Љубисав Љуба Станојевић (Миљковац, 1927 – Ниш, 2005) био је српски песник, есејиста, прозни писац, публициста и преводилац.
Биографија Један је од првих доктора књижевности у Нишу након Другог светског рата, докторирао је на Филолошком факултету у Београду са дисертацијом Поезија и поетика Бранка Миљковића. Библиографија радова др Љубисава Станојевића
Предавао је књижевност у Вишој мешовитој гимназији у Нишу, Средњој техничкој школи и Вишој педагошкој школи. Радио је као новинар на Радио Нишу и у Народним новинама, био је члан редакције и главни уредник часописа Гледишта и главни уредник часописа Градина.
Бавио се превођењем поезије, пре свега руске. Такође је радио као стручни сарадник у Културно-просветној заједници Ниша. Био је истакнути члан Друштва књижевника и књижевних преводилаца Ниша.
Објављена дела
Његова дела обухватају роман Крај мутне реке град (2003), збирке поезије Немири (1970), Јасна пољана (1981), Грлом у јагоде (2001) и монографије Дис (1970) и Сто четрдесет година основне школе у Миљковцу (са М. Момчиловићем, 1984).
Наслеђе У Нишу је основан књижевни клуб који носи његово име (2005).
Референце
Литература
Спољашње везе Друштво књижевника и књижевних преводилаца Ниша
Категорија:Рођени 1927. Категорија:Књижевници из Ниша Категорија:Српски професори Категорија:Српски књижевници Категорија:Доктори књижевности Категорија:Српски песници Категорија:Српски есејисти Категорија:Умрли 2005. Категорија:Сахрањени у Нишу Категорија:Чланови Друштва књижевника и књижевних преводилаца Ниша Категорија:Часопис Градина