Стокхолмска катедрала (Велика црква, Црква Светог Николе), најстарија је црква у Стокхолму. Налази се у центру Стокхолма у Гамла стану, између Стокхолмске краљевске палате и старог главног трга Стокхолма. Посвећена је Светом Николи 1306. године, а изградња цркве вероватно је почела у 13. веку. Унутрашњи изглед и даље задржава велики део свог касносредњовековног изгледа у облику дворанске цркве са сводним плафоном који носе стубови од опеке. Спољашњост цркве је, међутим, једнообразно барокног изгледа, резултат опсежних промена направљених у 18. веку. Црква је играла важну улогу током Реформације у Шведској као место где је миса први пут служена на шведском језику. Сада је седиште Стокхолмског бискупа у оквиру Шведске цркве од оснивања Стокхолмске епархије 1942. године.
Стокхолмска катедрала је дуго био једина парохијска црква у Стокхолму и од самог почетка је била повезана са шведском краљевском породицом. У више наврата је била поприште историјских догађаја и вековима је коришћена као црква за крунисање. У цркви се 2010. године одржало венчање између престолонаследнице Викторије и Данијела Вестлинга. У Стокхолмској катедрали су обележене војне победе, као и националне трагедије, а црква се и даље користи за сахране јавних личности, попут књижевница Астрид Линдгрен и Саре Данијус.
Црква садржи неколико важних уметничких дела, међу којима су касносредњовековна скулптура Светог Ђорђа и змаја и „Vädersolstavlan“, слика која приказује један од најранијих приказа Стокхолма.
Локација и околина десно|мини|Црква је део кохерентног ансамбла барокне архитектуре који окружује Краљевску палату Стокхолмска катедрала је најстарија црква у Стокхолму и првобитно је била парохијска црква, изграђена у самом центру средњовековног града. Налази се на највишој тачки Старог града (Гамла стан), између зграде Берзе и Краљевске палате. Црква је, заједно са палатом, старим тргом и првом градском већницом Стокхолма (која се налазила на месту садашње зграде берзе), чинила срце најранијег урбаног развоја. Док је унутрашњост цркве и даље задржала велики део свог средњовековног изгледа, спољашњост цркве је углавном резултат промена извршених у 18. веку. Заједно са Краљевском палатом, палатом Аксел Оксенстирна, улицом Слотсбакен и њеним обелиском, и Тесиновом палатом, део је кохерентног ансамбла барокне архитектуре. Описана је као „незаменљиви“ део градског пејзажа Стокхолма.
Стокхолмска катедрала је са три стране окружена улицама. Двориште се налази јужно од цркве и у њему су изграђена два мала павиљона, које је Ерик Палмстедт пројектовао као крила берзе, а заправо су изграђена као гробна капела и кућа кочија цркве. Изграђена су 1767. године. Са запада и истока су кована гвоздена врата. Стубови обе капије су првобитно били украшени алегоријским статуама, иако је само пар на западној капији још увек на месту. Ове две статуе вероватно приказују Разум и Божанску љубав, а направио их је Петер Шулц 1675. године. Статуе које су се раније налазиле на стубовима источне капије приказују жене које симболизују Опрез и Наду а направио их је Данијел Корц 1702. године.
Статуа шведског реформатора Олофа Першона налази се поред источне фасаде цркве. Откривена је 1898. године, а израдио ју је Теодор Лундберг. У тротоару поред источне фасаде налазе се и линије које означавају некадашњи обим црквеног хора, срушеног за време владавине краља Густава Васе.
