Операција Оркан 91 била је војна офанзива коју је предузела Хрватска војска против Југословенске народне армије и ТО Крајине у долини реке Саве, у региону Западне Славоније током рата у Хрватској. Операција је почела 29. октобра 1991. и завршила се 3. јануара 1992. када је потписано примирје широм земље ради спровођења Венсовог плана. Офанзива је имала за циљ поновно заузимање региона, заједно са претходне две офанзиве ХВ покренуте против САО Западне Славоније на северу региона у року од неколико дана.
Иако је офанзивом заузет део циљаног подручја, укључујући град Липик као прво од већих насеља које је ХВ заузела током рата, циљеви мисије нису испуњени пре него што је примирје ступило на снагу. САО Западна Славонија је задржала контролу над градом Окучани и његовом околином, укључујући кратки део аутопута Загреб–Славонски Брод. Заустављање операције „Ураган 91“ због примирја од 3. јануара 1992. године довело је до супротстављених процена о могућим исходима офанзиве да није било примирја. Процене се крећу од тврдњи да је ЈНА била на ивици пораза у том подручју, до процена да је ХВ била превише исцрпљена, а залихе муниције прениске да би омогућиле успешан завршетак офанзиве. Три офанзиве ХВ покренуте у Западној Славонији крајем 1991. године довеле су до расељавања приближно 20.000 локалних Срба, који су касније насељени у региону Барање који је држала ЈНА на крајњем истоку Хрватске.
Позадина У оквиру југословенске кампање у Хрватској 1991. године, 5. (Бањалучки) корпус Југословенске народне армије имао је задатак да напредује на север кроз регион Западне Славоније, од Окучана до Дарувара и Вировитице, и са секундарним ударом од Окучана према Кутини. Овај задатак је у суштини био у складу са линијом коју је очекивао главни удар ЈНА која је напредовала из Источне Славоније за око недељу дана. Веза је била осмишљена да олакша даље напредовање на запад ка Загребу и Вараждину. Корпус је већ распоредио борбену групу 265. механизоване бригаде у близини Окучана како би подржао напредовање које је почело 21. септембра и стигло до планине Папук. Корпус је добио две моторизоване и једну артиљеријску бригаду као појачање током напредовања, али проблеми са моралом и дезертерствима које је ЈНА доживела на другим местима били су присутни и у Бањалучком корпусу.
ЈНА је зауставила Хрватска народна гарда између Новске, Нове Градишке и Пакраца, иако су јединице ТО Крајине заузеле положаје на Билогори и Папуку северно од Пакраца, близу Вировитице и Слатине без подршке ЈНА. Заузимање Ивановог Села, 7 километара источно од Грубишног Поља и 8 километара северно од Дарувара, 21. септембра означило је територијални врхунац подручја које је држала ТО на Билогори. Село је истог дана повратила ЗНГ уз цену од 7 мртвих и 15 рањених.
Дана 1. октобра, Бањалучки корпус је започео испитивање напада у региону, најављујући велики напор којим ће бити ангажован главни део корпуса три дана касније. Напредовање је успоставило одбрамбене положаје непосредно испред Новске и Нове Градишке. Дана 6. октобра, Пакрац је накратко изолован када је ЈНА заузела Батињане 4 километра северозападно од града, пресецајући последњи пут доступан за снабдевање Пакраца. ЗНГ је повратила село истог дана и потиснула ЈНА 6 километара уназад, али је у акцији изгубила 22 људи. ЈНА је заузела Јасеновац 8. октобра. Липик и део Пакраца су заузети четири дана касније. До тада је офанзива ЈНА у Западној Славонији изгубила замах, а ЗНГ је остварила мањи напредак северно од Новске и западно од Нове Градишке 13. и 16. октобра. Хрватске власти су сматрале да ратна ситуација више није критична. Након ове процене уследило је наређење за припрему и спровођење планова за контраофанзиву 15. октобра.
