Мост преко Рио Негра, званичо Мост новинара Фелипеа Дауа (), познатији као Мост Рио Негро (), представља грађевину која премошћује реку Рио Негро у бразилској савезној држави Амазонас. Он повезује општине Манаус и Ирандуба () и уједно чини део ауто пута Мануел Урбано (). Данас је то највећи мост са носећим кабловима (косим затегама) у Бразилу, дужине 3,595 километара и четврти најдужи мост у Бразилу, који се протеже преко највеће реке тамне боје воде на свету. Историја Идеја о изградњи моста Дуготрајно чекање на превоз трајектом преко реке Рио Негро, недостатак безбедности, непријатност путника, као и друге примедбе корисника, подстакли су одржавање јавне расправе у Законодавној скупштини државе Амазонас (), 18. јуна 2003. године. Расправу је затражио државни представник () Франциско Соуса (), на иницијативу Савета грађана општине Ирандуба (). Идеја о изградњи моста потекла је из нацрта закона представљеног исте године. Петиција покренута 15. новембра 2003. године скупила је око 120.000 потписа у прилог изградњи моста. Исте године Влада државе Амазонас () образовала је стручну комисију ради покретања студија изводљивости пројекта. Резултати студије завршени су 13. априла 2007. године да би већ наредног месеца био покренут поступак јавне набавке. У новембру исте године објављени су резултати, а као победник изабран је конзорцијум Рио Негро, састављен од компанија из Сао Паула: Камарго Кореа () и Конструбасе Архитектура и Инжењеринг Лтд (). Изградња Победник јавне набавке проглашен је 3. децембра 2007. године, што се сматра званичним почетком радова на Мосту преко Рио Негра. Први шипови централног распона побијени су у корито реке Рио Негро 4. јула 2008. године. У градњи су употребљени челик и цемент у количини довољној за изградњу три стадиона великих као Маракана. Због високог степена киселости воде реке, у бетон коришћен за шипове и коловозну плочу додаван је пуцолан, као додатни антикорозивни материјал. Мост је подигнут као део пројекта проширења метрoполитанског подручја Манауса, између подручја Понтадо Оувидор () у насељу Компенса () у Манаусу и Понтадо Пепета () у Ирандуби. Свечано отварање Поводом 342. годишњице оснивања града Манауса, 24. октобра 2011. године, мост је свечано отворен уз присуство званичника међу којима је била и тадашње председнице Републике Дилме Русев. Том приликом председница је најавила продужење трајања Слободне економске зоне Манауса за још 50 година, као и проширење привилегија на цело метрополитанско подручје, што би омогућава већи економски развој и почетак урбаног спајања четири суседне општине. Мост преко Рио Негра од 2012. до данас Мост Рио Негро је званично понео име Мост новинара Фелипеа Дауа, 21. фебруара 2017. године, државним декретом бр. 37.646, у знак почасти новинару Фелипеу Дау за допринос развоју Амазонаса. Поред Театра Амазонас (), овај мост се сматра једним од највећих и најзначајнијих архитектонских споменика Амазоније, представљајући прекретницу у интеграцији метрoполитанске регије Манауса (основане 2007. године), која обухвата тринаест општина са приближно 2,6 милиона становника. Као један од архитектонских симбола Манауса, мост је временом постао један од најпрепознатљивијих обележја и понос овог града. Данас се мост Рио Негро често користи и као упечатљива природна позорница у локалним телевизијским информативним емисијама. Архитектура и карактеристике моста Мост преко Рио Негра, представља највећу конструкцију моста са затегама у Бразилу и један од најзначајнијих инжењерских подухвата у Амазонији. Мост је комбинованог типа, гредно континуални и мост са косим затегамаPROJEKAT REHABILITACIJE TRANSPORTA,
9. PROJEKTOVANJE MOSTOVA,
9.2 NOSEĆI (STATIČKI) SISTEMI MOSTOVA, PRIRUČNIK ZA PROJEKTOVANJE PUTEVA U REPUBLICI, Javno preduzeće Putevi Srbije, BEOGRAD, 2012. са једним пилоном. Укупна дужина моста износи 3.595 метара, при чему централни распон од 400 метара почива на носећим кабловима који се ослањају на два главна носећа стуба (пилона), од којих сваки носи по два распона од 190 метара са сваке стране. Укупна ширина коловоза варира: 20,70 метара на конвенционалном делу и 22,60 метара у делу конструкције са затегама, чиме је обезбеђен саобраћај у четири траке, по две у сваком смеру, као и пешачке стазе са обе стране, што омогућава безбедан проток возила и пешака. Конструкција стубова и коловозне плоче осмишљена је у облику ромба и подељена је на три сегмента: обрнути конус испод коловозне плоче, конус изнад плоче и врх стуба. Тај аеродинамички облик омогућава минимизирање отпора ветра и спречавање појаве резонанце, феномена који је довео до катастрофалног рушења моста Такома у Сједињеним Америчким Државама. Такође, висина стубова и угао нагиба каблова детаљно су прорачунати како би се обезбедила оптимална стабилност и расподела тежине коловозне плоче, са минималним напоном на металне и бетонске елементе