Жупанија Ноград (, , , ) била је административни округ (comitatus) Краљевине Угарске. Његова територија је сада подељена између Мађарске и Словачке. Име Новоград се и даље користи у Словачкој као неформална ознака одговарајуће територије. Име је изведено од некадашњег замка Ноград у Мађарској.Жупанија Ноград на mek.oszk.hu

Географија thumb|left|200px|Маша Нограда, 1891. Године 1910. жупанија Ноград је делила границе са жупанијама Хонт, Зољом, Гемер-Кишхонт, Хевеш и Пешта-Пилиш-Шолт-Кишкун. Налазио се отприлике дуж линије Полтар, Лошонц (данас Лучењец у Словачкој), Сечењ и Вац. Кроз округ је текла река Ипољ (слов. Ипел). Површина жупаније је 1910. године износила 4.133  km2.Географија Нограда

Главни градови Главни град округа био је БалашађарматИсторија Балашђармата, осим у 18. веку, када је главни град био ЛошонцИсторија Лошонца.

Историја Ноград је био једна од првих жупанија Краљевине Угарске, основана у 11. веку. Велики део њене територије био је под влашћу Османског царства од 1541. до 1595. године и од 1605. до 1686. године, као део будимског вилајета и јегерска вилајета.

Након Првог светског рата, део жупаније Ноград северно од реке Ипељ/Ипољ постао је део новоформиране Чехословачке (као Новоградска жупанија), што су дотичне државе признале 1920. године Тријанонским споразумом. Јужни део је остао у Мађарској и спојен је са мађарским делом жупаније Хонт, чиме је формирана жупанија Ноград-Хонт 1923. године. Пратећи одредбе Прве бечке арбитраже, северна половина жупаније је откупљена и жупанија је поново створена 1938. године. Након Другог светског рата, враћене су Тријанонске границе и жупанија Ноград-Хонт. Године 1950. жупанија Ноград је поново обновљена након што су неки њени делови предати новоформираној жупанији Пешта и реорганизованој жупанији Хевеш.Историја жупаније

Године 1993. Чехословачка се распала и Новоград је постао део независне Словачке. Од 1996. године је део словачке административне јединице Банскобистрички крај.

Демографија

thumb|right|200 px|Етничка карта округа са подацима пописа из 1910. године (видети легенду у опису)).

+ Становништво по матерњем језику Попис Укупно Мађарски Словачки Немачки Друго или непознато 1880. 191.678 118.188 (64,02%) 59.650 (32,31%) 4.747 (2,57%) 2.025 (1,10%) 1890. 214.444 148.357 (69,18%) 59.440 (27,72%) 4.044 (1,89%) 2.603 (1,21%) 1900. 239.097 168.614 (70,52%) 64.287 (26,89%) 3.958 (1,66%) 2.238 (0,94%) 1910. 261.517 197.670 (75,59%) 58.337 (22,31%) 3.143 (1,20%) 2.367 (0,91%)

+ Становништво по религији Попис Укупно Калвинистичка Римокатоличка Гркокатоличка Јеврејска Лутеранска Друго или непознато 1880. 191.678 131.954 (68,84%) 46.807 (24,42%) 9.011 (4,70%) 3.581 (1,87%) 325 (0,17%) 1890. 214.444 151.541 (70,67%) 49.590 (23,12%) 9.439 (4,40%) 3.669 (1,71%) 205 (0,10%) 1900. 239.097 172.804 (72,27%) 52.205 (21,83%) 9.541 (3,99%) 4.195 (1,75%) 352 (0,15%) 1910. 261.517 193.449 (73,97%) 52.991 (20,26%) 9.641 (3,69%) 4.934 (1,89%) 502 (0,19%)

Белешке

Референце

Литература

Borovszky Samu: Magyarország vármegyéi és városai. Nógrád vármegye, 1911 MEK online Miskolczy Simon János 1911: Nemesi iratok és címeres pecsétek Nógrádvármegye levéltárában. Balassagyarmat. Pongrácz György 1920: Nógrádvármegye panaszirata a határt megállapitó bozottsághoz. Balassagyarmat. Pálmány Béla 1985: Nógrád vármegye nemességének átrétegeződése (1542–1848). Századok

Категорија:Жупаније Краљевине Угарске Категорија:Историја Мађарске у средњем веку Категорија:Историја Словачке