Историја зграде
Средњи век лево|мини|Западна средњовековна фасада катедрале како је изгледала 1732. године Присуство цркве у Стокхолму први пут се помиње 1279. године. Освећење градске цркве се помиње 1306. године, што Стокхолмску катедралу чини најстаријом црквом у граду. Најранија историја цркве је стога донекле нејасна: Стокхолм је основан средином 13. века и сматрало се мало вероватним да град није имао функционалну цркву до 1306. године. Предање такође каже да је цркву основао Биргер Јарл. Стога је могуће да је цркви која је освештана 1306. године претходила друга црква, или да је дуго била у изградњи, или је можда поново освештана 1306. године. Без обзира на то, најстарији делови садашње зграде вероватно припадају цркви која је освештана 1306. године. Током целог средњег века, главни заштитник цркве био је Свети Никола. Неколико цркава у балтичком региону из 13. века посвећено је Светом Николи, посебно у градовима где је Ханза била присутна, као што је био случај у Стокхолму. Црква је такође била посвећена Светој Марији и Светом Ерику. Црква је остала једина парохијска црква у Стокхолму, која је служила целом граду, све до 1590-их. Генерално, средњовековна историја црквене зграде је сложена и тешко ју је детаљно утврдити. Постоји мало писаних извора, а недостатак орнамената отежава извођење било каквих закључака о старости различитих делова.
Првобитно, црква је изгледа имала један брод са два пролаза. Имала је дрвени плафон који је носило шест стубова. Грађена је од цигле. Главни улаз се вероватно налазио на западу, мада су бочни улази могли постојати на северном и јужном зиду. Стилски, црква је била део групе цркава изграђених у подручју око језера Меларен у то време, укључујући катедралу Стренгнес и цркву Свете Марије у Сигтуни. Црква је обновљена и проширена током 14. и 15. века. Украшавање цркве био је начин да и шведски монарси и грађани Стокхолма покажу своју моћ и утицај. десно|мини|Средњовековне слике на своду из 1346. (касније рестауриране) у ономе што је некада била прва капела цркве, посвећена Богородици Донација цркви 1346. године од стране краља Магнуса IV и његове супруге Бланке од Намура вероватно указује на то да је прва од низа капела додатих цркви. Ова капела је првобитно била посвећена Богородици и налазила се на јужној страни источног краја цркве. Четири пролаза која су припадала капели и даље се могу разазнати у унутрашњости цркве. Сличне капеле су изграђене приближно у исто време у катедрали у Висбију и цркви Свете Марије у Либеку. Капела је била украшена раноготским фрескама у стилу неуобичајеном за шведске цркве (касније је темељно рестаурирана). Друга капела је додата цркви негде пре 1361. године, а додатне капеле су изграђене почетком 15. века. До краја средњег века, катедрала је садржала више од 30 капела. Црква је тако расла додавањем капела. Још један сет мурала, које је насликао Албертус Пиктор и који украшава југозападне сводове, такође је додат током 15. века. Између 1474. и 1496. године извршена је велика реконструкција цркве која је затим ове капеле спојила у јединствени, обједињени простор и поставила нове сводове, стварајући једнолично висок плафон. Црква је приближно у исто време знатно проширена и према истоку, а додат је и хор. Делимично је то било зато што је црква постала премала за растуће становништво града. Кула је такође изграђена почетком 15. века и првобитно је била намењена углавном за одбрану. До краја 15. века катедрала је добила основни облик и величину коју и данас има.
Реформација и касније промене Током 16. века, Реформација у Шведској довела је до важних промена за цркву. Католицизам је напуштен, а усвојен је лутеранизам. Држава је конфисковала велики део имовине цркве, укључујући велике количине сребра из капела и олтара катедрале. Неке од раније католичких скулптура цркве су вандализоване. Када је Кристијан II Дански боравио у Стокхолму 1520. године, црква је утврђена, што је одраз политичких тензија које су, између осталог, довеле до Стокхолмског крвопролића 1521. године. Адам ван Дирен је направио алегоријску скулптуру која краси подножје једног од стубова цркве. Приказује мужјака и женку лава и јегуљу, заједно са сатиричним натписом сумњивог значења. Даље измене на стубовима, сводовима и зидовима цркве извршене су током владавине краља Јохана III како би се додатно хармонизовао унутрашњи простор.
