мини|Табла на тргу Николе Пашића у Београду Затвор Гестапоа у Београду, током немачке окупације од 1941-1944, налазио се на адреси Александрова 5, односно на данашњем Тргу Николе Пашића у Београду. Пре рата овде се налазио Истражни затвор окружног суда, популарно називан „сељачки суд“, који је Гестапо преузео за своје потребе. Званични назив је био Затвор оперативне групе БдС (Befehlshaber der Sicherheitspolizei).

Управник затвора је био гестаповски наредник Хенинг, а његов помоћник СС подофицир Урлих. Њих двојица су лично премлаћивали ухапшене. Ислеђивања су обављана у подруму, а забележени су језиви нивои повреда који су имали неки од испитиваних. Сврха затвора је била истражног типа, одакле су испитивани након истражне обраде често стрељани, многи и у дворишту затвора, или пребацивани у логор на Бањицу. Зграда је оштећена у бомбардовању Београда од стране савезника 1944, а након рата је потпуно срушена. На месту где се налазила зграда затвора 1974. је постављена спомен плоча.

Затвореници и злочини над њима Најпознатији затвореник одмах након окупације Југославије је био Патријарх српски Гаврило Дожић, који је ухапшен већ 25.априла 1941. Једно време је провео у Александровој 5, онда интерниран у Манастир Војловицу, а касније пребачен у концентрациони логор Дахау.

После одласка патријарха, у затвору Гестапоа дешавала су се најгора мучења и стрељања. Један од најпознатијих предратних комунистичких илегалаца и специјални агент Совјетског Савеза Мустафа Голубић ухваћен је на почетку рата. У овом затвору мучен је до крајњих граница, када је постао потпуно неупотребљив „за даљу обраду” стрељан је у Дворском парку ( данашњем Пионирском парку) који се налазио преко пута затвора. Забележено је да је до парка донесен у ћебету, јер су му све кости биле поломљене од последица пребијања, те није могао да се креће. Постављен је на столицу и тако стрељан.

Др Драгомир Карајовић, лекар из Краљева сведочио је пред Државном комисијом за утврђивање злочина након рата о страхотама које је видео у Затвору Гестапоа. Он је ухапшен 30.октобра 1941. и боравио је у затвору до 14.фебруара 1942. Као лекар повремено је прегледао ухапшене. По његовом сведочењу једног дана су га позвали да прегледа затвореника Николића из Јагодине. Николић је лежао полусвестан у локви крви, кожа му је била одлепљена од остатка тела. Глава и лице потпуно деформисани. Изнад њега су стајали подофицири Хенинг и Урлих. Др Карајовић је превио повређеног Николића, али је он после 48 сати издахнуо. Након неког времена у затвор је дошао Николићев брат који је донео пресвлаку за ухапшеног брата, али стражар га је предао Хенингу и Урлиху, који су га толико претукли да је исте вечери умро.

У јануару 1942. доведене је група од десетак Јевреја из Ниша, међу њима и човек од преко 70 година. Сви су били пуни убода и рана. Стајали су само у кошуљама на снеги и мразу у оквиру затворског круга. Оне коју су пали од хладноће и умора, стражари би тукли на земљи. Следећег дана пребачени су логор на Старом сајмишту где су сви убијени.

У затвору су били и петорица ухапшених чија су тела осванула обешена на бандере на Теразијама 17.априла 1941. као опомене грађанима Београда. Ону су након страховитог мучења убијени у дворишту затвора, а затим остављени данима да висе на овом градском тргу. Били су то: седамнаестогодишњи ученик Милорад Покрајац, који је пуцао на немачког подоофицира, обућар Светислав Милина, кројач Јован Јанковић и земљорадници Ратко Јевић и Велимир Јовановић.

У дворишту затвора гестапоа стрељан је и Петар Велебит, познати активиста комунистичке партије. У затвору су боравили и Александар Матић, сарадник Иве Лоле Рибара. Бивши шофер британске амбасаде у Београду, извесни Петровић, који је ухапшен након откривања закопаног оружја у дворишту амбасаде. Затим Павле Бихали, Ратко Митровић, др Радомир Милутиновић.

Други затвор у централи Гестапоа мини|зграда Дома војске у Београду Осим затвора Гестапоа у Александровој 5, постојао је и један мањи затвор у подруму зграде где је била и централа Гестапоа, која се налазила у згради некадашњег Ратничког дома, а данашњег Дома војске испод Трга Републике у Београду. Командант зграде био је СС поручник Зак, касније један од руководиоца Сондеркоманде, која је бавила и спаљивањем лешева у Јајинцима и уништавању трагова злочина. У подруму су биле ћелије, углавном самице без икаквог дотока светлости. У овој згради био је и један „почасни“ затвор у који су довођени важнији затвореници, попут четничког војводе Павла Ђуришића и мајора Јездимира Дангића. У ћелијама овог затвора држани су таоци чији су сродници били у партизанима.

Затвор није сачуван у изворном облику, јер су после рата просторије адаптиране у библиотеку Дома Војска.

Референце

Категорија:Београд у Народноослободилачкој борби Категорија:Београд у Другом светском рату Гестапо