Танурџићева палата је највећа палата у Новом Саду, која се својом дужом страном простире дуж Улице Модене, док краћим странама излази на Змај Јовину и Улицу Илије Огњановића. Подигнута је у периоду од 1933. до 1934. године за чувеног трговца и добротвора Николу Танурџића, а пројектовао ју је архитекта Ђорђе Табаковић у стилу модерне, односно Баухауса. Зграда је заштићена као споменик културе.
Историја На месту данашње палате некада се налазила чувена пивница „Минхен”. Када је 1932. године расписан конкурс за продају плаца, најбољу понуду од четири милиона тадашњих динара дао је угледни трговац Никола Танурџић, који је желео да изградњом монументалног здања овековечи свој живот и пословни успех.
За пројектанта је, у конкуренцији од око 400 архитеката, изабран Ђорђе Табаковић. Свесни величине пројекта, Танурџић и Табаковић су заједно обишли неколико европских метропола како би се упознали са најсавременијим архитектонским достигнућима тог времена. Градња је започета 1933. године, а због песковитог и нестабилног тла, испод целе зграде је морала бити изливена армирано-бетонска плоча дебљине један метар, што је био велики грађевински подухват.
Палата је завршена 1934. године и одмах је постала симбол модерног Новог Сада. Имала је вишеструку намену: у приземљу се налазило 14 трговачких радњи, док је на пет спратова било распоређено 36 комфорних станова. Најупечатљивији је био стан на углу првог спрата, површине 300 m², пројектован за породицу Танурџић. У згради је отворен и биоскоп „Рекс”, један од најмодернијих у тадашњој Краљевини Југославији.
Пред сам почетак Другог светског рата, 1939. године, палата је дограђена уз Улицу Илије Огњановића, где је отворен и савремени хотел „Рекс”, такође по Табаковићевом пројекту. Након рата, 1946. године, палата је национализована и прешла је у државно власништво. Део имовине је враћен Танурџићевим наследницима 2012. године.
Архитектура Танурџићева палата је најбољи пример рационалне архитектуре Баухаус стила у Новом Саду, коју карактеришу чисте линије, функционалност и одсуство орнамената. Као вишенаменски објекат (становање, трговина, хотел, биоскоп), представљала је архитектонску иновацију у време свог настанка.
Зграда има пет спратова са терасом на врху, где су се налазиле помоћне просторије. Опремљена је са два лифта и три одвојена система за грејање и топлу воду, што је био врхунац луксуза за то време. Застакљено приземље са великим излозима наглашавало је њену трговачку функцију, док су спратови били намењени становању и хотелском смештају.
Културни значај и новија дешавања Палата је имала и своје место у књижевности, јер је у њој живео и стварао познати новосадски писац Александар Тишма, који ју је овековечио у свом роману Књига о Бламу.
Последњих година, зграда је претрпела значајна оштећења у виду пукотина на фасади и у унутрашњости, што станари и стручна јавност повезују са изградњом подземне гараже у Улици Модене, која је започета 2022. године. Ово је изазвало велику забринутост за статичку стабилност овог заштићеног споменика културе.
Види још Списак споменика културе у Јужнобачком округу – Град Нови Сад Старо језгро Новог Сада Архитектура Новог Сада Ђорђе Табаковић Никола Танурџић
Референце
Литература
Спољашње везе Танурџићева палата на званичном сајту Града Новог Сада Републички завод за заштиту споменика културе - Београд Листа споменика - САНУ
Категорија:Споменици културе у Јужнобачком округу – Град Нови Сад Категорија:Грађевине у Новом Саду Категорија:Архитектура модерне у Србији Категорија:Палате у Србији