Северни казуар (), такође познат као златноврати казуарDavies, S. J. J. F. (2003), је велика, здепаста птица тркачица северне Нове Гвинеје. То је једна од три живе врсте рода Casuarius, поред јужног казуара (Casuarius casuarius) и патуљастог казуара (Casuarius bennetti). Члан је надреда Palaeognathae. реда Casuariiformes, породице Casuariidae.

Таксономија Blyth E. је први идентификовао северног казуара на основу примерка из авиаријума у Калкути, у Индији, 1860. године.Davies, S. J. J. F. (2003) То је најскорије откривена врста казуара. Име рода Casuarius потиче од малајске речи "kesuari" „казуар“, док се специфични епитет unappendiculatus односи на рожнати подбрадак. Званично, не постоје подврсте, иако неки аутори наводе неколико подврста.

Северни казуари су чланови породице Casuariidae, од којих постоје само четири постојећа члана: три од њих су казуари, а четврти је последња преостала врста ему (Dromaius novaehollandiae). Сви показују површинске сличности, поред тога што су велике птице тркачице. Северни казуар и ему деле хомологне карактеристике, оба имају плаву мрљу боје на лицу и врату, али се њихове функције разликују. Мрља емуа је блеђе боје и користи се као облик камуфлаже тамо где се налази. Плава мрља северног казуара је светлија и користи се за привлачење партнера.

Алтернативну класификацију предложили су 2014. године Mitchell et al, на основу анализе митохондријалне ДНК. Ово одваја Casuariidae у њихов посебан ред, Casuariformes, и укључује само казуаре из породице Casuariidae, смештајући емуе у њихову посебну породицу, Dromaiidae.

Опис Северни казуар има тврдо и круто црно перје, плаву кожу лица и кресту на врху главе. Има јарко црвени или жути врат и рожнати подбрадак. Стопала су огромна и снажна са дугим, бодежним канџама на унутрашњем прсту. Полови су сличног изгледа. Мужјак, тежи од 30-37 кг је мањи од женке, у просеку 58 кг, што га чини четвртом најтежом живом врстом птице после врсти ној (Struthio camelus), сомалијски ној (Struthio molybdophanes) и јужни казуар (Casuarius casuarius).Davies, S. J. J. F. (2003) Северни казуар је 1.5-1.8 м дугачак. У поређењу са јужним казуаром, северни казуар има нешто краћи кљун, од 12-13,7 цм, али нешто дужу тарсус, од 28-33,2 цм.Davies, S. J. J. F. (2003) Распрострањеност и станиште Северни казуар је ендемски за приобалне мочваре и низијске кишне шуме острва Нове Гвинеје, северно од Централних Кордиљера и нека подручја западно од залива Сендравасих, све до регентства Раџа Ампат , острва Јапен, Батанте и Салаватија, у земљама Индонезије и Папуе Нове Гвинеје.BirdLife International (2008)(a) Они више воле да не насељавају надморске висине веће од 490 м изнад нивоа мора.Davies, S. J. J. F. (2003) +Популација и трендови за гнежђење Локација Популација Тренд Батанта Непознато Опадање Папуа Нова Гвинеја Непознато Опадање Салавати Непознато Опадање Ваигео Непознато Опадање Јапен Непознато Опадање Укупно 2.500 до 10.000 Опадање

Гнежђење Током сезоне гнежђења, полигамна женка полаже три до пет зелених јаја на добро камуфлирано гнездо које је припремио мужјак; затим напушта гнездо и јаја како би пронашла другог партнера. Мужјак инкубира јаја и сам одгаја птиће око девет месеци.

Исхрана Као и други припадници рода Casuarius, северни казуар је стидљива и усамљена птица. Њихова исхрана се углавном састоји од бобица, воћа и малих животиња, као што су мишеви, пацови, жабе, змије, гуштери, мање птице и разни мали инсекти и пужеви.Davies, S. J. J. F. (2003) Једу мртве животиње када их пронађу. Примећено је да млади једу измет мужјака који их одгајају и легу јаја. Одрасли једу сопствени измет јер често садржи несварено воће. Праве звуке гунђања и шиштања, као и други казуари.

Статус Иако је подложан сталном губитку станишта и прекомерном лову у неким областима, од 2017. године, северни казуар је оцењен као најмање угрожени таксон на Црвеном списку угрожених врста IUCN, јер процене величине популације указују да су популације заправо веће него што је раније процењено. Међутим, од 2022. године, он је најугроженији од три постојећа типа казуара. Лов се и даље сматра највећом претњом. Домороци користе кости и јаја, а птиће воде да би их узгајали за месо. Како сеча шума отвара све више шумских површина, лов ће бити већи проблем.Davies, S. J. J. F. (2003) Њихов ареал распрострањености је 186.000 км² и процена из 2000. године је поставила њихов број на 9.300.

Галерија

Референце

Додатна литература

Спољашње везе

Северни казуар Casuarius unappendiculatus eBird Северни казуар Casuarius unappendiculatus Birds of the World Северни казуар Casuarius unappendiculatus The Internet Bird Collection + The Macaulay Library Северни казуар Casuarius unappendiculatus Avibase Северни казуар Casuarius unappendiculatus The IUCN Red list Северни казуар Casuarius unappendiculatus The BirdLife DataZone Северни казуар Casuarius unappendiculatus All about birds Северни казуар Casuarius unappendiculatus Oiseaux Северни казуар Casuarius unappendiculatus Flickr Северни казуар Casuarius unappendiculatus Xeno-canto

Категорија:Птице тркачице Категорија:Казуари Категорија:Птице описане 1860. године