Максим V Цариградски (; 26. октобар 1897 — 1. јануар 1972) је био васељенски патријарх Цариграда од 1946. до оставке 1948. године.
Биографија Рођен је као Максимос Вапорцис у Османском царству, у Синопу у вилајету Кастамону, на обали Црног мора. Прво образовање је стекао, под заштитом митрополита Германа Каравагелиса из Амасије, у Богословији на Халки.
Године 1918. рукоположен је за ђакона. Овим именовањем је постао и учитељ у градској школи у Тири. Служио је као архиђакон под митрополитима Григоријем Халкидонским и Јоакимом Ефеским. Године 1920. постао је архиђакон саме Васељенске патријаршије.
Године 1946. постао је цариградски патријарх. Био је познат по својим „левичарским ставовима“ и везама са патријархом московским и све Русије. Поднео је оставку 1948. године, званично због лошег здравља; незванично зато што западне силе нису одобравале његове везе са московским патријархом који је био под совјетском контролом. Наследио га је амерички архиепископ, Атинагора I Цариградски, и добио је титулу Ефески.
Преминуо је у Фенербахчеу 1. јануара 1972.
Напомене и референце
Категорија:Рођени 1897. Категорија:Умрли 1972. Категорија:Васељенски патријарси Категорија:Епископи халкидонски Категорија:Грци у Турској Категорија:Странице са непрегледаним преводима