мини|усправно=1.1|Ископана станишта у Скара Бреу Неолитска архитектура обухвата грађевине, укључујући куће и склоништа, из периода неолита, који је трајао од отприлике 10.000 до 2.000. године пре нове ере. На југозападу Азије, неолитске културе појављују се убрзо након 10.000. п. н. е., прво на Леванту (Прекерамички неолит А и Прекерамички неолит Б), а одатле се шире на исток и запад. Ране неолитске структуре и грађевине могу се наћи у југоисточној Анадолији, Сирији и Ираку до 8.000. п. н. е. Пољопривредна друштва се први пут појављују у југоисточној Европи до 6.500. п. н. е., а у средњој Европи око 5.500. п. н. е. (најранији културни комплекси укључују старчевачко-керешку (кришку) културу, Култура линеарнотракасте керамике и винчанску културу).

Архитектонски напредак је важан део периода неолита (10.000–2.000. п. н. е.), током којег су се догодиле неке од највећих иновација у људској историји. Припитомљавање биљака и животиња, на пример, довело је до нових економија и новог односа између људи и света, повећања величине и трајности заједница, масивног развоја материјалне културе, као и нових друштвених и ритуалних решења која су омогућила људима да живе заједно у тим заједницама. Нови стилови појединачних грађевина и њихово комбиновање у насеља обезбедили су објекте потребне за нови начин живота и економију, и били су суштински елемент промена.

Становање

Неолитски народи на Леванту, у Анадолији, Сирији, северној Месопотамији и средњој Азији били су велики градитељи, користећи черпић (опеку од блата) за изградњу кућа и села. У Чатал Хојуку, куће су биле малтерисане и осликане сложеним сценама људи и животиња.

У Европи, неолитска дуга кућа са дрвеним оквиром, стрмим кровом прекривеним сламом и зидовима од плетера и блата могла је бити веома велика, вероватно за смештај читаве проширене породице. Села су се могла састојати од само неколико таквих кућа.

Неолитска насеља на сојеницама су ископана у Шведској (Алвастра сојеница) и у подручју око Алпа, а остаци су пронађени на језерима Мондзе и Атерзе у Горњој Аустрији. Рани археолози попут Фердинанда Келера сматрали су да су она чинила вештачка острва, слично шкотским кранозима, али данас је јасно да се већина насеља налазила на обалама језера и да су тек касније поплављена. Реконструисане сојенице приказане су у музејима на отвореном у Унтерулдингену и Цириху.

У Румунији, Молдавији и Украјини, неолитска насеља су укључивала грађевине од плетера и блата са крововима од сламе и подовима од дрвених облица прекривених глином.Gheorghiu, D. (2010). The technology of building in Chalcolithic southeastern Europe, pp. 95–100. In Gheorghiu, D. (ed.), Neolithic and Chalcolithic Architecture in Eurasia: Building Techniques and Spatial Organisation. Proceedings of the XV UISPP World Congress (Lisbon, 4–9 September 2006) / Actes du XV Congrès Mondial (Lisbonne, 4–9 Septembre 2006), Vol 48, Session C35, BAR International Series 2097, Archaeopress, Oxford. Тада је развијен и стил изградње земуница (укопаних кућа), који су Румуни и Украјинци користили све до 20. века.

Неолитска насеља и „градови” укључују: Гобекли Тепе у Турској, око 9.000. п. н. е. Тел ес-Султан (Јерихон) на Леванту, неолитски од око 8.350. п. н. е., настао из раније епипалеолитске натуфијенске културе Невали Чори у Турској, око 8.000. п. н. е. Чатал Хојук у Турској, 7.500. п. н. е. Мехргарх у Пакистану, 7.000. п. н. е. Кнап оф Хауар и Скара Бре, на Оркнијским острвима, Шкотска, од 3.500. п. н. е. преко 3.000 насеља кукутенско-трипољске културе, нека са популацијом до 15.000 становника, цветала су на територији данашње Румуније, Молдавије и Украјине од 5.400. до 2.800. п. н. е.

Гробнице и ритуални споменици

Гробнице варирају од једноставних до сложених. Посебно су бројне у Ирској, где их и данас постоји више хиљада. Неолитски народи на Британским острвима градили су дуге хумке и гробнице са одајама за своје мртве, као и земљане радове попут ограђених простора са пролазима, хенџева и курсус споменика.

Мегалитска архитектура

Мегалити пронађени у Европи и на Медитерану такође су подизани у периоду неолита. Ови споменици укључују мегалитске гробнице, храмове и неколико структура непознате функције. Архитектура гробница се обично лако разликује по присуству људских остатака који су првобитно били сахрањени, често са препознатљивом намером. Друге структуре су могле имати мешовиту употребу, која се данас често карактерише као верска, ритуална, астрономска или политичка. Савремено разликовање различитих архитектонских функција отежава нам да неке мегалитске структуре замислимо као вишенаменске друштвено-културне центре. Такве структуре су служиле мешавини друштвено-економских, идеолошких, политичких функција и естетских идеала.

Мегалитске структуре Џгантије, Таршиен храмова, Хаџар Има, Мнајдре, Та' Хаџрата, Скорбе и мањих сателитских зграда на Малти и Гозу, које су се први пут појавиле у данашњем облику око 3600. п. н. е., представљају један од најранијих примера потпуно развијеног архитектонског израза у којем су се естетика, локација, дизајн и инжењеринг спојили у самостојеће споменике. Стоунхенџ, друга позната грађевина из неолита, касније је, између 2600. и 2400. п. н. е. за сарсен камење, а можда и 3000. п. н. е. за плаво камење, трансформисан у облик који данас познајемо. На свом врхунцу, неолитска архитектура је обележавала географски простор; њихова трајна монументалност је утеловљивала прошлост, можда састављену од сећања и успомена.

На централном Медитерану, Малта је такође постала дом подземне, скеуоморфне форме архитектуре око 3600. п. н. е. У Хипогеуму Хал-Сафлиени, становници Малте су исклесали подземни гробни комплекс у којем су површински архитектонски елементи коришћени за украшавање низа одаја и улаза. Управо у овом хипогеуму се први пут у свету појавио најранији познати скеуоморфизам. Овај архитектонски поступак служио је за дефинисање естетике подземног света на начин који је био познат у већим мегалитима. На Малти и Гозу, површинска и подземна архитектура дефинисале су два света, што ће се касније, у грчком свету, манифестовати у миту о Хаду и свету живих. На Малти, дакле, сусрећемо се са неолитском архитектуром која очигледно није била чисто функционална, већ је била концептуална по дизајну и сврси.

Остале грађевине Рани неолитски бунари културе линеарнотракасте керамике пронађени су у централној Немачкој у близини Лајпцига. Ове структуре су изграђене од дрвета са сложеним спојевима на ивицама и датирају између 5.200. и 5.100. п. н. е.Early Neolithic Water Wells Reveal the World's Oldest Wood Architecture Tegel W, Elburg R, Hakelberg D, Stäuble H, Büntgen U (2012) Early Neolithic Water Wells Reveal the World's Oldest Wood Architecture. PLoS ONE 7(12): e51374. doi:10.1371/journal.pone.0051374

Најстарији познати инжењерски пут на свету, Свит Трек у Енглеској, такође датира из овог времена.

Види још Анасази Историја архитектуре Мегалитски храмови на Малти Хал-Сафлиени хипогеум Протоград

Референце

Спољашње везе

Руска архитектура: Праисторија (архивирано)

Категорија:Историја архитектуре архитектура