Борбени поредак Јединице ЗНГ у областима Новске и Нове Градишке, источно и западно од Окучана које је држала ЈНА, биле су потчињене Оперативној групи Посавина (ОГ) којом је командовао пуковник Руди Стипчић. ОГ Посавина је командовала са 14.758 војника. Поред 125. пешадијске бригаде, формиране у Новској, јединице распоређене око Новске, западно од Окучана које је држала ЈНА, биле су 1. гардијска бригада, 117. пешадијска бригада, 56. самостални батаљон и 65. самостални батаљон. 15. мешовити противтенковски артиљеријски пук је такође распоређен у зону одговорности ОГ Посавина. Осовина Новска ОГ Посавина је ојачана у новембру додавањем 151. пешадијске бригаде, 1. батаљона 153. пешадијске бригаде, 51. самосталног батаљона и 53. самосталног батаљона. У подручју Нове Градишке, ЗНГ је распоредила 121. пешадијску бригаду, елементе 108. пешадијске бригаде, елементе 99. пешадијске бригаде, релативно мале одреде привремено уклоњене из 1. и 3. гардијске бригаде, и 1. батаљон 149. пешадијске бригаде. 104. пешадијска бригада и 105. пешадијска бригада биле су распоређене северно од оперативне групе Посавина, у подручју Пакраца.
Уједињене снаге ЈНА и ТО распоређене насупрот оперативне групе Посавина бројале су приближно 13.500 војника, потчињених 5. корпусу ЈНА (Бањалука). У том подручју, корпус је имао на располагању борбену групу 265. механизоване бригаде, 6. и 10. партизанске бригаде, и 16. моторизоване бригаде, уз подршку ТО САО Западна Славонија. У другој половини децембра, Бањалучки корпус је појачан са три моторизована батаљона и једним оклопним батаљоном, из 84. моторизоване бригаде (из Битоља) и 125. моторизоване бригаде (из Титове Митровице). Поред тога, 134. лака пешадијска бригада је доведена као појачање из Титовог Ужица 31. децембра. Корпус је био под командом генерал-потпуковника Николе Узелца.
Операција мини|523x523п|Мапа која приказује борбе у Западној Славонији, септембар 1991 – јануар 1992; Подручје захваћено операцијом Ураган 91 налази се у доњем делу карте. Циљеви операције „Ураган 91“ били су обезбеђивање хрватске међународне границе на реци Сави јужно од Окучана и повратак територије коју су држале ЈНА и ТО у подручју између Пакраца, Нове Градишке и Новске, као и у области Јасеновца. ХВ је такође имала задатак да пресече пут Окучани–Липик. Офанзива је почела 29. октобра, када је ЗНГ заузела село Баир, 5 километара североисточно од Новске. Само тог дана, убијено је 28 војника ЗНГ. Два дана касније, ЗНГ је покренула операцију „Откос 10“ против северног дела Западне Славоније који је држала ТО, и накнадни напад 10. и 12. децембра. Дана 3. новембра, ЗНГ је преименован у Хрватску војску.
Подручје Новске и Липика ХВ је на овом сектору веома споро напредовала. Снаге ЈНА су се учврстиле у рејону Старог Грабовца. Баир је до 15. новембра још два пута променио власника. Истог дана, ХВ је заузела село Поповац Субочки, а следећег дана је заузела села Брезовац и Ливађани – места која се налазе у подручју између Баира и Липика. Током 18. новембра, ХВ је побољшала свој положај у региону заузимањем села Ловска, 4 километра северно од Баира, и поново следећег дана након што је заузела мотел Трокут на путу Новска–Липик. Дана 28. новембра, ХВ је покренула операцију „Папук 91“, циљајући подручје северно од Пакраца, поред зоне деловања додељене оперативној групи „Посавина“.
Напоре ОГ „Посавина“ у подручју Новска–Липик подржавале су јединице ХВ и специјална полиција потчињене Оперативној групи (ОГ) Пакрац. Дана 5. децембра у 10 часова ујутру, пакрачка оперативна група напала је положаје ТО и ЈНА у Липику, око 4 километра југозападно од Пакраца, и села Добровац и Кукуњевац западно од Липика, која се налазе дуж пута Новска–Липик. Хрватска специјална полиција ушла је у Липик тог поподнева, али град није стављен под потпуну контролу до 11 часова. Липик је заузет сутрадан ујутру када је ХВ такође заузела Кукуњевац. Дана 7. децембра, ОГ Пакрац је заузела Добровац, док су јединице ОГ Посавина напредовале од Баира према Добровцу, заузевши село Корита. Две оперативне групе су се повезале у подручју Новска-Липик док је ХВ заузела Јагму 8. децембра и села Субоцка и Горње Кричке 9. децембра. Од 10. до 13. децембра, ХВ је покренула неуспешан напад са циљем заузимања дела Пакраца који је остао под контролом ЈНА.
