Битка за Горњи Вакуф била је битка између АРБиХ и ХВО за Горњи Вакуф, током бошњачко-хрватског рата.

Позадина Тензије су се приближиле тачки пуцања у многим оближњим градовима мешовитог етничког становништва: Коњицу, Јабланици, Бугојну и Горњем Вакуфу. Али нису прерасле у отворено насиље као у Новом Травнику, Витезу и Прозору. Мостар је можда био најближи распламсавању, јер су хрватски команданти окупирали владине зграде, упали у локално седиште странке СДА, разоружали муслиманске војнике и вршили притисак на муслиманске грађане да напусте град.

Битка мини|290x290п|Доњи Вакуф фронт јануар 1993. Нова година је почела неповољно за затегнути хрватско-муслимански савез. Након недеље растућих међуетничких тензија широм целог централног босанског подручја, два наводна савезника су се отворено сукобила 12. јануара 1993. године у Горњем Вакуфу, претежно муслиманском граду у ономе што је било одређено за кантон са хрватском већином. Снаге ХВО-а, пуцајући са командних положаја у брдима на југоистоку, започеле су акцију да протерају муслиманске браниоце из већег дела града. Дана 15. јануара, три дана након што су у Горњем Вакуфу испаљени први пуцњи, ХВО је јавно и формално захтевао потчињавање власти ХВО-а муслиманских јединица у три кантона одређена за кантоне са хрватском већином према предложеном мировном плану; јединице Армије Босанске које нису прихватиле услове ХВО-а требало је да буду разоружане или распуштене. Изетбеговић је одбацио хрватске захтеве, делимично се противећи претпочињавању јединица АРБиХ, али још фундаменталније концепту етничке поделе земље који је хрватски захтев подразумевао. Командант босанске војске Халиловић је такође одбио наређења ХВО-а, наређујући јединицама војске у спорним кантонима да одговоре само команди АРБиХ. Међутим, његова наређења су поништена када је босански министар одбране Божо Рајић (Хрват) 17. јануара пристао на захтеве ХВО-а.

Борбе су се ипак несмањено наставиле у Горњем Вакуфу, упркос војном споразуму на нивоу целе земље, примирју од 20. јануара које је постигао Венс-Овенов тим непосредно пре мировних преговора у Женеви и низу локалних прекида ватре које је договорио британски батаљон УН. Босански Хрвати су захтевали безусловну предају свих муслиманских снага у граду и почели су да користе своју предност у тешком наоружању да систематски руше околне градове са муслиманском већином попут Бистрице. У самом Горњем Вакуфу, тенкови ХВО су напредовали путем са југа, уништавајући кућу једну по једну. Муслимански браниоци Горњег Вакуфа нису имали тешко наоружање и само неколико минобацача, али су ипак успели да се одрже у граду. Снаге ХВО су више пута настављале нападе све док наређење председника босанских Хрвата Мате Бобана коначно није зауставило офанзиву.

Дана 5. фебруара 1993. године гранатирана је и спаљена црква св. Анте Падованског. Дана 7. фебруара, у селу Бојска, муслиманске снаге су убиле неколико хрватских цивила и силовале две жене. Два цивила су одмах убијена, док су се друга два склонила у кућу, где су пронађени и убијени 21. фебруара, а њихова тела су масакрирана.

Док је изводила успешан напад на Бугојно, АРБиХ је разматрала напад на Горњи Вакуф (око 20 км југоисточно) као следећи корак у својој офанзивној кампањи, гомилајући снаге у том подручју крајем јула пре него што је покренула офанзиву 1. августа. Када је дошло време, локална 317. брдска бригада „Горњи Вакуф“ АРБиХ, под командом Фахрудина „Паје“ Агића (вероватно уз подршку батаљона елитне 7. муслиманске бригаде), покренула је нападе на град са северозапада, севера и истока. 148 Бригада ХВО „Др Анте Старчевић“, која се бранила, чекала је тешку борбу.

Борећи се током целе ноћи, владине снаге су до следећег дана преузеле контролу над већим делом града. Мировњаци УН и дописници западне штампе потврдили су да су босански муслимани обезбедили контролу над „95%“ Горњег Вакуфа, док је мали број неорганизованих Хрвата задржао упориште у већински хрватском насељу на југозападу. (Босански Хрвати су променили име свог дела турског Горњег Вакуфа у Ускопље.) Трупе ХВО-а тамо су биле тешко потресене нападом, али се нису потпуно срушиле. Са већим делом града под контролом, босанска армија се показала неспособном или невољном да га у потпуности консолидује бришући преостале хрватске џепове. (Очигледно, АРБиХ није била у могућности да пошаље значајна појачања у то подручје у овом тренутку, а 317. бригада, само незнатно појачана, била је приморана да се обрачуна један на један са својим противником ХВО-а). Мала хрватска енклава је остала на северу у малом подручју Тмоваче. Још важније, ХВО је задржао гребен Подови југозападно од града, са ког су могли да усмеравају артиљеријску и митраљеску ватру на центар града. 151 Након што су се сабрали, босански Хрвати су покушали да изврше контранапад са ових положаја 5. августа минобацачком ватром и ватром из лаког оружја. ХВО такође није био у стању да избаци своје противнике из града и није успео да напредује. Појачања ХВО-а, укључујући тенкове и тешку артиљерију, доведена су да подрже још један напад на Горњи Вакуф 15. и 16. септембра, али и овај напад је био неуспешан. Босански Хрвати су интензивно гранатирали град у интервалима, посебно 21. октобра и 15. новембра, али, иако је гранатирање изазвало велика разарања, није постигнут никакав успех. У Горњем Вакуфу је дошло до пат-позиције, а линија сукоба је пролазила кроз сам град. До краја септембра, линије фронта су биле прилично добро успостављене северно од Херцеговине и остале су у суштини непромењене до краја рата. У исто време су се повлачиле линије око Прозора, међутим, сличне битке су одлучивале о хрватско-муслиманским подручјима контроле унутар саме Херцеговине.

Дана 5. фебруара 1994. године, АРБиХ је поново напала на хрватски део Горњег Вакуфа, али без икаквог успеха јер су хрвати имали превласт артиљерије у том подручју, па су често су гранатирали делове града које су држали муслимани. Битка за Горњи Вакуф се завршила 18. марта 1994. године потписивањем Вашингтонскиог споразума.

Референце

Категорија:Битке Рата у Босни и Херцеговини Категорија:Босна и Херцеговина у 1993. Категорија:Бошњачко-хрватски рат Категорија:Босна и Херцеговина у 1994. Категорија:Општина Горњи Вакуф-Ускопље