Горан Стојановић (Ниш, 1960 — Марсељ, 2014) био је српски песник и новинар.
Биографија Дипломирао је на Групи за социологију Филозофског факултета у Нишу. Радио је као новинар.
Од 1992. године живео је у Паризу, а објављивао је у листовима и књижевним часописима у Србији, Француској и Холандији.
Његова поезија заступљена је у више зборника, као што су: Трагови, Песничко пролеће, Раскалашна поезија, Скок падобранца с мотком (1983), Острва (1983) и други.
Био је члан Париског круга српских песника, али био је и до краја живота члан Друштва књижевника Ниша.Списак чланова Друштва књижевника Ниша
Преминуо је 2014. године у Марсељу. Сахрањен је на гробљу у Веле Пољу у Нишу.Сећање: Горан Стојановић
Дела Објавио је више збирки поезије: На крају света (1986) Шумадија (1998) Страшна музика о бескрају (1999; са Б. Лазићем) Ритуали (2003) Парисловија (2005)
Награде Добитник је више награда за књижевно стваралаштво, од којих се издваја прва награда на октобарској смотри књижевног стваралаштва младих Ниша, прва награда на конкурсу Чивија и награда Кајух.
Референце
Литература
Категорија:Српски књижевници Категорија:Књижевници из Ниша Категорија:Српски песници Категорија:Српски новинари Категорија:Српски есејисти Категорија:Рођени 1960. Категорија:Умрли 2014. Категорија:Срби у Француској Категорија:Чланови Друштва књижевника и књижевних преводилаца Ниша