata

Распрострањенсост и станиште Породица Prunellidae се налази у планинским регионима Европе и Азије.

Њихово типично станиште су планински региони у подручју далеко изнад линије шума, али испод линије снега. Планински попић (Prunella collaris) је примећен на скоро 8.000 м надморске висине у Хималајима, док су хималајски попић (Prunella himalayana) и црвеногруди попић (Prunella rubeculoides) примећени на 5.500 м надморске висине. Већина попића се гнезди у жбунастој вегетацији на нижим нивоима. Већина врста ће правити кратке висинске миграције, силазећи на ниже надморске висине да би провеле зиму, али неке су мигрирају на велике удаљености, сибирски попић (Prunella montanella) мигрира 3.000–5.000 км од северног Сибира до Кине и Кореје. Попићи проводе већину времена у шипражју и остају ниско при земљи док не стигну до склоништа.

Гнежђење Птице из породице Prunellidae могу имати једно до три легла годишње. Удварање се састоји од велике количине песама мужјака, што може укључивати кратке летове сличне шевама како би привукли партнерку. Код већине врста, мужјак и женка учествују у прављењу гнезда, с тим што су обични попић (Prunella modularis) поново изузетак; њихови мужјаци не учествују у изградњи гнезда или инкубацији. Граде уредна гнезда у облику шоље и полажу 3-6 зелених или плавих јаја без мрља. Јаја се инкубирају око 12 дана. Младунце хране оба родитеља и потребно им је додатних 12 дана да добију комплетно перје.

Исхрана Попићи се хране првенствено на земљи, крећући се корацима или кратким скоковима и кљуцајући брзо по земљи. Током сезоне гнежђења хране се углавном инсектима, чак повремено и излазећи за инсектима који пролећу. Планинске врсте укључују семе у своју исхрану током целе године, а онда у потпуности прелазе на семе у сезони зимовања.

Статус Најчешће живећи у планинским подручјима удаљеним од људског развоја, популације Prunellidae су генерално у добром стању и Међународна унија за заштиту природе (IUCN) дефинише породицу као најмање угрожени таксон.

Референце

Спољашње везе

Prunellidae Birds of the World Prunellidae The Internet Bird Collection + The Macaulay Library Prunellidae Avibase Prunellidae The IUCN Red list Prunellidae The BirdLife DataZone Prunellidae All about birds Prunellidae Oiseaux Prunellidae Flickr Prunellidae Xeno-canto

Категорија:Попићи (породица) Категорија:Породице птица