Бранко Борковић (Хан Пијесак, 12. март 1958 - Београд, 6. август 2004) био је српски сликар и керамичар, представник експресионистичког правца у савременој југословенској уметности осамдесетих и деведесетих година 20. века. Његов опус обухвата керамопластику, сликарство и цртеж, са доминантним мотивом људског лица као симбола подсвесног и архетипског.
Биографија Бранко Борковић рођен је 12. марта 1958. године у Хан Пијеску, где је завршио основну школу. Основе цртања, сликања, графике и вајарства стекао је у Школи примењених уметности у Сарајеву а Академију примењених уметности у Београду завршио је 1982. године на керамичко-сликарском одсеку. Живео је и стварао у Београду до смрти 6. августа 2004. године. Сахрањен је у Хан Пијеску на градском гробљу.
Стваралачки рад Борковић припада кругу уметника који су у људском лицу препознали неисцрпан извор изражајних могућности. Његов најпознатији циклус, Кроз портрет до талога подсвести, обухвата 115 радова изведених у различитим техникама — керамици, ПВЦ бојама и тушу.
У својим керамичким скулптурама, најчешће малих димензија, обликовао је главе које асоцирају на праисторијску уметност Лепенског вира, као и на тотеме и маске афричких и америчких цивилизација. Његове форме су готово монохромне и носе митолошку симболику настанка човека од земље и глине.
У сликарству је постепено напуштао класичан портрет, увећавајући и деформишући детаље лица у експресионистичком духу. Његова палета је жива, пуна контраста и снажних колористичких решења. Цртежи пером и тушем представљају имагинарне ликове који изражавају психолошка и духовна стања, сведена на линеарну суштину.
Критичари, међу којима и историчарка уметности Вера Грујић, истицали су да је за Борковића карактеристична изразита линеарност и енергичан, експресионистички приступ стварању, у којем доминира спој духовног и материјалног, рационалног и подсвесног.
Изложбе Запажене изложбе: Галерија „Сингидунум“, Београд — 8–20. јун 1987. Галерија Дома ЈНА, Београд — 31. мај – 16. јун 1990.
Стил и утицаји Борковићево стваралаштво прожимају елементи експресионизма, архетипске симболике и истраживања подсвесног. Његови радови повезују традицију праисторијске пластике и модерну експресију. Утемељен у чврстом цртачком знању, развијао је карактеристичну синтезу цртежа и волумена, линије и форме.
Наслеђе Иако је његов уметнички пут прекинут прераном смрћу, Борковићево дело представља значајан допринос савременој српској керамици и ликовној уметности. Његови радови се чувају у приватним колекцијама и јавним установама у Србији и Босни и Херцеговини.
Извори Grujić, V. (1990). Branko Borković. Likovni život: hronika o vizuelnim i prostornim komunikacijama, 3(23), .
Borković, B. (1990). Branko Borković: keramoplastika, crteži, slike: [Galerija Doma JNA, Beograd], 31. maj – 16. juni 1990 (tekst Vera Grujić; urednik kataloga Gordana Kaljalović Odanović). Beograd: Dom JNA. https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/14460418
Архивска грађа и каталози изложби (1987–1990).
Биографски подаци са изложбе ретроспективе, Хан Пијесак, 2025.
Види још Лепенски вир Академија примењених уметности у Београду Експресионизам
Спољашње везе Бранко Борковић – Ретроспективна изложба
Категорија:Рођени 1958. Категорија:Умрли 2004. Категорија:Ханпјешчани Категорија:Српски сликари Категорија:Српски уметници Категорија:Студенти Факултета примењених уметности Универзитета уметности у Београду