Марино Гопчевић (Трст, 17. фебруар 1899 – Трст, 1965) био је италијански лекар. Оснивач је одељења за неурологију у Општој болници у Трсту.
Биографија Био је нећак Спиридона Гопчевића. Рођен је 17. фебруара 1899. у Трсту. Породица Гопчевић се преселила из Црне Горе у Фурланију-Јулију 1805. године. Део је дуге лозе тршћанских лекара која сеже до Димитрија Фрушића и породице лекара Николић.
Дипломирао је на Медицинском факултету Универзитета у Падови. Постдипломске студије је завршио у Француској, у Паризу.
У Паризу је радио као chef de clinique (виши лекар) у болници Питије-Салпетријер од 1925. до 1930. године. Тридесетих година 20. столећа био је асистент неурологије у Општој болници у Падови.
Гопчевић је радио у специјалној школи за френастенију у Вили Ђулији. Основао је одељење за неурологију у болници Јелена Савојска у Трсту (познатој и као Ospedale Maggiore) 1945. године.
У своме истраживању се такође фокусирао на питање лечења епилепсије.
Четвртог јула 1964. године, додељен му је Орден за заслуге Италијанске Републике. Умро је наредне године у Трсту.
Дела Marino Gopcevich, Contribution à l'étude clinique de la statique et l'hypotonie musculaire, 1930. Коаутор са C. Bevilacqua, Breve storia dell'assistenza neurologica a Trieste, Lantemino, 1988. Коаутор са Flavio Tuvo, Les proplèmes de l'epilepsie en droit pénal (A propos du procès de Dallas). Коаутор са Vittorio, Su di una varietá rara di sindrome eccitomotoria co postencefalitica (Über eine seltenc Varietät des excitomotorischen Syndroms bei Postencephalitikern). Коаутор са Nestore Morandini, La cisternografia e l'esame del liquor C. R. come „ testa di guarigione nella meningite TBC (Die Cisternographie und die Liquoruntersuchung als Heilungstest bei der Meningitis tuberculosa).
Види још Димитрије Фрушић
Референце
Категорија:Умрли 1965. Категорија:Рођени 1899. Категорија:Срби у Италији Категорија:Српски лекари Категорија:Тршћани