конструкције. Мост је изграђен коришћењем висококвалитетног бетона и челика, при чему је у бетонски коловоз и стубове додаван пуцолан, силицијумским материјал, који повећава отпорност на корозију због високог степена киселости воде Рио Негра. Овај иновативни приступ обезбеђује повећање дуговечности конструкције и осигурава стабилност стубова и коловозне плоче у условима тропске влажности и честих екстремних временских појава. Сама конструкција моста са косим затегама омогућава дуге распоне без средишњих носача, што је од изузетног значаја за премошћавање реке, чије ширине и хидролошки услови не дозвољавају постављање традиционалних носача у средишњем току. Централни стубови, високи и естетски обликујући хоризонтални панорамски поглед, чине доминантан визуелни елемент моста, док распоред каблова формира геометријски ритам који истовремено служи и статичкој функцији и визуелној хармонији, па тако поред своје техничке сложености, мост представља и важан архитектонски и урбани симбол града Манауса. Његова близина Театра Амазонас и положај у Метрополитанској регији Манауса омогућавају интеграцију са осталим деловима града, а такође промовишу економску и урбану повезаност суседних општина. Овај мост, као пример савремене конструкције са комбинацијом гредно континуалног и моста са косим затегама (кабловски мост), у Јужној Америци, интегрише инжењерска и архитектонска решења са урбанистичким вредностима, представљајући репрезентативан пример синтезе функционалности и естетике. Његова структура не само да омогућава безбедан и ефикасан саобраћај преко реке, већ и визуелно обогаћује пејзаж града. Опис конструкције и расподела оптерећења мини|350п|Основни елементи конструкције моста са затегама (кабловски мост) Мост преко Рио Негро представља класичан пример конструкције која има симетричан визуелни изглед у којој централни стубови носе распоне коловозне плоче преко директно затегнутих каблова. Коловозна плоча је унапред напрегнута, а тежина саобраћаја и сопствена тежина конструкције преноси се преко каблова на стубове, који је потом распоређују на темеље. У структури моста могу се идентификовати следећи функционални елементи: Пилони служе као главни носачи затега и коловозне плоче, а њихова геометрија и армирање пројектовани су тако да обезбеде стабилност и отпорност на ветрове и земљотресна оптерећења. Ови централни носећи стубови, високи око 160 метара, носе вертикално оптерећење од тежине коловоза и динамичког оптерећења возила. Стубови су конструисани у облику ромба, што обезбеђује стабилност и минимизира утицај бочних ветрова. Косе затеге (носећи каблови), распоређени у два снопа са обе стране стубова, носе директно тежину коловозне плоче и преносе је на стубове. Каблови су постављени под оптималним угловима, што омогућава равномерну расподелу напона и спречава резонанцу. Коловозна плоча моста изведена је у виду сегмената претходно изливених у калупима, који су најпре транспортовани баржама до градилишта, а затим подизани специјалним крановима и напрегнути помоћу челичних каблова и хидрауличних уређаја, чиме је формирана јединствена конструктивна целина. Изграђена је коришћењем методе сукцесивне конзолне градње. Бетонске плоче су ојачана челиком уз додатак пуцоланом, способна да издржи истовремено оптерећење више хиљада тона. Темељи су изведени као дубоки шипови од армираног бетона, пречника до 2,5 m, који се ослањају на носиве слојеве дубоко унутар речног корита, способни да приме и расподеле велика вертикална и бочна оптерећења која долазе са носећих стубова. Извођени су помоћу калупа и специјалне опреме за бетонску изградњу, са појачаним арматурним мрежама ради обезбеђивања стабилности и дуговечности конструкције. Расподела оптерећења: Тежина коловозне плоче и статичко оптерећење преноси се на каблове под углом, који је оптимизован за минимизирање савијања плоче и пилона. Динамичко оптерећење (саобраћај, ветрови) делује као додатни напон у кабловима, који се преносе на стубове и даље на темеље. Централни распон, захваљујући конструкцији са затегама, остаје стабилан и без потребе за додатним средишњим потпорним конструкцијама, омогућавајући слободан проток воде и транспорта реком.
У академској литератури се оваква конструкција сматра инжењерским моделом оптималне синтезе архитектуре и функционалности, где је сваки елемент (стуб, кабл, коловозна плоча) дизајниран да минимизира материјал, смањи деформације и истовремено обезбеди визуелну естетику. Висина стубова и угао нагиба каблова такође омогућавају да мост функционише као симболичка и урбанистичка доминанта града Манауса. За изградњу је употребљено 160.395 m³ бетона и 20.025 тона челика.
Напомене
Референце
Литература
Спољашње везе Погледајте како је изграђен мост Рио Негро Мост преко Рио Негре у Амазонасу Сателити помажу у визуелизацији утицаја моста Рио Негро
Категорија:Мостови Категорија:Грађевине у Бразилу