Зафир Михајловић (Врање, 1840 — Врање, 1926) био је српски политичар и народни лекар у Врању крајем 19. и почетком 20. века.

Биографија Михајловић је рођен 1840. године у Врању, у породици трговца и народног лекара (ећима) Михајла Мике Стошића. И отац и деда Стоша су били ожењени Гркињама, тако да су Михајловићи били међу ученијим становницима Врања тога периода. Породица води порекло из Раковца крај Врања, а по женској линији из Цревара у Јањинској области. Зафиров отац Мика је био и велики борац за права српског народа у околини Врања. У Цариграду се судио пред Портом са врањским чифлик-сахибијом Сулејман-бегом који је терорисао народ. Тамо је и преминуо 1854. године током једног процеса, али је успео да издејствује ферман да се народу плати одштета. Након Мике, традицију народног лекарства су наставили његови синови Зафир и Димитрије, звани хећим Димитраћ.

мини|лево|усправно|Објава у листу "Братство" из 1926. године поводом смрти Зафира Михајловића.

Зафир Михајловић је био хром од детињства и носио је надимак Топал. Хећими, народни лекари, су базирали лечење у то време на народној и алтернативној медицини, а били су велики противници бајања и враџбина, који су били широко распрострањени. Врање тога доба није имало уређену апотекарску службу, па су лекови и препарати допремани из Солуна. Вештина лечења је учена од грчких видара, колојатара. Зафир Михајловић је наставио пут свога оца, као народни лекар и политичар у Врању. Након ослобођења од Турака, окренуо се трговини, а лечење народа је препустио своме зету, др Анастасу Кујасу, који се доселио из северне Грчке, оженио Зафирову ћерку Станиславу, настанио поред свога таста и отворио лекарску ординацију.

У политку је ушао као један од потписника петиције кнезу Милану Обреновићу да Врање након ослобођења остане у саставу Кнежевине Србије. Године 1889. изабран је за народног посланика на листи радикала Николе Пашића.

Током Првог светског рата малтретиран је од стране бугарских окупационих власти, које су спроводиле кампању терора и бугаризацију становништва. Зафиров син, Тома Зафировић, у то време такође народни посланик из Врања, убијен је током покоља у Сурдулици од стране Бугара 1916. године. Зафир Михајловић је преминуо 25. октобра 1926. године, и испраћен је од целог врањског грађанства, према запису из тог времена.

Референце

Литература

Категорија:Врањанци Категорија:Умрли 1926. Категорија:Рођени 1840. Категорија:Српски политичари Категорија:Српски лекари Категорија:Српски трговци Категорија:Историја Врања