Мега Спилеон ( - „велика пећина“) је православни манастир у Грчкој, који се налази 10 километара од града Калаврита. Изграђен на падини планине Хелмос на надморској висини од 940 метара, један је од најстаријих манастира на Пелопонезу и целој Грчкој и играо је значајну улогу у историји земље током протеклих 17 векова.

Локација Манастир се налази 10 километара североисточно од Калаврита, на пола пута до града Дијакопто, на обали Коринтског залива. Манастир је изграђен изнад клисуре реке Вураикос, испод стрме литице на западној падини планине Хелмос (Ароанија), на надморској висини од 940 метара. Прве зграде манастира изграђене су у природној пећини, по којој је и добио име. Импресивни манастирски комплекс од осам спратова делимично је укопан у литицу која надвисује манастир. Манастирски католикон, уграђен у литицу, је црква у облику крста. Главна црква чува поствизантијске фреске из 1653. године, мермерне подне плочице и сопствени иконостас, који су израдили дрворезбари. Лађа је осликана почетком 19. века.

Историја Манастир Мега Спилеон основали су 362. године монаси из Солуна, браћа Симеон и Теодор. Према датуму оснивања, манастир је један од најстаријих манастира у Грчкој. Према монашком предању, браћа су била у Јерусалиму када је сваки од њих имао исти сан, упућујући их да оду у Ахају и пронађу воштану икону Богородице, коју је насликао јеванђелист Лука. Стигавши у Ахају, браћа су у селу Като Захлора срела пастирицу Ефросину, која их је одвела до пећине где је пронашла икону. Сама Ефросинија је открила икону захваљујући свом стаду, које је пило из извора у пећини. Овај извор је касније обложен мермером и постао је познат као „Извор Богородице“ (грчки: Πηγή της Κόρης), а његова вода је сматрана светом. Сама Ефросинија се такође поштује као светитељка. Током година, манастир је постао један од најнасељенијих, проширио се и постао познат широм православне Византије. Захваљујући поклонима верника манастиру, Мега-Спилеон је стекао некретнине у Цариграду, Смирни, Солуну и велике парцеле земље у Ахаји и Елиди, које су постале манастирски „Метохиони“ (метох). Током скоро 17 векова постојања, и усред недаћа грчког народа, манастир је више пута уништен и обнављан. Првобитна црква, коју су саградила браћа, опстала је до 1934. године, када је уништена у пожару. Манастир је горео неколико пута: 840, 1285, 1400, 1640. и 1934. године. Након пожара 1285. године, манастир је обновио цар Андроник II Палеолог. Света икона је спашена. Године 1770, током Пелопонеског устанка изазваног првом експедицијом руске флоте на архипелаг током Руско-турског рата (1768–1774), митрополит Патрас Партеније, предводећи грчке побуњенике, опсео је Турке у Калаврити. Игуман манастира Мега Спилеон, са крстом у руци, заузео се за Турке и дозволио турским породицама да напусте град. Ово заступање је приписано манастиру када је устанак угушен и када су нерегуларне албанске хорде беснеле по Пелопонезу. Истовремено, манастир је постао уточиште за грчко становништво. Ирски путник Едвард Додвел, који је путовао кроз Грчку 1801–1806, пише да је током тих година манастир бројао приближно 450 монаха. Додвел је био импресиониран локацијом и самим манастиром, пишући да је „пејзаж око манастира величанствен, окружен густим шумама које покривају планине“.

Грчка револуција Са избијањем устанка, многи монаси манастира су директно учествовали у војним акцијама. На пример, историчар Н. Спилијадис помиње учешће 40 монаха из Мега Спилео, предвођених прохигуменом (помоћником игумана) Герасимом (Торолосом), у бици код Левидиона 14. априла 1821. године. Монаси из Мега Спилеона учествовали су у уништењу остатака војске Драмали-паше у бици код Акрата од 7. до 19. јануара 1823. године. Поред игумана Герасима и његових монаха, у овој бици је учествовао и игуман Дамаскин, који је стигао на челу 50 монаха. Историографија бележи имена неколико монаха који су се истакли у бици.

Египатска инвазија Неспособан да се носи са побуном, три године након њеног избијања, султан је позвао свог египатског вазала у помоћ, обећавајући му Пелопонез. Организована од стране Европљана, египатска војска, под командом Ибрахима-паше, искрцала се на Пелопонезу 1824. године. Свестан стратешког значаја манастира, Ибрахим је три пута покушао да га заузме силом. Међутим, заузимање манастира није био лак задатак, и то не само због његове локације.

Други светски рат Манастир је такође страдао током осовинске окупације Грчке. У новембру 1943. године, немачка 117. Јегерска дивизија покренула је операцију Калаврита са циљем да опколи партизане око града. Током операције, много немачких војника је убијено, од којих је 77 заробљено. Према немачкој команди, сви заробљеници су стрељани на лицу места. Немачка команда је одлучила да одговори бруталним и масовним одмаздама. Одмазде су почеле у приобалном подручју, а затим, крећући се дубље у планине на путу ка Калаврити, Немци су стрељали 143 особе и спалили их.

Хиљаду кућа у 50 села. Немачке репресије кулминирале су 13-14. децембра спаљивањем Калаврите и масакром становништва. Манастирски извори бележе да су током ових догађаја Немци опљачкали манастир, спалили ћелије које су преживеле пожар 1934. године и погубили 16 монаха и парохијана. Још девет монаха је стрељано у манастирској капели близу Псилоса Ставроса (Високог крста). Немачки историчар Херман Франк Мајер пише да су се пуцњаве у Мега Спилеу догодиле 8. децембра и наводи број погубљених као 22.

Манастир данас Манастир је и данас у функцији. Манастирске цркве су отворене за посетиоце током дана, али се морају поштовати монашка правила понашања и облачења. Музеј манастира чува значајне реликвије из Грчке револуције, редак барјак са ликовима три византијска цара, рукописе са минијатурама, гравуре, портрете, ретка јеванђеља, златни црквени вез и византијске иконе. Манастирска библиотека, која садржи преко 3.000 књига, је од велике вредности. Остаци оснивача манастира чувају се у посебној капели. Пут од Калаврите, који иде дуж клисуре до обале, пролази испод манастира, чинећи га доступним посетиоцима. Пут има провинцијски карактер и не носи много саобраћаја. Ускотрачна железница (колосус 750 мм), дуга 22 километра, иде од обале до Калаврите дуж реке и на неким местима постаје зупчаста железница. Зупчаста железница Дијакоптос-Калаврита не само да чува пејзаж већ је и сама по себи знаменитост. Штавише, ускотрачна железница, са ограниченим саобраћајем од три или четири путничка вагона, иде дуж дна клисуре не реметећи мир манастира. Верници и туристи се заустављају на станици „Захлору-Мега-Спилео“ на дванаестом километру ускотрачне железнице.

Највеће благо манастира је чудотворна воштана икона Богородице Мегаспилеотисе (грчки: Μεγαλοσπηλαιώτισσας - Велика пећина), дело јеванђелисте Луке. Манастирски извори тврде да је ово једна од три сачуване иконе јеванђелисте Луке. Након смрти апостола Павла, Лука је, попут апостола Андреја, живео и проповедао у Ахаји. По доласку у Ахају, Лука је са собом из Палестине понео ову свету икону, коју је касније поклонио раним хришћанима. Током година прогона, они су пронашли уточиште у пећини, где су сакрили икону. Икона је тамо остала све док је није чудесно открила Света Ефросинија. Због поновљених пожара у манастиру, икона је поцрнела.

Референце

Категорија:Манастири Грчке православне цркве