Операција Киша била је офанзива коју је спровела протодржава Српска Крајина у септембру 1993. године. Операција „Киша“ је покренута као одмазда за активности хрватске полиције у Медачком џепу, а јединице Хрватске војске (ХВ) биле су 110. и 137. бригада, заједно са другим интервентним јединицама. Напад је био један од највећих које је спровела Српска војска Крајине (ВСК) на положаје Хрватске војске и полиције у Карловцу, тачније на Турњу.
Војска Републике Српске Крајине започела је ракетне и артиљеријске нападе како би уништила инфраструктуру и војне положаје, изазивајући општи хаос у Карловцу. Војска Републике Српске Крајине је безуспешно покушала да заузме Карловац како би стекла предност над Загребом.
Увод ЈНА и САО Крајина преузеле су већи део Далмације и Госпића у јесен 1991. године. Године 1993, Војска Српске Крајине (СВК) претила је Госпићу и другим градовима у далматинском залеђу. Ситуација се погоршала када је СВК почела да гранатира Госпић, који се сада налазио на првој линији фронта. Као резултат тога, Хрватска војска је мобилисала око 2.500 пешадинаца и започела је операцију Медачки џеп. После 10 дана, Хрватска војска је поразила српске снаге. У знак одмазде, СВК је гранатирала Карловац. Напад СВК је почео 11. септембра.
Ток операције Гранатирање и ракетирање Карловаца СВК је гранатирала и ракетирала Карловац од 10. до 13. септембра 1993. године. Претходна операција „Медачки џеп“ била је главни мотив гранатирања. Карловац је, заједно са Загребом, Госпићем и другим градовима, претрпео одмаздне нападе Војске Републике Српска Крајина, користећи углавном вишецевне ракетне бацаче.
Први напади су погодили центар Карловца 10. септембра. Ракетирање и гранатирање су трајали са прекидима 2-4 дана. Као резултат тога, 7 људи је погинуло, а 27 је повређено. Током гранатирања, многи цивили су се склонили у склоништа од бомби.
Копнена офанзива Између 9. и 13. септембра, војници Војске Републике Српске Крајине (ВРСК) напали су Карловац, а првих 1-2 дана борбе обележено је непрекидним гранатирањем. ВРСК је потом покренуо организовани напад на Карловац; циљ ВРСК био је да продре у Турањ и угрози Загреб и Хрватску војску. 110. и 137. бригада Хрватске војске (ХВ), заједно са другим дивизијама и полицијом, ангажовале су се на првој линији фронта, а потоњи је покренут 13. септембра, комбинацијом артиљеријских и механизованих напада. Напад је одбила Хрватска војска. Војска Републике Српске Крајине се повукла истог дана, што је означило хрватску победу.
Као део одбране, у гранатирању и борби је погинуло 9 хрватских војника, што је приморало Фрању Туђмана да посети Карловац и провери рањенике. Непознат број припадника Војске Републике Српске Крајине је погинуо.
Последице Удружење 110. бригаде ХВ, бригаде која је учествовала у нападу 1993. године, разматрало је последице напада. Дискусија се односила на то како је могла бити побољшана одбрана Карловца.
Грађани Карловца, политичари и градоначелници верују да је одбрана Карловца у септембру 1993. године била херојска, доказујући да је Хрватска војска ефикасна снага. Сходно томе, 13. септембар у Карловцу је дан у част ветерана који су бранили град од Војске Српске Крајине. Слом Војске Српске Крајине био је неизбежан од повлачења Југословенске народне армије; Снаге Српске Крајине биле су озбиљно ослабљене након напада на Карловац.
Референце
Категорија:Војне операције Рата у Хрватској Категорија:Хрватска у 1993. Категорија:Историја Карловца