Громобран свемира је књижевно и есејистичко дело српског писца и преводиоца Станислава Винавера.Станислав Винавер - Громобран свемира
О књизи Делу се приписује значајна улога у промоцији експресионистичких и модернистичких тенденција у српској књижевности прве половине 20. века. У оквиру књиге налази се и познати Манифест експресионистичке школе и низ прозних и рефлексивних текстова којима аутор преиспитује традиционалне естетичке вредности и заговара нови уметнички израз.
Структура и садржај У књизи се комбинују елементи манифеста, есеја и прозних минијатура. Најпознатији сегмент је Манифест експресионистичке школе, у којем Винавер формулише основне ставове о улози уметности и односу према реалности.
Књигу Громобран свемира – Гоч гори чине три целине. Прву представљају приповетке које чине остатак Винаверовог приповедачког опуса — будући да су Приче које су изгубиле равнотежу већ увршћене у његове Ране радове. Овај део је насловљен по причи Громобран свемира, која уједно даје име целој књизи.
Другу целину чини Гоч гори. Једна југословенска симфонија, збирка путописа и репортажа насталих на простору некадашње Југославије. Трећи блок, под заједничким насловом Медитеран, обухвата два сегмента: Коначна Венеција и Излет по Јадранском и Средоземном мору. Ови текстови откривају Винавера као писца-полихистора, изузетног познаваоца културних и уметничких образаца средина кроз које путује. Медитеранске теме у његовом опусу имају посебан значај, јер упућују на културни и духовни простор који је обликовао уметничке моделе и у југословенском контексту.
Винаверов путопис представља уједно и документ културноисторијског времена. Два велика блока књиге – Гоч гори и Медитеран – омогућавају реконструкцију културних образаца средина које је походио, чиме се његови путописи јављају као сведочанства уметничког ходочашћа једног писца чија је радозналост обухватала целину света.
Трослојна структура Громобрана свемира – Гоч гори чини ову књигу жанровски разноликом, али истовремено заокруженом унутар Винаверовог поетичког пројекта. Прозни део, иако мањи по обиму, снажно упућује на концепт прича које су изгубиле равнотежу, док већину књиге чине путописи у којима Винавер, на себи својствен начин, преиспитује жанровске границе. У политичким репортажама (попут оних о изборима у Босни) и у описима путовања кроз Црну Гору, Јадран и Средоземље, он се показује као изузетан стилиста и мајстор поетског описа.
Посебно место заузимају путописи поетског карактера – опис Плитвичких језера, Крке, Дубровника, као и морских простора Медитерана – у којима Винавер спаја документарност и лирску експресију. Они представљају својеврсне есеје обојене поезијом, прожете емотивним усхићењем и дивљењем лепоти света. У сваком од тих текстова уметност је у средишту његовог интересовања: као искра која повезује просторе, културе и људске тежње ка лепоти. Управо то трагање за уметничким у свему што види и проживљава поставља Станислава Винавера у сам врх модерног српског путописа.
Историја настанка и издања Прво издање: Светоословенска књижарница М. Ј. Стефановића, 1921. Контекст настанка: књига се појављује у периоду интензивног увођења европских модернистичких идеја у српску књижевност, када млади аутори покушавају да артикулишу нове форме и естетику.
Поетика и тематика Проповеда експресионистичку визију — уметност као интервенција у свет, а не као једноставна имитација стварности. Теме: конфликт између традиције и авангарде, природа уметничког стварања, улога индивидуалног говора у модерном друштву.
Пријем и утицај Дело је у међуратном периоду изазвало пажњу као пример авангардног исказа у српској књижевности. Истовремено, у новијој књижевнонаучној литератури посматра се као важно сведочанство раног експресионизма и као документ трансформације поетичких тежњи периода модернизма.
Критичка тумачења Приликом критичких тумачења аутори и истраживачи уочавају у Винаверовим текстовима комбинацију утицаја западноевропске књижевности (повремено се у расправама помињу утицаји попут Поа и Вотмена у ширим контекстима модернизма) и домаћих књижевних настојања за обновом поетичког језика.
Референце
Литература
Винавер, Станислав — Громобран свемира. (Прво издање: Светословенска књижарница М. Ј. Стефановића, 1921).
Спољашње везе Књига на пројекту Растко
Категорија:Српска књижевност