Промене током 18. века десно|мини|Четврти и последњи предлог Карлберга за нови црквени торањ Током 18. века, фасада цркве је претрпела велике промене. Средњовековна спољашњост је потпуно трансформисана у барокну. Никодимус Тесин Млађи је изнео предлог да се фасада преобликује у савременијем стилу. Године 1736, Јохан Еберхард Карлберг је ангажован да надгледа поправке црквеног торња. И Карлберг и Карл Харлеман, који је наследио Никодимуса Тесина Млађег, одмах су изнели бројне предлоге за нови торњеви торња. На крају је усвојен Карлбергов четврти предлог за нови торањ, који је био компромис између његових и Харлеманових идеја, а Карлберг је такође пројектовао и остале промене на фасади. Ова трансформација спољашњости цркве из готске у барокну грађевину извршена је између 1736. и 1745. године. Спољашњост која се данас види је и даље у великој мери резултат Карлберговог рада.
Даље измене су направљене касније у истом веку, када је архитекта Ерик Палмстет 1777. године редизајнирао јужну страну црквеног дворишта у вези са изградњом зграде берзе и пројектовао степениште припојено јужној страни торња, на западном крају цркве које је завршено 1778. године. Краљ Густаф III желео је да сруши целу цркву и замени је новом црквом инспирисаном Пантеоном у Риму.
Каснија историја Прозори су опремљени новим гвозденим украсима у неоготичком стилу 1860-их. Неке даље измене, не само да би се повећала противпожарна безбедност цркве, извршене су крајем 19. века. Темељна реновација је обављена између 1903. и 1909. године под вођством архитекте Ернста Стенхамара. Између осталог, креч који је прекривао циглене стубове и зидове је уклоњен, тако да се види цигла. То је урађено као покушај да се поново створи „средњовековнији“ ентеријер, али у ствари је унутрашњост вероватно одувек била окречена. Још једна свеобухватна реновација је извршена између 1952. и 1954. године. Црква је подигнута на статус катедрале за новоформирану Стокхолмску епархију 1942. године.
Историјски значај и краљевске везе лево|мини|Крунисање краља Густафа III у Стокхолмској катедрали 1772. године, слика Карла Густава Пила десно|мини|Венчање Викторије, престолонаследнице Шведске, и Данијела Вестлинга у Стокхолмској катедрали 2010. године десно|мини|Трофеји из битке код Свенсксундa унети у катедралу (1790), слика Пера Хилестрема Стокхолмска катедрала је била место важних догађаја у историји Шведске. Растуће богатство и утицај Стокхолма током средњег века, као и близина цркве Краљевској палати, привукли су пажњу и надбискупа Упсале и шведских монарха.
Реформација у Шведској је барем делимично рођена у Стокхолмској катедрали: управо је овде лутеранизам први пут јавно проповедан у Шведској, а то је истовремено била прва црква у Шведској где је миса служена на шведском језику (уместо на латинском), 1525. године. Један од главних заговорника реформације у Шведској, Олаус Петри, тада је овде служио као свештеник.
Црква је у неколико наврата коришћена за крунисање краљева и краљица Шведске. Прво краљевско крунисање које се одржало овде било је крунисање Магнуса IV и Бланке од Намура 1336. године. Већина средњовековних крунисања, међутим, одржана је у катедрали у Упсали. Следеће крунисање се одржало у Стокхолмској катедрали 1497. године, када је краљ Ханс Дански крунисан за краља Шведске, током Калмарске уније. Његов син Кристијан II Дански крунисан је 4. новембра 1521. године на церемонији осмишљеној да означи потчињавање Шведске власти краљу Кристијану. Током церемоније, представници цара Карла V уручили су краљу Орден Златног руна. Само неколико дана касније, догодило се Стокхолмско крвопролиће.