Подручје Нове Градишке Операција „Ураган 91“ је до средине новембра остварила мали напредак, када је ХВ напредовала веома скромно, неколико стотина метара према селима Медари и Горице, отприлике 7 километара западно од Нове Градишке. У оквиру операције Папук 91, ХВ је напредовала на планину Псуњ сјеверно од Нове Градишке у напору кодног назива Градина, заузевши 10. децембра села Шњегавић, Синлије, Голобрдац, Вучјак Чечавачки, Рушевац, Јеминовац, Чечавац и Опршинац. Напредовање је побољшало сигурност пута Нова Градишка–Пожега и осигурало десни бок сектора Ново Градишке операције. Дана 12. децембра, ХВ је пресрео и заробио извиђачко-диверзантску групу у близини села Церничка Шаговина, 7 километара северозападно од Нове Градишке.
Дана 19. децембра, ХВ је заузела село Машићка Шаговина на јужним падинама Псуња, напредујући западно према путу Окучани–Липик за око 3 километра. ХВ је претрпела значајне губитке у борбама за преузимање контроле над селом од паравојних јединица Белих орлова — 13 погинулих и око 20 рањених војника. Деведесетих година у Србији су се појавили извештаји о масовном убиству српских цивила током заузимања Машићке Шаговине. Дана 22. децембра, Генералштаб Оружаних снага Републике Хрватске је затражио од Оперативне зоне „Осијек“ да припреми три бригаде за могуће распоређивање као појачање у операцији „Ураган 91“. Захтев је подстакнут информацијом да је ЈНА дан раније добила појачање, добивши неколико батаљона, тенкове М-84 и 28 Т-55, 20 артиљеријских оруђа и 800 војника. Дана 23. децембра, ХВ је предузела лоше координисан покушај да заузме село Трнава, на пола пута између Нове Градишке и Окучана. Напад није био успешан, али су се одбрамбене снаге повукле следећег дана.
Подручје Пакрац-Окучани Иако је хрватски председник Фрањо Туђман обуставио офанзиву 26. децембра под међународним притиском, борбе су се наставиле. ЈНА је извршила контранапад у равницама дуж реке Саве 26. децембра. Контранапад је трајао до 3. јануара 1992. године, наневши ХР-у велике губитке.
Како је операција „Папук 91“ завршена, јединице ХВ потчињене ОГ Пакрац напредовале су ка селима Крагуј, Јапага и Шеовица 26. и 27. децембра 1991. године, заобилазећи јужне делове Пакраца које су држале ЈНА и ТО. ЈНА је употребила пристигла појачања да би се супротставила претњи. Током 28. децембра, ЈНА је повратила ова два села и угрозила пут Пакрац–Пожега. Истог дана, ХВ се повукла из Крагуја у село Кусоње ради одбране пута. Следећег дана, 29. децембра, 127. пешадијска бригада је претрпела губитке од 12 погинулих или заробљених док је извиђала положаје које су држале ЈНА и ТО на планини Псуњ, у селима Брусник и Липовац. Јединица касније није успела да напредује.
Дана 30. децембра, ХВ је покренула подоперацију Ширинци '92 западно од Нове Градишке. ХВ је накратко заузела село Ширинци, напредујући западно од Машићке Шаговине и крећући се на 4 километара од пута Окучани–Липик. ЈНА је истог дана брзо потиснула ХВ из Ширинаца. Западно од Пакраца, ХВ је успешно одбранила Кусоње од новог напада и наставила чишћење пута Пакрац–Пожега, заузевши истог дана село Пргомеље код Пакраца. Дана 3. јануара 1992. ХВ је безуспешно покушала да напредује до села Горња Шуметлица, јужно од пута. Успела је да поврати Ширинце непосредно пре него што је тог дана ступио на снагу општи прекид ватре договорен ради спровођења Венсовог плана, а даље офанзивне активности су заустављене.
Последице