Војни споразум Хрватске, Албаније и Косова је међународни споразум који су у марту 2025. у Тирани потписали Хрватска, Албанија и Косово, као декларацију којом се оснажује трилатерална сарадња и савезништво у оквиру одбрамбеног сектора. Све три стране су истакле да су заинтересоване за стабилност и сигурност у том делу Европе, а посебно на Косову (Косову и Метохији). Декларацију су потписали министри одбрана Иван Анушић, Пиро Венгу и Ејуп Маћедонци.

Министарство одбране Хрватске је истакло важност заједничких одговора на сигурносне изазове, хибридне претње и друге ризике који би могли изавати регионалну стабилност. Порука Ејупа Маћедонција била је да циљ сарадње није угрожавање било кога, већ слање поруке „свима који се усуде да угрозе стабилност на западном Балкану”. Албански министар одбране Пиро Венгу је рекао да у источној Европи „постоје претње конвенционалне природе, рат између Украјине и Русије је створио талас претњи широм континента, а имамо и претње хибридне природе, које имају за циљ да угрозе стабилност и институције наших земаља”, те да се земље у региону, „оне које су део НАТО и оне које имају изгледе за чланство”, морају јединствено суочити са тим претњама. Такође је истакао да Хрватска и Албанија пружају подршку Косову за чланство у НАТО пакту, те истакао потребу да НАТО има веће присуство у региону. Позив је упућен и Бугарској да се прикључи споразуму.

Србија је реаговала на овај споразум тражећи објашњење од Хрватске и Албаније. Како се наводи у саопштењу Министарства спољних послова, Србија као држава која је гарант мира и војне неутралности на Балкану, с правом захтева одговоре о природи и циљевима те безбедносне сарадње. „Посебно је узнемирујуће што се овај војни савез формира без консултација са Београдом, уз директно укључивање структуре која нема међународни легитимитет и која представља безбедносну претњу по српски народ и читав регион”, наведено је у саопштењу.

Српска јавност и власт у Србији су овај споразум окарактерисала као чин настројен против Србије.

Циљеви У Декларацији се наводе четири тачке сарадње:

Промоција одбрамбених капацитета и сарадња у војној индустрији; Повећање интероперабилности кроз образовање, обуку и војне вежбе; Реаговање на хибридне претње и јачање отпорности; Пуна подршка евроатлантским интеграцијама.

У тексту декларације се, такође, наводи да је ова сарадња усмерена на „обезбеђивање добре позиције за суочавање са претњама и постизање циљева у области одбране и безбедности”.

Позив за ширење савезништва Отворена је могућност да се у овај споразум укључе и друге чланице, те је позив упућен Бугарској, која за сада није прихватила овај позив.

Реакције у Србији Председник Србије Александар Вучић изјавио је „Разумели смо поруку, веома смо забринути због тога што раде”, те је о томе разговарао и са генералним секретаром НАТО Марком Рутеом, коме је рекао и да је на тај начин прекршен Споразум о субрегионалној контроли наоружања из 1996. године.

Министарство спољних послова Републике Србије назвало је декларацију „отвореном провокацијом”, јер се „реализује без Србије, али уз Приштину”, тражећи од хрватских и колега из Албаније детаљно објашњење у вези са овим потезом. Такође, Министарство спољних послова је подсетило да је Србија, иако неутрална земља, активна у борби против тероризма и савремених безбедносних претњи, те да је била спремна да „размотри сарадњу у доброј вери са Хрватском и Албанијом”. Али, позив Београду није стигао.

Српски министар одбране, Братислав Гашић, је оштро реаговао, рекавши да се ради о „провокативној иницијативи суседних држава, која је у супротности са напорима за јачање регионалне безбедности”.

„Споразум је у супротности са међународним правом, јер представља директно кршење Резолуције 1244 Савета безбедности”, поручио је Гашић, и додао да „избор тренутка за потписивање тог документа није случајан''“, те да се иза њега „крије намера која се, ни у ком случају, не може сматрати пријатељском према Републици Србији”.

Премијер у оставци, Милош Вучевић, изјавио је у јавности „против кога је усмерен савез Хрватске, Албаније и такозваног Косова?... У чему лежи интерес две чланице НАТО да ступају у војну сарадњу са непризнатим ‘институцијама’, које су нелегално формиране на делу српске територије и због чега том и таквом савезу сада треба да се придружи још једна чланица НАТО?”, питао је Вучевић.

За војног аналитичара Александра Радића нема сумње да се ради о пакту који је на неки начин супротстављен Србији. Уз потенцијални улазак Бугарске у овај споразум, створио би се политичко-безбедносни савез који у облику потковице окружује српски простор, указује Радић, и додаје да за сада нема чврстих доказа да би Софија могла да му се придружи.

Србија је као одговор већ 1. априла 2025. године потписала споразум о војној сарадњи са Мађарском, а који је постигнут још 2023. године.

Војна моћ +извор: интернет страница globalfirepower.com Military Strenght 2025категоријаХрватскаАлбанијаКосово*УкупноСрбијавојно рангирана од 145 земаља74.78.141.63.број активног војног особља14.3256.60010.00030.92525.000број резервног састава20.1002.0005.00027.1002.000број тенкова4546091262број самоходне артиљерије25002590број вучне артиљерије4250092150број ракетне артиљерије42135017798број оклопних возила2.8481.7967375.3813.683број ловачких авиона12001011број ловаца-бомбардера000017број транспортних авиона00003број хеликоптера- укупно371905646број јуришних оклопних хеликоптера00004*Косовске безбедносне снаге настале 2009. од Косовског заштитног корпуса. Од 2018 налазе се у процесу трансформације у "Војску Косова" , чему се противи Србија. С обзиром да по Резолуцији УН једине оружане снаге које могу постојати на КиМ је КФОР.

Напомене

Референце

Категорија:Војни савези Категорија:Односи Србије и Албаније Категорија:Односи Србије и Хрватске Категорија:Република Косово