Antemurale Christianitatis (; у преводу: Бедем хришћанства) је била титула коју је папа Лав X дао Хрватској 1519. године, која је била на границама хришћанске Европе, бранећи је од Османског царства.
Албанија У 15. веку, папа Пије II, дивећи се албанско-турским ратовима које је углавном водио Скендербег, дефинисао је Албанију као бедем хришћанства Италије (). Сам папа је 1463. објавио рат Османском царству, али тај рат никада није вођен, пошто је следеће године умро у Анкони, док је још организовао поморски напад на Османлије.
Јерменија Јерменија, посебно Јерменско краљевство Киликија, описана је као последњи хришћански бедем у Азији који је пао под муслиманску власт.
Хрватска мини|230п|Фердо Квиквирез, Antemurale Christianitatis (1892) — Хрватска је приказана у лику жене која држи мач и штит у облику хрватског грба. Она стоји на улазу у Европу и чува је од Турака. Иза ње се виде купола Базилике Светог Петра и, између осталих, Галилео Галилеј и Данте Алигијери. Папа Лав X назвао је Хрватску Antemurale Christianitatis () 1519. године у писму хрватском бану Петру Бериславићу, с обзиром на то да су хрватски војници дали значајан допринос у рату против Османског царства. Напредовање Османског царства у Европи заустављено је 1593. на хрватском тлу (Битка код Сиска), што се у том смислу може сматрати историјском капијом европске цивилизације. Ипак, муслиманско Османско царство је окупирало део Хрватске од 15. до 19. века.
Међутим, папа Лав X није био први који је Хрватској дао такву титулу. Племство јужних хрватских крајева послало је 10. априла 1494. писмо папи Александру VI и римско-немачком цару Максимилијану I тражећи помоћ против османских напада. У том писму Хрватска је први пут названа бастионом и бедемом хришћанства: „Ми ову силу (Турке) заустављамо скоро седамнаест година, трошећи своја тела, животе и сва наша добра, и као бастион и бедем хришћанства свакодневно бранимо хришћанске земље, колико је то људски могуће. Зато вам ово говоримо: ако нас Турци поразе, онда ће можда моћи да уклоне хришћанство од Хрвата.”Милан Крухек, Krajiške utvrde i obrana Hrvatskog Kraljevstva tijekom 16. stoljeća, Загреб 1995. стр. 49 Када су Турци 1453. освојили Цариград, папа Калист III је позвао све хришћане у крсташке ратове. Многи Хрвати, предвођени светим Јованом Капистраном, били су део војске која је победила 150.000 Турака у опсади Београда 1456. године. Када су Турци освојили Београд 1521. године, многи хрватски писци и дипломате су истицали драматичну ситуацију наводећи да је Београд „бедем хришћанства, кључ Европе и тврђава читаве Краљевине Угарске”. Следеће године, немачки парламент у Нирнбергу назвао је Хрватску (тврђава), а аустријски надвојвода Фердинанд Хабзбуршки је рекао да „витешки хришћански народ Хрвата стоји као штит испред Штајерске, Корушке и Крањске, и целе Средње Европе и западног хришћанства”. На седници је кнез Бернардин Франкопан затражио помоћ, подсећајући да је „Хрватска штит и врата хришћанства”. Крсто Франкопан је 1. јула 1523. у споменици папи Хадријану VI изјавио да је Хрватска „бедем или врата хришћанства, а посебно пограничних земаља Корушке, Крањске, Истре, Фурланије и Италије”.
Пољска–Литванија Пољско-литванска унија је такође стекла назив Antemurale Christianitatis. Године 1683, Битка код Беча означила је прекретницу у 250-годишњој борби између снага хришћанске Европе и исламског Османског царства. Веспазијан Коховски у свом делу Psalmodia polska („Пољска псалмодија”, 1695) говори о посебној улози Пољске у свету (antemurale christianitatis – бедем хришћанства) и супериорности пољског политичког система (złota wolność – златна слобода).
Влашка и Молдавија Влад Цепеш је бранио своју земљу од Османског царства, а хришћанске дипломате су биле задивљене његовим достигнућима, и штавише, захвалне што неко преузима иницијативу против нападачке муслиманске војске. Сам папа Пије II је говорио о Цепешу у сјајним тоновима након што је прочитао извештаје својих представника, и слао је субвенције из Рима да помогне његовом походу. Te Deum-и су одзвањали у славу Цепешевих победа, а неспособност Мехмедове војске да пређе Влашку и уђе у Средњу Европу спасила је многе градове и земље од освајања. Папа му је доделио титуле Athleta Christi и Antemurale Christianitatis. Стефан Велики из Молдавије, Владов рођак, победио је Османлије у бици код Васлуја, што је био највећи пораз Османског царства у средњем веку. Стефану је касније додељена титула „Athleta Christi” („Христов борац”) од стране папе Сикста IV, који га је назвао („правим браниоцем хришћанске вере”).
Види још Света лига (1538) Света лига (1571) Света лига (1684) Света лига (1717) Стогодишњи хрватско-турски рат
Референце
Спољашње везе Хрватска је већ називана „Antemurale Christianitatis” (Предзиђе хришћанства) од Крбавске битке 1493. – текст Еве Пош, Универзитет у Грацу, Аустрија Папа Лав X одликовао је Хрвате титулом „Antemurale Christianitatis” – „Бедем хришћанства” Antemurale Christianitatis – Бедем хришћанства (видео)
Категорија:Историја католицизма у Европи Категорија:Хрватска у Османском царству Категорија:Католицизам у Пољско-литванској унији Категорија:Латинске фразе